Срђан Благовчанин: Високи представник нема никакву сврху

Предсједавајући „Бордом директора“ Транспаренси интернешнел, одговара кратко и дипломатски, али у интервјуу за Фронтал.СРБ он се не сустеже да каже неке очигледне закључке, за личност која се деценијама бави правима човјека и демократије.

среда, фебруар 28, 2018 / 00:04

Транспаренси интернешнел је презентовао свој редовни годишњи индекс корупције. То је био згодан повод за интервју са одговорним лицем ове организације, без које вјероватно никада не би чули за одређене, изразите примјере непотизма или злоупотребе државног положаја у друштву.

Овдје смо се послужили #Пресловљавањем, које можете пратити преко тага на крају текста, будући да су нам одговори послати на латиници, а мјестимично и на енглеском језику. То је, као и таг #Латиничење, редовна процедура у таквим случајевима већ једно вријеме на Фронтал.СРБ.

Баш из разлога што је ова организација произилази из јасне оријентације ка НАТО-у као избору политичке стабилности, којом се то методологијом утврђује корупција? Да ли је примјењива на транснационално, транскултурално и трансцивилизацијско поимање врједносних система, тј. поређење? Бар у мало научнијем смислу од оних естрадних анкета које често видимо у медијима, које говоре о томе који су народи, рецимо, најпаметнији, наобразованији, најсрећнији?

Укратко питање: Шта је индекс перцепције корупције?

Индекс перцепције корупције како му само име каже мјери ниво перципране корупције.

У питању је агрегатни индекс, односно индекс индекса, које се темељи на 13 извора односно релевантних истраживања и студија, а за сваку земљу/територију је потребно да постоји минимално три истраживања да би била обухваћена истраживањем.

Након тога, приступа се квантификацији и израчуну просјечних вриједности те се на тај начин долази до скора који се изражава на скали 0-100.

Баш у смислу тога да може да стоји без поређења са другима, шта значи у пракси кад смо на 38. позицији од 0 – 100? Који су то параметри који нас на тој листи помијерају са 42. позиције у 2012.?

Босна и Херцеговина је ове године добила оцјену 38, на скали од 0 до 100, гдје 0 представља највиши ниво перципиране корупције, док 100 представља најнижи ниво корупције, и налази се на 91. мјесту, од укупно 180 земаља укључених у истраживање.

Дакле истраживање мјери ниво перципиране корупције ослањајући се на налазе истржаивања обухваћених овим индексом.

Косово* је, дакле, територија?

Уочљиво је да у анализи јужна српска покрајина фигурира као засебна анкетна просторија, одвојено од Србије. Ако се на вашој званичној мрежној страници налази карта Европе са Косовом и Метохијом као државом, и поред тога што званична БиХ не признаје независност јужне покрајине Србије, јесте ли ви тада организација која ради против интереса и званичне политике Сарајева? Може ли се при на сљедећим објавама очекивати барем тзв. Дачићева звјездица?

Транспаренцy Интернатионал као међуародни покрет посвећен борби против корупције, нема мандат, нити мислију али ни амбицију, било да верификује, било да оспорава било чији државно-правни односно међународно-правни статус. У самим уводним напоменама индекса стоји да се односи на 180 држава и територија.

Стога не мислим да ТИ ради против интереса и званичне политике Сарајева али ни против интереса и званичне политике било које друге државе.

Захваљујући издвајању Косова и Метохије, види се да је ниво корупције доста гори него у Србији, али чак и код БиХ, која је настала истим видом ваздушне агресије НАТО. Да ли постоје подаци одвојено за РС и ФБиХ? Ако их нема – зашто их нема, односно шта ви из искуства сматрате да би нам они рекли?

Не постоје посебни подаци у оквиру Индекса перцепције корупције за ФБиХ и РС. Што се тиче евентуалних разлика када је у питању ниво корупције у ФБиХ и РС, мислим да постоји пуно више сличности.

Корупција врло распострањена и укоријењена у оба ентитета. Присутни су најопаснији облици корупције, односно политичка корупција и феномен заробљене државе, а евентуалне разлике могу произилазити из разлика у административно-територијалном уређењу.

Мало ведрије: Тражимо судије који смију осудити политичаре

Који су најефикаснији методи борбе против толике корупције коју детектујете, а да су опробани и код нас и на страни? Шта је икада од било каквих кампања дало резултате? Има ли позитивних примјера у свијету и кући?

Најодрживији и најуспјешнији начини борбе против корупције су демократизација друштва, градња функционалних институција и унапријеђење образовања. Наравно, сваки од наведених начина захтјева дужи временски период, што не значи да треба одустати од њих.

Ми смо овдје већ скоро три деценије се суочавали са сломом свих друштврених вриједности, тако да није могуће очекивати да се из тако запуштеног стања успостави стабилан систем преко ноћи. Као што сам рекао, мислим да овдје као примарно питање демократизације се односни на начин на који фунцкионишу политчке партије. Без икакве интерне демокрартије, оне функционишу као клијентелистичке структуре које заробљеним држе државне органе и институције, који су онда подређени интересима уске групе људи на врху политичких партије.

Позитивних примјера свакако има, погледајте рецимо Румунију, која је успјела да успостави функционалан правосудни систем способан да процесуира коруцпију и на највишем нивоу, али гдје и грађани на прву назнаку угрожавања независности институција или угрожавања законског оквира протествују и захтјевају одговорност.

Управни инспекторат Министарства правде БиХ, донио је својевремено рјешење о незаконитом запослењу супруге бившег предсједника НСРС и актуелног градоначелника Бање Луке, а по вашој пријави. Јесте ли наставили пратити да ли је запослена „по правилу“? Има ли још овако звучних примјера, и како у пракси надлежне институције реагују на ваше пријаве?

Центар за правну помоћ ТИ БиХ, свакодневно поступа по великом броју пријава грађана. Једна од њих је била ова коју сте навели. Након покренутог поступка инспекторат је констатовао незаконитост, по чему је поступљено од стране предменте институције.

Као што сам рекао Центар за правну помоћ свакодневно поступа по бројним притужбама грађана које прима, међу њима наравно има јавности “од раније позантих” лица која су носиоци јавних или политичких функција.

Указујући на некаконитости и корупцију, често долазите у сукоб са представницима власти, који често подносе и тужбе за клевету. Како из личног, и искуства ваше организације, оцјењујете рад правосуђа у цјелини?

Мислим да је правосуђе оптерећено бројним проблемима и да досадашњи ток реформе није резултуирао у успостављању независног, одговорног и ефикасног правосудног система.

Сматрамо да је управо процесурање корупције и то посебно оне политичке кључни показатељ независности правосуђа, јер уколико правосуђе има способност да процесуира политичку корупцију односно ноисиоце највиших политичких функција који имају и моћ и новац и утицај, онда значи да је независно и ефикасно.

Ми, нажалост, овдје то нисмо успјели да видимо у пракси.

Фућкачи за азбуку

Зашто на вашем веб сајту нема ћириличног писма, ако се језик већ именује термином из Хашког суда (БХС)? Зашто готово ни једна НВО у Дејтонској БиХ, финансирана новцем из западних извора, по правилу и са убјеђењем не користи ћирилицу у свакодневном раду, ако је и програмски не прогања? Јесмо ли ми који таква питања постављамо „смарачи“, или смо „звиждачи“?

Мислим да је питање сасвим легитимно, и да као такво завријеђује одговор. У случају Ти БиХ оба писма су у равноправној употреби, стога не видим ни један разлог да немамо ћириличну верзију.

Како ви очекујете да ће се разријешити ситуација са ускраћивањем путовања и пљенидбом имовине једног демократски изабраног функционера у Европи, обзиром да најављује кандидатуру за члана Предсједништва БиХ и очекује побједу? До сада, како се чини, није било никаквих, осим посљедица које су погодовале овој кандидатури, а штетиле амбасадорки Кормак у њеном доживљају међу Србима.

Претпостављам да мислите на тренутног предсједника РС. У сваком случају суверено је право САД да се одређује према појединцима, њиховом понашању и потезима и проводи политику у складу с тим.

Да ли је добро за РС и БиХ, да предсједник РС или члан предсједништва буду на “црној листи” САД, одговор је свакако не.

Са становишта организације која се бави егзистенцијалним и политичком правима човјека, да ли је постдејтонска БиХ независна држава, уколико у њој постоји установа Високог представника, тзв. Уставни суд уз помоћ три недржављанина редовно прегласава два конститутивна народа, амбасадори земаља НАТО се понашају у домаћој јавности, као у парламенту земаља из којих долазе, те се сваке године пише извјештај Савјету за проведбу мира? Колико мислите да ће то све скупа још трајати?

Мислим да данас не можемо говорити о независности било које државе у смислу класичног поимања суверенитета. БиХ је у сваком случају посебно специфичан примјер. Институција високог представника као и структура суда су требали бити прелазни аранжмани, међутим по инерцији су остали и деценијама послије, што не мислим да је добро.

Постојање институције високог представника мислим да је одавно изгубило сврху, и као такво је неспојиво са амбицијом земље да уђе у ЕУ.

Заиста очекујем врло брзо да са напредовањем земље у процесу интеграција и институција високог представника оконча свој мандат.

Када прогнозирате да би могло доћи до новог ратног сукоба у БиХ? Рат у Украјини или Сирији прије свог избијања није дјеловао ништа мање невјероватан.

Не мислим да је икакав рат опција било коме на овим просторима, стога и не очекујем да до њега може доћи. Умјесто дискусија о рату и бављењем прошлошћу, мислим да је пуно сврсисходније бавити се будућношћу.

Јако се пуно говори о суочавању с прошлошћу, а потпуно смо заборавили на сучавање с будућношћу. Свједоци смо масовног егзодуса људи са читавог западног Балкана у земље западне Европе.

То је најбољи показатељ шта људи мисле о тренутном стању на западном Балкану и перспективама које нуди.



6 КОМЕНТАРА

  1. Nije tesko pretpostaviti da se ministri prozvanih Ministarstava nece ni osvrnuti na rezultate ovog istrazivanja. A i sto bi to uradili, niko ih nece pozvati da poloze racune?
    Pa imamo valjda mi pravo na svoju malu,(srecom sve manju) korumpiranu, kriminalnu rupetinu, branicemo je zivom silom iz jednog mafijaskog centra clanstvom rasporedjenim u svih 1000 udbaskih stranaka.

  2. Неколико личних запажања о интервјуу.

    „Предсједавајући “Бордом директора” Транспаренси интернешнел, одговара кратко и дипломатски …“.

    Тачно да не може бити тачније. Не видим смисао ове организације осим утицања на јавно мјење и остваривање интереса њихових газда. Када кажем „газде“ , мислим на оне који их плаћају и који им дају задатке. Замислите овог лика гледамо годинама и он нам годинама прича исту причу. А сва прича се заснива на „индексу перцепције корупције“! Па онда о значењу тога добијемо овакво објашњење :

    „Индекс перцепције корупције како му само име каже мјери ниво перципране корупције.
    У питању је агрегатни индекс, односно индекс индекса, које се темељи на 13 извора односно релевантних истраживања и студија, а за сваку земљу/територију је потребно да постоји минимално три истраживања да би била обухваћена истраживањем.“

    А шта би била „перцепција“? Па најлакше је то објаснити овако. Перцепција када је „велики баја“ стварно убјеђен у то да од њега нема већег „баје“. Исто тако је перцепција да им „не може нико ништа“ и да су „јачи од судбине“.

    Додуше , појавила се код њих/њега једна нова теза а која има сасвим супротан циљ од онога на што би се прво помислило. Теза је :

    “ Постојање институције високог представника мислим да је одавно изгубило сврху, и као такво је неспојиво са амбицијом земље да уђе ЕУ.“

    а циљ? Циљ је , не један него их има више , а по мом мишљењу ово су два најбитнија :

    1. Скидање одговорности са „високог“ или „високих“ од ситуације у којој се налазимо а којој су и они увелико кумовали. Ако никако другачије оно бар са првом „реформом судства“ коју су они провели и од које не одустају.

    2. Прелазак из „дејтонске“ у „бриселску фазу“ како , неки дан , понови Валентин Иско.

    Одговорност високих , за ову ситуцију , је огромна а велики број е“U“ропских пројеката је проведен само у интересу уније а да при том нису размишљали о утицају на сиромашне слојеве у друштву. Навести ћу само два примјера. То су :

    – Јединствени енергетски простор тј. тржиште

    – „ЦИЛАП“ пројекат тј. уређење земљишњих књига

    Оба пројекта су загађена криминалним радњама али и Благовчанин и оба „висока“ као и „унија“ и наше власти о томе ћуте.

    На крају , моја перцепција је да све њих лагано заболе нека ствар и да ће и даље уживати у лагодном животу а нама продавати „беле бубреге“ под бубреге.

    П.С.

    Гдје су сада сви они „модни стручњаци“ који су нападали Мектића због одјевања да примјете „цвене чарапице“ на овој фотографији???

  3. Све лила гаће и розе кравата.

    Писао сам некад овдје коментар о оном еуроском Прашталу и његовој лила кравати и гаћама, писао сам о томе како узима паре и дијели признања за најевропљанина.
    Написао сам тада како га је од њега примио бивши начелник Пала за 18.000 марака донације, поменуо сам тада још нека имена, све угледни политички БиХ великани и стечајни управници морала, привреде и образа..

    Синоћ нешто шалтам тв и поново вијдех Праштала у истој лила кравати, изгледа да су ови лилаши у офанзиви, неко ће га поново примити, наравно, за дебеле паре.

    Ништа ово није ново, претежно сва власт у свијету у двадесетом вијек, код нас већ је деценијама, што рекао народ педерасти-гузлери, то је било и код Броза.

    Сјећам се приче човјека који је сигурно био упознат са дипломским радом у титовој школи у Кумровцу, кад су наше сељачиће водили са занатом да заврше школу политичку, све како би се вратили и били одане локалне комунистичке вође, они који су били изнад доктора наука, ма изнад свега и свакога.

    Е каже ми тај 100% упознат човјек, како су га полазници при повратку за дипломски морали примити (признање) од чувених комунистичких вођа(већина их је била настрана, нарочито из хрватске), како би изгубили образ, односно како би могли ако треба партији, да газе преко дјеце кад се врате, све под оном, „кад су мене јеб*ли, онда нека ј*бу цијели народ“.

    1. Немам намјеру са Вама полемисати али ова теза :

      „. . . кад су наше сељачиће водили са занатом …“

      „пара уши“ и „боде очи“.

      Нису они водили нити „сељачиће“ нити „занатлије“ него помно одабране а одабирали су их по строго одређеном обрасцу и по психолошком профилу. Нешта слично као што су бирали у полицију и „ШРО“.
      Једино ако нисте мислили на једног који је завршио месарски занат а потом исту ону школу , коју помињете , али “ истурено одељење“ у Београду?

      Чињеница је да је и Никола Тесла остао занатлија „мајстор“ јер није завршио факултет.
      Што се „сељачића“ тиче , мој деда-стриц је прије другог рата био „високи банкарски чиновник“ , говорио неколико језика а живио је на селу и путовао на посао у град. Послије рата је исто тако остао живјети на селу и одлазио на посао у град , до старости је (у слободно вријеме , док је радио , а у пензији стално) радио на њиви и са братом држао стоку. И да , био је пртетплаћен и сваки дан му је поштар доносио „Политику“ и „Вјесник“. Читаво вријеме је (када се то мало ко усудио) за Броза говорио да је битанга и хохштаплер.

      Дакле , занат и село немају никакве везе са менталним склопом „кумровечких малишана“ (па и оних из истуреног одељења у Београду). Велика је штета што данас немамо јако и насељено сеоско подручје као и велики број добрих мајстора али смо зато у замјену добили гомилу бахатих мудросера којих је препуна Р. Српска али и матица.

  4. Распућине,

    нисам ја ништа мислио против домаћина сељака, него сељачића и малограђана, кумровчана који су као пословође из фабрика отишле у партијску школу, не мораш мени објашњавати ко је све тамо ишао, не знам колико имаш година, али ја имам нажалост довољно да знам, ја увијек коментар напишем да буде интересантније за читати.

    Симо,

    чуј кад завири?
    Па види кравату на слици, успут, баш написах како у исто вријеме видјех на тв Праштала, наравно у лила кравати, што ме подсјети на његова признања и примања „њега“ од стране најистакнутијих проеуропских политичара и БиХ, чак и регији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *