Смије ли Асад ударити на Идилиб?

Дараа је потпуно очишћена од „умјерених“ и „неумјерених“ исламиста, те су владине снаге успоставиле контролу над границом са окупираном Голанском висоравни и Јорданом. На потезу су Турска и Русија.

четвртак, август 2, 2018 / 14:12

Од готово извјесне пропасти прије руског мијешања у грађански рат на страни легалне сиријске власти, Башар Ал Асад и његова Сиријска Арапска Армија (САА) су не само драстично поправили своју позицију на ратишту и међународном плану, већ сада и званично можемо рећи да су побједник у овом рату. Још давно је то изјавио амерички генерал у Конгресу, али НАТО се још не мири са таквим исходом.

Нажалост, то не значи да ће овај седмогодишњи сукоб и да се ускоро трајно оконча. Какав год да буде „Сиријски Дејтон“, јер су све прилике да се мора ићи у том правцу, Сирија ће још дуго, дуго да буде нестабилна земља. Чекају је превирања, тешки унутрашњи и спољњи преговори и континуирани терористички напади.

У Ал Танфу и даље блокиран аутопут Багдад – Дамаск

Територије које у овом тренутку Дамаск не контролише су још увијек велике. Осим америчко-курдског окупираног подручја (жута боја). Поред исламистичког Идилиба (зелена боја) и Африна (под Турском контролом, свјетлија нијанса зелене), очи и даље боде једна од три територијалне цјелине око града Ал Танфа на тромеђи Јордан, Ирак, Сирија. Асад би исламисте разбио у једном налету, али то не допуштају САД.

Генерал Војске САД, Џозеф Вотел је на ту тему изјавио: „Мислим да Ал Танф игра важну улогу у нашој кампањи и војно нам је неопходан. Докле год је тако, сматрам да морамо остати тамо“.

У односу на ранију размјену ватре саопштењима, када су Руси били уздржани чак и у приликама када је авијација САД бомбардовала Асадове трупе на прилазима Ал Танфу, сада је Министарство одбране Русије дало изјаву у којој каже да „САД морају напустити Ал Танф и уништити своју војну базу тамо“.

Курди улазе у преговоре са Асадом

Прије шест дана, 27.07.2018. године, Курди су се састали са Бретом Мек Гурком, специјалним Трамповим изаслаником „за борбу против Исламске државе (ИД)“, прије одласка за Дамаск. Он је тада изјавио да се САД неће противити преговорима са Асадовом владом, док је Ердоганов портпарол изјавио да Турска баш зато има право да захтијева од САД да прекине подршку и сарадњу са Курдима. Од свега тога, дошли смо до изјава да се „Турска сагињати неће“, односно да САД уводе санкције на личности министра унутрашњих послова и правде. То је члан курдске команде, Полат Кан, топло поздравио.

Дан касније, курдски представник Салех Маслем говори да су они спремни да се боре против исламиста, уколико Асадове снаге покрену офанзиву на Идилиб: „Гдје год има милитаната, ми смо спремни да се боримо. Борили смо се против њих у Серикани, Раки и тако даље. Исламистичке групе у Идилибу, нису ништа другачије од оних у Африну. Њега су напале потпуно исте снаге“.

Без обзира што Ердоган сада може наћи заједнички језик са Русијом везано за Курде које подржавају Американци, а он би да их што више одаљи од својих граница, посебно у граду Манбижу, око којег се натежу са тамо војно присутним САД, ипак је стигао да изјави: „Турска не може одобрити било какав напад владиних снага на Идилиб“.

Турски посматрачи и руски хуманитарни коридори

Турска је, по споразуму са Русијом, на мјестима разграничења са САА поставила своје осматрачке снаге које стално повећавају број, а Руси хуманитарне коридоре за становништво које жели да напусти Идилиб. У широј околини града Алепо, такође су постављене и иранске осматрачке тачке. У питању су, заправо, мање војне базе око области у којој влада анархија. Исламистичке групе се међусобно сукобљавају, изводе атентате на вође, терористичке нападе и друге врсте зулума над цивилним становништвом.

