СНСД у Мркоњићу: Фабрика са 112 радника, чланске карте за 200 чланова
Након мјесец дана пробног рада, фабрика за производњу одјевних предмета МАК Младост из Мркоњић Града, данас је званично почела са радом. Фабрика тренутно запошљава 112 радника*, а планирано је да до краја године тај број буде повећан на 200. Након стечаја, Влада Српске купила је некадашњу индустрију конфекције Младост и дала на управљање општини Мркоњић […]
Након мјесец дана пробног рада, фабрика за производњу одјевних предмета МАК Младост из Мркоњић Града, данас је званично почела са радом.
Фабрика тренутно запошљава 112 радника*, а планирано је да до краја године тај број буде повећан на 200. Након стечаја, Влада Српске купила је некадашњу индустрију конфекције Младост и дала на управљање општини Мркоњић Град, која је нашла стратешког партнера из Македоније и формирано је ново предузеће МАК Младост.
У обнову производних погона и набавку дијела опреме Влада и општина су уложиле 500.000 КМ. У фабрици су запослење добили радници који су и раније радили.
Један од сувласника фабрике Валентина Пешевска Јованова рекла је да фабрика запошљава 110 радника*, а да се нада да ће број бити дупло већи у наредних неколико мјесеци.
"Имамо потписане уговоре са партнерима из Холандије, Белгије и Румуније, у току су преговори са партнерима из Енглеске. Искрено се надам да ћемо вратити стари сјај Младости", истакла је Пешевска.
Премијерка Жељка Цвијановић је нагласила да је ово заједнички подухват Републике Српске и општине Мркоњић Град.
СНСД очекује нову, осму изборну побједу у Мркоњић Граду, истакли су високи функционери СНСД-а, који су вечерас у овом граду уручили чланске карте за 200 нових чланова.
Предсједник СНСД-а Милорад Додик нагласио је да је ова партија препородила Мркоњић Град, који је потпуно страдао у Одбрамбено-отаџбинском рату. СНСД улази спремно у ове изборе што, како је нагласио Додик, потврђује и чињеница да се повећава број нових чланова.
*Различити подаци о броју радника вјерно пренесени са сајта РТРС.
U Mrkonjiću je totalno rasulo. Narod podjeljen niko nikog ne može, haos.
Jebovasbog i tekstilna industrija! Ovi će proći kao one Tesla prevare. Bilo koja osim tekstilne može proći. Ovo je ili totalna retardacija ili nevjerovatan bezobrazluk.
90% svjetske tekstilne industrije drže Kina, Tajland, Indija, Vijetnam i Turska. Ne možeš prnuti mimo njih.
Biolje da zovu Semira Osmanagića da ono brdo nazove piramidom
Citam naslov u NIN-u: *Necemo vise sminkati mrtvace*
Obećanje ludom radovanje!Pa dokle više idu sa tekstilnim prevarama,bog ih ubio,zar ne vide da i dijete zna da od toga nema ništa.Gdje je tekstilna koju nazvaše po čuvenim Tesli?Zaista je ovo j..anje naroda u zdrav mozak.
NOVA MAK MLADOST
Kao „Nova Romanija“, „Nova Borja“, „Novi TPR“… stari „Nikola Tesla… ??? (niz nastavite sami)
@ partizan, 04.09.2014. 09:32:25
Kinezi i Turci više neće da rade za 200 evra. Naši ljudi hoće.
Citam danasnje federalne novine i ne mogu da se nacudim:
Kako je u propala prijeratna industrija u Banjoj Luci: Tvorničke hale pretvorene u svadbene salone
Da je nekada bila jedan od najvećih industrijskih gradova u Bosni i Hercegovini u Banjoj Luci danas svjedoče još samo devastirani poslovni kompleksi.
Industrijskai kompleks Rudi Čajavec
Uništene tvorničke hale, polupani prozori, zelene površine zarasle u korov, gomile otpada i u sred toga, skladišta poneke nove firme ili kakav tržni centar slika su današnjeg giganta „Rudija Čajaveca“ u samom središtu grada. I samo zapuštena ulazna kapija i napuštena bista narodnog heroja po kojem je ta tvornica nosila ime podsjećaju da je tu nekada radilo više hiljada radnika, armija inžinjera, magistara i doktora nauka.
„Rudi Čajavec“, „Incel“, „Jelšingrad“, „Unis“, „Univerzal“ samo su neki od privrednih subjekata u kojima su do početka rata radile hiljade radnika. Banja Luka je 1992. godine brojala 143 hiljade stanovnika i imala 63 hiljade radnika, od kojih je 54 posto bilo zaposleno u industriji, zahvaljujući kojima je nacionalni dohodak u ovom gradu iznosio 2.850 američkih dolara po glavi stanovnika.
Prema preliminarnim podacima prošlogodišnjeg popisa stanovništva, u Banjoj Luci živi 199.191 stanovnika , ona ima 52.954 zaposlena od kojih ispod deset hiljada radi u realnom sektoru
U razgovoru za Anadolu Agency (AA), ekonomski analitičar Damir Miljević ističe da je važno naglasiti da Banja Luka nije bila u zoni ratnih dejstava i da je najveći broj velikih preduzeća, iako s poteškoćama, radio tokom cijelog rata.
„Onda smo, nakon rata, ušli u jednu situaciju u kojoj je međunarodna zajednica insistirala da se što prije uđe u proces privatizacije državne imovine, na konceptu vaučerske privatizacije strateških preduzeća tokom koje su veliki privredni sistemi rasparčani i išli na prodaju kao pojedinačne firme“, kaže Miljević.
On kao loše primjere takvog načina privatizacije navodi elektronsku industriju „Rudi Čajavec“, a posebno „Incel“ koji je imao zaokružen sistem procesne proizvodnje. Miljević dodaje da suštinski problem nije sama privatizacija, već „činjenica da je ona bila kriminalizovana“.
„Mi smo imali situaciju da se tokom privatizacije prodavao manjinski paket akcija, što je u startu odbilo sve ozbiljne investitore. Novi vlasnici tih preduzeća, umjesto da te firme stave na noge,imali su cilj da dođu samo do imovine, a ne i da nastave proizvodnju i zadrže radnike“, pojašnjava Miljević.
Ništa manji problem koji je doveo do propadanja banjalučke industrije, smatra Miljević, ideološkog je karaktera. On podsjeća da je nakon što je 1998. godine SNSD došao na vlast donijeta odluka o pretvaranju Banja Luke u administrativni centar RS.
„Banja Luka je tako otišla u pogrešnom pravcu. O industriji se više ne razmišlja, pa se grad pretvorio u sjedište birokratije koja sisa krv građana“, dodaje Miljević. Svoje stavove potkrepljuje podatkom da blizu 46 posto zaposlenih u najvećem gradu RS-a platu prima iz budžeta RS-a.
„Zato su nekadašnji industrijski kompleksi pretvoreni u skladišta, svadbene salone ili u najboljem slučaju sjedišta brojnih privatnih fakulteta. Istovremeno, u Banjoj Luci se na prste ruke mogu nabrojati proizvodne firme, a teško je i među njima navesti one koje imaju vlastitu proizvodnju. I bez apsolutnog zaokreta u politici u smislu pokretanja reindustrijalizacije, nema ni Banja Luka nikakve perspektive, kao ni cijela BiH gdje je situacija manje-više ista“, zaključio je Miljević.
Za hiljade banjalučkih radnika, koji danas čine armiju osiromašenih i nezaposlenih građana bez ikakve perspektive da negdje nađu novi posao, kao i za one koji su sa minimalnim primanjima završili u prijevremenim penzijama, neki novi privredni zamah doći će prekasno. I pitanje je, ako se to i desi, ko bi radio u toj novoj industriji, jer se kako u banjalučkim tako i ostalim školama RS već odavno ne školuju učenici za proizvodna zanimanja.
ex
tvoje procjene i znanje smo vidjeli. Pričamo o konkretnim stvarima. Ta fabrika Mrkonjiću, koju marku/e odjeće proizvodi? Kojim materijalima će raditi.Imaju li ti ‘partneri’ ime?
Recimo fabrike obuće, koje sve dobro rade, za njih se tačno zna šta, kako, gdje.
Ikea je otvorena u Hrvatskoj, planiraju još. Najveća fabrika namještaja u Poljskoj je opterećena, ne stižu. Srpske šume u kurcu, Vrbas isto tako. Kakvi smo mutavi uzeće Slovenci posao.
Unis – Ramići, umjesto da se napravila fabrika reciklaže koje nema u širem okruženju (IPA fondovi) i koja bi se počela isplaćivati za 10 godina (tu je problem), pravi se neki kurčev tehnološki park. Alooooo
Imam još kamaru stvari ali to je kao pišanmje uz vjetar.
partizan, 04.09.2014. 13:21:26
Ja sam samo oborio tvoju priču kako ne možemo konkurisati Turcima i Kinezima. Njihove plate već dugi niz godina ubrzano rastu i prestigli su naš nivo. U godinama koje dolaze biće sve više lon poslova.
Što se tiče tekstilne industije ne možemo. Ne može niko.
U Guangzhou se za jednu smjenu u jednoj fabrici proizvede više odjeće nego što kompletna tekstilna industrija RS prozvede za par godina. Bio, vidio. Samo jedna od hala zapošljava 8000 radnika.
Ugovori sa nejvećim svjetskim markama su toliko jaki da se niko ne miješa.
Frontal – gdje nestade ova vijest – “Додик: Лаж постала начин понашања опозиције“ – jel to počelo sa cenzurom na jedinom slobodarskom portalu zapadno od Drine?
ccc….
Da nisu “službe“ – ne daj mi Bože dragi….?