Србија: Падају цијене хране од маја

Цијене хране у Србији требало би да се стабилизују и почну да падају у другој половини прољећа, почетком маја, због повећане понуде на тржишту, оцјенио је данас Војислав Станковић, из Центра Привредне коморе Србије за научно истраживачки рад. "На потезу су и креатори економске политике који, посебно у домену пољопривреде и унутрашње трговине, својим мjерама […]

петак, април 8, 2011 / 08:00

Цијене хране у Србији требало би да се стабилизују и почну да падају у другој половини прољећа, почетком маја, због повећане понуде на тржишту, оцјенио је данас Војислав Станковић, из Центра Привредне коморе Србије за научно истраживачки рад.

"На потезу су и креатори економске политике који, посебно у домену пољопривреде и унутрашње трговине, својим мjерама треба да смање притиске на раст цијена", казао је он.

Станковић је истакао да треба размислити о потпуном укидању пореза на додату вредност на основне прехрамбене производе, за хљеб и млијеко као и обуздавању малопродајне марже ради заштите животног стандарда становништва.

"Мислим да код хлеба и млека треба задржати маржу на један до два одсто", казао је он и додао да су код прехрамбених производа марже изузетно велике и да се крећу од 22 до чак 70 процената што је случај код појединих прерађевина меса.

Истакавши да сезонски утицаји неповољно утичу на кретање цијена хране, Станковић је ипак изразио очекивање да ће производња воћа и поврћа на њивама, не у стакленицима, створити већу понуду и мало ублажити високи раст цијена.

"Већ се и сада осећа да су цене мало попустиле код поврћа на зеленим пијацама", казао је он.

Станковић сматра да је пад цијена хране у свету краткорочног ефекта који је услиједио због "нешто мање тражње, која је узрокована катаклизмом у Јапану и политичким нестабилностима у земљама Блиског истока".

Он је истакао да ће проблем са пољопривредом и растом цијена хране, на свјетском тржишту, бити много дужи, негде до 2050. године, а главни узрок томе је смањење инвестиција у сектор пољопривреде.

Станковић је навео да земље у развоју издвајају свега пет одсто вриједности националног буџета за за пољопривреду.

Више цијене хране повезане су и са повећањем потрошње у земљама са великим бројем становника, новоиндустријализованим земљама као и са проблемом климатских промена.

Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду објавила је данас да су цијене хране у свијету у марту 2011. први пут пале после осам мјесеци раста.

Како је ФАО саопштио, индекс цена хране је износио 230 поена у марту, што је 2,9 одсто мање од фебруара, али и за 37 одсто више него у марту прошле године.



Оставите одговор