Управо због тога, поново је покушано са успостављањем централне војне команде исламиста под именом Џаиш Ал-Фат (Освајачка војска), за коју се сматра да има преко 70.000 бораца. Овакве уједињујуће изјаве су честе код исламиста у Идилибу и Сирији уопште, али по правилу су то нефункционални савези који кратко трају. Тако је забиљежено, при посљедњој офанзиви на покрајину Дараа, да су неке од тих исламистичких групација колективно прелазиле под команду САА и имале запажену улогу у побједи над тамошњим џепом ИД. Већ данас имамо ново уједињавање фракција, које издају саопштење да у Идилибу почиње са дјеловањем Национални ослободилачки фронт, који ће бити под командом Фадалаха Ал Хаџија, команданта фракције Муслиманског братства.

Јуче је, на дијелу територије уз турску границу у копненом дијелу приморске покрајине Латакија, која дјелимично још под контролом исламиста, покренут изненадни владин напад уз минимални територијални напредак. Да ли је у питању конкретна акција на уопштене ријечи Сергеја Лаврова „Идилиб се мора отарасити милитантних исламиста“, или ће ићи само до граница покрајине Латакија у припреми за неки Сиријски Дејтон, видјеће се врло брзо.

Исламска држава, Израел, Јордан, Ирак

И Јордан и Израел су отвориле ватру на борце ИД, који су се повлачили из покрајине Дараа бјежећи пред САА, мада је јасно да без њихове прећутне или отворене подршке не би могли опстати годинама, колико су се ту налазили. Израел је сада на сталној вези са Русијом, будући да захтијева повлачење иранских снага, Хезболаха и сличних шиитских милиција у потпуности из Сирије. Русија је обезбиједила повлачење ових снага са Голанске висоравни, али Израел уопште није задовољан.

ИД сада има још свега три енклаве на територији Сирије. Један је на сјеверној обали ријеке Еуфрат, гдје се на другој обали налази САА, а копнени фронт држе курдске Сиријске демократске снаге (СДС). Курди су, док је Асад ишчистио исламисте у покрајини Дараа, елиминисали велике пустињске територије које су се налазиле под контролом ИД уз границу са Ираком. У Ираку такође постоје енклаве великог територијалног опсега, у којима ИД још увијек држи власт и има наоружане формације.

Осим стабилизације поново повраћених спољних граница и територија, Дамаск мора ријешити и двије енклаве ИД. Мању, код града Сувајда, те већу у пустињској области, која је у облику неправилног троугла, на чијим тјеменима се налазе Деир ез-Зор, Ас Сукнах и Абу Камал. Већ се почело са војним акцијама у мањој енклави, будући да ИД из њега редовно врши нападе на САА.

Фуа и Кефраја као индикатор одустајања од Идилиба?

Енклаве које Асад има на територијама које нису под његовом контролом, смањиле су свој број за једну, од прошлог Сиријског прегледа. Остале су још три и све су окружене курско-америчким снагама. Ваздухопловна војна база у граду Ал Камишли на граници са Турском, затим сразмјерно мала урбана област у граду Ал Хасак, те већа у непосредној близини овог града, око војне базе Ал Кавкаб.

Нестала је Асадова енклава око мјеста Фуа и Кефраја у покрајини Идилиб, која се годинама одупирала исламистичкој опсади. Савим изненадно, у трговини заробљеницима и пребацивањем исламиста из покрајине Дараа који нису жељели бити лојални Дамаску, извучена је војна и цивилна популација ове енклаве на територију коју контролише Дамаск.

На тај начин су распршене наде да би та енклава могла послужити као Деир ез Зор који је дочекао деблокаду опсаде Исламске државе, те аутоматски допринио напредовању као већ спремна и очувана војна база за даља дејства. Са друге стране, могуће је да ово нема везе са одустајањем од војног рјешења провинције Идилиб, која је најстабилније и сада дефинитивно територијално највеће исламистичко упориште од почетка рата, већ да је у питању избјегавање могућности да при офанзиви ова енклава коначно падне у руке исламиста, што би дефинитивно слиједио и масакр свих њених становника.

Оно што је истински сигурно, јесте да је на помолу нова прекретница у маратонском грађанском рату, гдје се можда по први пут истински намеће дилема – преговори или наставак крвопролића?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *