СПЦ мијења устав, уређење, а имаће и ново име

Доношење новог устава СПЦ донијеће и измјене у уређењу, избору патријарха, а СПЦ ће добито допуну у имену.

среда, март 7, 2018 / 01:26

Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква – Пећка патријаршија“. Промјена у званичном називу Српске цркве објашњава се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијим дијелом њене јурисдикције.

Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.

Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене приједлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ, a очекује се да буде усвојен на Сабору у мају.

Најважније промјене у уставном тексту тичу се процедуре избора црквеног поглавара. Досадашња пракса „апостолског жријеба“ – насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата – напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тијела. Уколико ниједан кандидат не обезбиједи овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије гласове двије трећине чланова Сабора.

Уколико се то не догоди, круг се сужава на свега двојицу архијереја са највећим бројем гласова. Патријарх ће у том случају постати владика уз кога стане натполовична већина од укупног броја чланова Сабора. Устав сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена сједишта у Београду или у Сремским Карловцима.

Уколико у мају темељни документ ступи на снагу, Српска црква ће претрпити и промјене у територијалној организацији. Нови устав предвиђа као могућност и уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањолучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска.

Уз постојеће четири – чија су сједишта у Загребу, Сарајеву, Сиднеју и на Цетињу – СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија (са Архиепископијом београдско-карловачком, која по аутоматизму има овај статус). Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се формом „Ваше блаженство“.

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дјело и стару идеју подјеле Архиепископије београдско-карловачке. У пријестоници ће тако бити основане двије нове епархије: Вождовачко-винчанска, са сједиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика столовати на Новом Београду. Остала 21 епархија у Србији и дијаспори задржаће исти статус какав има и данас.

Устав СПЦ ће први пут добити преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа, са основним стубом – заједницом Свете литургије. У свечаном дијелу Устава одређује се мјесто СПЦ у оквиру Цркве Христове, а уставописци се позивају и на њен историјски континуитет на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године. Саставни дио преамбуле је симбол вјере, као утемељење хришћанског исповедања вјере.

Расправа и усвајање биће последња фаза овог посла, започетог још 2012. године формирањем комисије за ревизију постојећег устава. Ово тијело, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сакупило је и прерадило све најважније саборске одлуке и саставило нацрт измјена и допуна. Овако уобличени текст постаће први цјеловити Устав Српске цркве још од 1931. године.

Постојећи устав у многим својим дијеловима је застарио и готово непримјењив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у вријеме патријарха Гаврила. Од тада до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав. Зато је с временом постао несистематичан, тешко читљив и примјењив.

Приједлог највишег правног акта СПЦ израдила је Комисија за ревизију Устава СПЦ, формирана одлуком Сабора 16. јуна 2011. Ово тијело конституисано је годину дана касније, а поред митрополита Амфилохија његови чланови били су митрополит Јован (Вранишковски), владике Иринеј (Буловић), браничевски Игнатије, далматински Никодим и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протођакон Станимир Спасовић, декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, Ненад Милошевић и Милан Андрић, као и протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Како је саопштено из Патријаршије, Комисија је консултовала и познате грчке и руске професоре Власија Фидаса, Теодора Јангуа, Григорија Папатомаса, Владимира Ципина, као и више домаћих правних стручњака



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *