Случај Каменица-Подбуђе: Колико је муслимана у Сребреници погинуло у борбама?

Изјава Томислава Савкића, сведока у предмету Караџић (15. фебруара 2013.), бившег председника општине Милићи, за рад нове Комисије за Сребреницу веома је интересантна.

понедељак, септембар 3, 2018 / 12:14

Изјаву је Савкић дао тиму одбране Љубише Беаре дао 2. фебруара 2007. и у њој је занимљиво неколико ствари:

(1) Савкић помиње Муслиманског заробљеника Џанановић Касима, раније радника у руднику у Милићима, који сада живи код Тузле, а који би могао да посведочи о коректном поступању према Муслиманским заробљеницима у периоду када су они наводно били жртве индискриминантног убијања. Комисија би требало да покуша да пронађе Џанановића и са њиме обави разговор.

(2) Још значајније, на стр. 2 изјаве, Савкић каже да је на подручју Каменица-Побуђе са својим људима учествовао у уклањању огромног броја Муслиманских лешева (процењује их на око 2,500 до 3,000) страдалих као последица окршаја са српским снагама и у међусобним борбама током пробоја из Сребренице према Тузли. Ово је врло битна тврдња зато што се у длаку поклапа са независним исказима Муслиманских војника који су прошли кроз Каменицу и пробили се до Тузле, па су затим властима у Федерацији БиХ дали исказе о губицима колоне у борбама за време пробоја. У изјавама преживелих Муслимана такође се наводи да је Каменица-Побуђе било место највећих губитака и цифре које они помињу у вези са бројем погинулих веома су блиске Савкићевим. То је од непроцењивог значаја за утврђивање чињеница, у настојању да се жртве легитимних дејстава одвоје од погубљених заробљеника, те да се самим тим преиспита и квантитативна подлога тезе о геноциду. Зато би нова Комисија за Сребреницу требало да предузме две ствари:

(а) да контактира Томислава Савкића и обави разговор са њиме; и

(б) да преко њега контактира лица која су му помагала у акцији асанације терена коју он у својој изјави помиње како би Комисија и од њих могла узети све потребне исказе о призору који су затекли и обиму задатка који су имали да обаве.

(3) Савкић помиње огромне количине наоружања које су остале поред мртвих Муслимана из “демилитаризоване” зоне. У вези са овим настаје питање: да ли је ико са српске стране то наоружање благовремено фотографисао или на било какав начин евидентирао, зато што су докази да су Муслимани у енклави били солидно наоружани од прворазредног значаја. Затим, ако таква евиденција није била сачињена, пронаћи људе који су били укључени у прикупљање и одношење тог наоружања, да би се од њих могли добити потребни искази по том веома битном питању.

(4) Најзад, Савкић помиње ратни дневник 285. бригаде АБиХ, који су Срби по њему запленили, а који је био предат команди Прве милићке лаке пешадијске бригаде. Где је тај дневник, и може ли се учинити доступним новој Комисији? Дневник би могао да садржи многе оперативне детаље релевантне за расветљавање напада на српска насеља на подручју Сребренице, борбене губитке снага АБиХ у енклави пре пада Сребренице у јулу 1995, као и низ других важних питања у делокругу разматрања Комисије.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *