Срећа у несрећи

У свакој несрећи, веле, има и среће. А моја срећа у несрећи коју сам преживио, јесте то да овога пута нећу учествовати у изборној комендији са пјевањем и штуцањем. Јер вјероватно не бих издржао да и ја, жабац, опет не потурим здраву ногу тамо гдје се дорати поткивају, па ма колико се у изборном међувремену […]

петак, септембар 7, 2012 / 17:44

У свакој несрећи, веле, има и среће. А моја срећа у несрећи коју сам преживио, јесте то да овога пута нећу учествовати у изборној комендији са пјевањем и штуцањем.

Јер вјероватно не бих издржао да и ја, жабац, опет не потурим здраву ногу тамо гдје се дорати поткивају, па ма колико се у изборном међувремену потковали…
Овако ми је остало да све посматрам из бирачке, то јест жабље перспективе.

Да овога пута и ја мудро и зналачки (пр)оцијеним "како се нема за кога гласат`…како нема правих програма" и осталих, сличних им мудросерија које, попут епидемије, захватају ово наше, иначе здраво бирачко тијело у правилним, двогодишњим интервалима…

Да овога пута и ја у изборне кухиње улијећем наоружан ножем, жлицом и вилицом, кадром да сажваће све што ми тамо сервирају.

Да и прије самих избора, на свакој изборној листи већ сада и унапријед прецртам све оне које познајем, јер, побогу, гдје они могу испред мене, ‘вако паметног, свестраног и надасве свјесног да покорна гузица главу чува…

А као оправдање ћу навести да су безидејни, односно да не износе ник’ве нове приједлоге, без обзира на чињеницу да се у "нашим" медијима не могу износити приједлози, већ се у исте може само унијети прилог…из буџета, дакако…

И да ћу се зато фокусирати само на оно што се пред мене изнесе…од чорбе са безброј мирођија до разних печења, којима ћу педантно оцјењивати арому, салинитет, интензитет боја и топлине која се ствара у желуцу, који ће преузети функцију мога, медијским путем похованог мозга…

И да се послије тога напојим млаким пивом које ће ми омогућити да постанем појкилотерм, тј.биће кадро да само једним пуњењем стомака преживи идуће двије године.

Срећа је и то да ћу се честито наспавати, умјесто да у касне, јутарње сате чекам изборне хронике у којима зборе они којима нема мјеста у ТВ дневнику, а све не трепћући, како сам себи не бих у секунди промакао.

Срећа би била и то што бих послије избора на важним мјестима и пред још важнијим људима могао да какоћем како сам "за нас", тј. побједничку страну гласао.

Но, несрећа која моју срећу квари, лежи у мом лабилном карактеру, односно мојој склоности да се, послије оваквог исполненија благоутробија, ритнем и преврнем астал, односно гласам за друге, за Дражена и Чаву, напримјер…
Баш зато што их знам, и што овакво понашање дјелује онако баш очекивано српски…

И зато што не спадам у керове храњене за ујед, већ у обичне џукце, како називају све оне који се крећу изван омеђене авлије.

Шта ће бити биће, а до тада бој не бије свијетло оружје, него есцајг у јунака…
А можда, можда стварно можда, овога пута изостане и поданички усклик: У се,на се и пода се…



0 КОМЕНТАРА

  1. Kaпитализам је озакоњени рекет владајуће класе…рекао давно Ал Капоне, од тада готово да се ту ништа промјенило није. Избори су само начин да се тај рекет „легализује“ посљедице су ту погубне за прост пук,…. пучина је стока једна грдна, добре душе кад јој ребра пу’чу!

Оставите одговор