Словенија одуговлачи са санирањем банака

Експерти упозоравају да словеначки политичари свјесно одуговлаче са санирањем банака.

Њемачки дневник „Велт“ пише о иницијативи словеначке владе којом би требало да се ријеши банкарска криза.

То је корак за који је Словенија себи оставила пуно времена, а тек ове недјеље влада у Љубљани је објавила како намјерава да санира тешко посрнули банкарски сектор, преноси Дојче веле.

Једним програмом Словенија ће покушати да спријечи „кипарски сценарио“ и да дође у ситуацију да моли за пакет помоћи.

У посебно лошој ситуацији налазе се три највеће банке у земљи које контролише држава.

Европска комисија процјењује да крајем фебруара, скоро трећина свих кредита Нове љубљанске банке, која је највећа у земљи, неће моћи да буду враћена. Код Нове кредитне банке Марибор наводно је ријеч о једној петини кредита, а у Абанци Випа, чак 18 одсто.

С обзиром на огромне губитке, држава је у посљедњим годинама Новој љубљанској банци помогла са чак 500 милиона евра, а Новој кредитној банци Марибор са 100 милиона евра.

Сада је држава наложила штедњу. Тако Нова љубљанска банка за једну петину треба да смањи број запослених. Истовремено, ова банка треба такозване „лоше кредите“ у вриједности од 1,3 милијарди евра, да пребаци у такозвану „лошу банку“ (Бад Банк).Од процјене лоших кредита зависи много тога, ако „лоша банка“ за те „лоше кредите“ много плати, ЕУ ће у томе видјети недопустиву државну помоћ и блокирати трансакције.

Експерти страхују да би држава могла утицати на рад „лоших банака“, а тијесне везе између политике и економије и у прошлости су допринијеле стварању кризе у банкарском сектору.

У једном од недавно објављених извјештаја о корупцији, чак 96 одсто анкетираних словеначких менаџера је изјавило да је корупција у Словенији на дневном реду, што поређења ради одговара стању у Кенији или Нигерији. Уколико се овај тренд настави, онда би то могло утицати и на процес спасавања банака.