Смак какав смо чекали

Један од најбољих свјетских гитариста и даље живи. На десној шаци има истетовиран точак. Пише Нинослав Митровић То је прво што ми је пало на памет кад су се синоћ у београдској Арени свјетла упалила, означавајући крај најемотивнијег музичког догађаја ове године. Двадесет година је требало да "Смак", једна од најважнијих група у историји српске […]

недеља, децембар 30, 2012 / 15:08

Један од најбољих свјетских гитариста и даље живи. На десној шаци има истетовиран точак.

Пише Нинослав Митровић

То је прво што ми је пало на памет кад су се синоћ у београдској Арени свјетла упалила, означавајући крај најемотивнијег музичког догађаја ове године.

Двадесет година је требало да "Смак", једна од најважнијих група у историји српске рок музике, добије признање које заслужује. Хладног двадесетдеветог дана децембра Крагујевчани су испунили мајанско пророчанство и приредили спектакл, свирајући пред око 20 000 људи, у оригиналној постави из седамдесетих, коју су чинили гитариста Радомир Михајловић – Точак, пјевач Борис Аранђеловић, басиста Зоран Милановић и бубњар Слободан Стојановић – Кепа.

Препуна дворана нестрпљива је да чује како оригинални Смак звучи након толико година. Они не почињу на вријеме. Али тих 45 минута, нико им не може узети за зло. Шта је школски час за 20 година? А уосталом, мајстори никад не касне.

У 21:15 концерт отвара „Кад спаваш сам“, хит из 1986. године. Еуфорија захвата три генерације у публици, од којих су неки чак млађи и од паузе коју је бенд направио. Почело је. Дланови прате ритам.

Поглед на пуну дворану која скандира његов надимак, Точку буди емоције. Под црним стетсоном крије сузне очи.

Фрка је, каже, али сад је све до нас.

Темпо се успорава. Поклонио бих живот, да пређем стари плот, пјева Борис. Жал за срећом и домом исти је и у Мисисипију и у Шумадији. Врхунску блуз изведбу на усној хармоници прати специјални гост, Пера Џо.

Смак без паузе реда хитове. "Људи није фер" и "Професор", дижу публику у облаке.

Оригинална постава прави паузу, а Аранђеловића за микрофоном мијења актуелни пјевач бенда Дејан Најдановић Најда, који је подсјетио публику на период из деведесетих , када су у музици Смака преовладавали минималнији рифови и нешто тврђи звук. Најда уноси додатну енергију маестрално пјевајући хитове попут "Мирис њен", "Иди", "Можда имам времена".

Брзе пјесме поново мијења лаганији ритам. Аранђеловић се враћа за микрофон и изводи "Блуз у парку“. Точак подсјећа генерацију којој је данас преко интернета доступно све, како су по плоче некада морали ићи до Аустралије. Бенд који их је очарао звао се Елис, а њихову пјесму „Ел Думо“ су Крагујевчани потом обрадили и објавили 1976. године. И док пишем о синоћњој изведби ове прогресивне баладе, кожа ми се јежи.

Тешко је објаснити зашто, као што је тешко објаснити музику. Ја је увијек изједначим са душом. Јер и музика трепери, плаче, смије се и дише. Воли, пати, умире и поново се рађа.

Радомир Михајловић Точак, обасјан рефлекторима, чворноватим прстима прелази по жицама. Кроз њих он есенцију своје душе пушта да се споји са душама присутних.

Чак и оних који више нису ту.

Где си душо, где си рано, корио је покојног Лазу Ристовског, чија је слика постављена на два видео бима.

Где си данче мио, жицама пита Точак и на диван и емотиван начин даје помен свом пријатељу, најбољем клавијатуристи у бившој Југославији, који је са Смаком снимио три албума и бројне синглове, до свог преласка у Бијело дугме.

Где си сунце огрејано? Пита га и зна одговор. Са препуном Ареном и својим пријатељима.

Музички виртуози потом улазе у харем. Ритам секција коју чине Милановић и Стојановић се савршено утапају у Точкове рифове. С њима пониру и дижу се. Убрзавају без предаха. Чувени инстументал свирају једнако добро као и првог дана.

Насловна нумера са њиховог најбољег албума "Црна дама" означава крај регуларног дијела концерта. Између њега и биса, нема уобичајене паузе, па Смак „Сателитом“ пали публику која хорски наставља пјесму и послије њеног завршетка. Слиједе „Плава песма“ и инструментална обрада традиционалне пјесме „Зајди, зајди“ у којој Радомир Михајловић Точак још једном показује сву своју генијалност и умијеће. Импровизације, понека микрофонија, дио су специфичног и бескомпромисног начина свирања, који је прославио Точка музичара, а који Точак учитељ данас преноси својим ученицима.

Два сата пролазе пребрзо

Завршница иде очекивано са „Даирама“, најкомерцијалнијом пјесмом крагујевачког састава. Аплауз, пјевање публике дуго након завршетка пјесме, скандирање.

Упаљени рефлектори обасјавају 20 000 присутних. Нада за домаћу рок музику још постоји.

На крају концерта, Точак поново крије сузе испод шешира. Скроман даје мало ријечи, једно велико хвала свима који су дошли и пуно срце за величанствен концерт који је овом сјајном бенду требао давно да се деси.

Како мајстор рече на крају, ово је био Смак, а не оно друго.



0 КОМЕНТАРА

  1. Свака част, за једну од највећих српских рок група и ексјугословенских. Сјећам се једне топ листе из средине „70. Тад је био популаран албум Црна дама, Смак је био испред Бијелог дугмета. До прве кризе долази код снимања албума „Зашто не волим снег“. У то вријеме, се већ појављује „нови талас“. Б.Аранђеловић напушта групу.
    За нас који, на жалост, нисмо били на концерту чекамо ДВД.

  2. „Miris nje“.
    „Zajdi, zajdi“ nije tradicional.

    Rasprodata Arena, preko 22 tisuće ljudi.

    Mentol Najda je malo zajebao stvar, ali su ostali bili na nivou zadatka. Prateći vokali, gosti, Točak sa šeširom i u sakou, kapa dole. Šteta je što nisu imali generalnu probu u nekom klubu pred ovaj nastup, al’ Smak je svejedno neponovljiv.

    Zanimljivo je što ljudi kažu da Kepa (stariji) teško hoda i sa štapom, ali je odsvirao bez ikakvih problema.

    Ima već nešto snimaka na YouTube servisu, a ovdje skoro 19 minuta koncerta sa početka (prve tri pjesme, standardna dozvola za fotoreportere):
    http://www.videobim.com/video/smak-koncert-u-areni

Оставите одговор