Слика Саше Греј и метаморфоза италијанског пастува

Пише Горан Дакић

Порнографски магазин састављен од десетина истих или сличних прича. Уз фоту-репортажу која се башкари у средини, на осам или десет страна, у боји. Џангризави трговац клинцима не дозвољава да гвирну у сличице, да виде вриједи ли поднијети финансијску жртву зарад усликаног, већ тражи два динара (два динара!) за нови број.

Четворица другара одвајају по педесет пара (педесет пара!) и одричу се мало јаче ужине или партије Мортала послије школе у оближњем салону видео-игара. На брзину узимају магазин, гурају га у руксак и нестрпљиво чекају крај наставе да се спусте у парк.

Поружне дјевојке, сиромашна сценографија, прејаки блицеви, отужна боја штампе, изгужвани и мусави чаршави, јамболије добијене уз зимницу и 13. плату, грмчић маља под женским пазусима, окрзане кухињске плочице у позадини, али нужда закон мијења.

Пола године касније ћаћа једног од њих полази за неким молерским послом у Мађарску и они му у руке тутнуше сав новац који су могли да скупе за десетак дана, а он се, кроз два мјесеца, врати са новим телевизором, машином за прање суђа и најквалитетнијом еротиком коју су дјечије очи икада видјеле.

Прва репортажа је описивала њежну љубав плавокосе Ержебет и наизглед наивног Пиште у пласту сијена. Са фотографија се циједила боја, све је пуцало од мађарске једрине и нагости, чак је и штала надомак Пеште имала више стила од гарсоњере у центру Београда, нигдје није било текста (осим у наслову) и дјечаци су јасно могли да разазнају ко је мушко, а ко женско (што са Пан еротиком и није увијек било случај). Сада прича о порнографији може и да почне…

Прије два мјесеца порно глумица Џесика Стојадиновић Стоја оптужила је свог бившег момка и партнера Џејмса Дина да ју је силовао за вријеме снимања порнића. Недуго затим јавила се и Амбер Рејн, која се пожалила на истог глумца, истичући да је ишла на шивање након снимања аналне сцене са Дином; слично искуство је имала и Кора Питерс.

Са друге стране кревета налази се поменути Дин, кога називају и "Рајаном Гослингом порнића" и који одбацује све оптужбе, али му слава брзо опада, без обзира на то што је међу десеторицом најбоље плаћених порно-глумаца данашњице. Отказани су му многи уговори, колумне, гостовања.

"Is that your real name?" "It’s the one you can google me under." "@stoyaville: http://t.co/vavl2S1fN0 pic.twitter.com/prDGBzIf5A”

— Stoya (@stoya) Март 31, 2015

Силовање током снимања порно-филма се, наравно, чини као инцидент, али свако ко је бар једном погледао филм или клип у којем се с једне стране коитуса налазе Џејмс Дин или Роко Сифреди, а са друге Беладона, Бони Ротен или Саша Греј зна да се секс заправо претворио у насиље, а то одмах тражи одговор на једно много значајније питање: у шта су се претвориле људске потребе? Да ли се конзумирање порнографије заправо претворило у потрагу за насилнијим и перверзнијим сексом?

Ако јесте, да ли то истовремено значи да се такав секс полако претвара у рандом варијанту, у облик који постаје прихватљив, нормалан и класичан? Да ли му толика врста насиља даје коначну форму? Да ли је данашња порнографија уствари једна врста нецензурисаног ријалити-програма и то са далеко бољим глумцима? Ако је прије десет година дупла пенетрација на порнићу била ствар продукцијског луксуза која се плаћала десетинама хиљада долара, док се данас порно-глумице најчешће гуше у сценама оралног секса – питање је гдје таква индустрија води и шта ће за десет година "палити" милионске конзументе?

– Најлакше би било свалити све на нова времена, али ово је један од оних случајева када је то валидан разлог. Различити фактори су довели до тога, али мислим да је један од конкретнијих управо доступност садржаја који не познају границу. Да је интернет био доступан као што је данас прије двадесетак година, мислите стварно да би људи мастурбирали на рекламе за Ударник чарапе или на Смоквин Лист? Као што и ужасни видео записи, попут 2 Girls 1 Cup, којег су из чисте радозналости масовно погледали и људи који су све само не циљана публика порнографског садржаја, не би био толико гледан да сте због њега морали отићи до најближе трафике и старој госпођи која вас је гледала како одрастате рећи: Не, не тај филм, онај поред Аналних махараџа. Потражња за ужасима је увијек постојала, само је данас понуда конкретнија – каже за млади бањалучки редитељ Немања Савановић.

Можда би и сама Џесика Стојадиновић била добар примјер насилничке порнографије, јер је снимила десетак сцена са Дином које су, барем у "оралној фази", доказ изузетне бруталности, али двије су жене ипак поставиле границе у порнографској индустрији које ће тешко бити пробијене (несретан избор ријечи за ову прилику).

Прва од њих, Мишел Ен Синклер, познатија као Беладона, водила је љубав са бејзбол палицама, флашама шампањца и шмрковима за воду, тако да су сцене групног секса са 20 мушкараца заправо нека врста лајт верзије њене порнографске "поетике". Рођена 1981. године, у свијет порнографије је ушла 19 година касније, а до сада је снимила више од 300 филмова.

Од ње се већ у почетку тражило да уринира по партнерима и да се хвата у коштац са двоцифреним бројем затвореника. Снимила је неке од најбизарнијих оргија, а није престајала са снимањем ни у трудноћи. