Словеначки партизани траже одштету од Њемачке

Словеначко удружење које окупља партизане-ветеране из Другог свјетског рата затражила је од предсједника владе Мире Церара да изради закон о наплати ратне штете узроковане окупацијом дијелова Словеније од стране тадашње Њемачке, Италије и Мађарске, те да у Комисију за припрему закона именује и њихове представнике.

"То питање се у задње вријеме поново поставља и то сасвим оправдано, јер је 70 година након ослобођења већ крајње вријеме да се наплата те штете оствари", навело је у писму Церару Удружење бораца Народно-ослободилачког рата (СУБНОР), додавши да су друге европске државе то питање с Њемачком и другим земљама већ одавно ријешиле.

"Ради се о недвосмисленој обавези државе и то без обзира на то како су сада регулисани односи с Италијом и Мађарском, те без обзира на исход потраживања према Њемачкој", навели су партизански ветерани који траже да се у одбор за припрему закона о репарацијама укључе и њихови представници.

Подсјећајући да је слично недавно захтијевала нова љевичарска грчка влада, питање о могућој наплати ратних репарација од данашње Њемачке Церару је питање прије двије недјеље у парламенту поставила и опозициона Удружена листа, али је Церар рекао да сада није за то право вријеме и да је Њемачка словеначка савезница у Европској унији и НАТО-у.

Њемачка би Словенији требало да исплати најмање 3,5 милијарде евра

"Питање ратне одштете није коначно регулисано, али је Словенија уласком у ЕУ и тијесним повезивањем с Њемачком донијела преломну одлуку да превлада подјеле и насљеђе Другог свјетског рата", рекао је тада Церар и додао да вријеме за разговоре с Њемачком о том питању није право, исто као са Мађарском и Италијом.

Словенија у томе неће опонашати "симплифициране рецепте" који се појављују понегдје у Европи, рекао је Церар.

Ивица Жнидарич, предсједница удружења словеначких жена чије су породице у вријеме Другог свјетског рата прогнане из њемачке окупацијске зоне, рекла је да Словенија једина од европских држава није с Њемачком ријешила питање ратне одштете. Сматра да споразум Тито-Брант којим је то питање наводно ријешено повољним њемачким кредитима тадашњој Југославији није сасвим затворило питање одштете жртвама и да би Њемачка Словенији требало да исплати најмање 3,5 милијарде евра.