Споменик и црква

Слава борцима палим за слободу Oтаџбине, братство и бољи живот наших народа. Ово пише на споменику погинулим борцима Народноослободилачког рата у Бањој Луци, на који највиши представници власти Републике Српске полажу вијенце поводом Дана побједе над фашизмом. Борцима је вјечна слава на споменик од седре уклесана мијешаним латиничним и ћириличним писмом, на врху је петокрака, […]

четвртак, мај 9, 2013 / 08:00

Слава борцима палим за слободу Oтаџбине, братство и бољи живот наших народа.

Ово пише на споменику погинулим борцима Народноослободилачког рата у Бањој Луци, на који највиши представници власти Републике Српске полажу вијенце поводом Дана побједе над фашизмом.

Борцима је вјечна слава на споменик од седре уклесана мијешаним латиничним и ћириличним писмом, на врху је петокрака, преко пута црква, а вијенце редовно полажу многи, међу којима су неки раније некад љубили петoкраку, данас крст, а увијек власт – што све симболично представља беспућа овог нашег народа у посљедних седамдесетак година.

Споменик и Храм Христа Спаситеља су и историјски повезани, и та нит такође говори о народу и народима, фашистима и слободољубивима.

Након ослобођења Бање Луке у Другом свјетском рату, тадашњи челници су одлучили да на мјесту Саборне цркве подигну Споменик палим борцима. Спомен на Саборну цркву, саграђену за вријеме Краљевине и управе бана Милосављевића, срушену од стране Нијемаца и Усташа за вријеме крваве НДХ, дјелимично је сачуван у сличном, али мањем облику Храма Свете Тројице нешто даље од мјеста између двије банске зграде.

Отад је прошло 45 година па је у јесен 1991. године поновљен захтјев СПЦ, који је одбијен крајем 1945., да се поново сагради Саборна црква. Одборници бањолучке Скупштине општине одобрили су захтјев.

Потврда да је одлука о градњи нове Саборне цркве утемељена у урбанистичком плану, значила је уклањање Споменика палим борцима, тј., његово измјештање на простор поред хотела "Босна", које је почело 24. 12. 1991, а завршено 14. јануара 1992.

Грађевински радови на некадашњој Саборној цркви, а садашњем храму Христа Спаситеља завршени су 2004. године и црква је у јесен те године освештана. Звона су наручена из исте радионице која их је излијевала и неколико деценија раније, а на 47 метара висок звоник постављен је сат који се саморегулише путем електромагнетног пријемника који прима радио-таласе из регулационог центра за вријеме у Франкфурту.

Споменик палим борцима тада ке већ био на свом новом, истоименом тргу, окружен бистама народних хероја из Другог свјетског рата, а ту стоје: Драго Мажар, Рада Врањешевић, Анте Јакић, Драго Ланг, Раде Личина, Вахида и Шефкет Маглајлић, Ивица и Јосип Мажар, Данко Митров, Стјепан Павлић, Бранко Поповић, Ђуро Пуцар Стари, Карло Ројц, Милорад Умјеновић, Касим Хаџић, Ранко Шипка, Осман Карабеговић.

У априлу 2006. године, њима се придружио и народни херој Бошко Каралић, на иницијативу градоначелника Бање Луке, Скупштине града и породице хероја.



Оставите одговор