Смрди на НВО активности: У Белгији у школи уче на примјеру СФРЈ
У белгијском градићу Вевелгему у Фландрији, предавањем за 120 ђака, завршен годишњи педагошки програм на тему модернистичког наслијеђа бивше СФР Југославије. Школа у Вевелгему смјештена је у згради југословенског павиљона на Свјетској изложби 1958. године у Бриселу, који је убрзо после изложбе пресељен у Вевелгем и претворен у средњу школу фламанске језичке заједнице. Пројекат ће […]
У белгијском градићу Вевелгему у Фландрији, предавањем за 120 ђака, завршен годишњи педагошки програм на тему модернистичког наслијеђа бивше СФР Југославије.
Школа у Вевелгему смјештена је у згради југословенског павиљона на Свјетској изложби 1958. године у Бриселу, који је убрзо после изложбе пресељен у Вевелгем и претворен у средњу школу фламанске језичке заједнице.
Пројекат ће бити настављен 2015. године и поново ће бити фокусиран на изучавање културног наслијеђа и специфичности културног простора некадашње Југославије.
Завршна предавања на овогодишњем програму одржали су музиколог Ана Котевска и виолинисткиња Дејана Секулић и то о модерној југословенској музици, као и професор музике Арон Егермонт, који је говорио о развоју поп и рок музике у СФР Југославији и о периоду распада Југославије, који је био обележен турбо-фолком.
У школи у Вевенгему, прошле године 29. новембра био је на симболичан начин обиљежен празник СФРЈ, државе које више нема.
Школске власти биле су подстакнуте да покрену "југословенски програм" у Вевенгему ознаком "Југославија" која и даље стоји на њиховој згради и која ђацима није много значила.
Педагошки тим фламанске гимназије одлучио је да отвори врата такозваном "разреду југословенства" у којем ће се годину дана изучавати феномен "југословенске сингуларности", у оквиру пројекта "Мислити Југославију у Европи данас".
Током школске 2013/2014, 220 ђака од 14 до 16 година у Вевенгему радила су на пројекту који је водило седма професора на теме: Антифашизам, Једнакост, Еманципација, Самоуправљање (раскид са Стаљинизмом), Југословенски надреализам, Југословенски музички и умјетнички модернизам, односно сингуларност "архитектуре југословенског пројекта", како у његовом поетском, тако и у политичком облику.
Југословенски павиљон је на Свјетској изложби у Бриселу 1958. године био један од најмањих, али по оцјенама архитеката из цијелог свијета, један од највеличанственијих. Саздан од гвожђа и стакла, имао је за циљ да представи модернизам југословенских идеја, концепата, као и туризма, а не научних достигнућа.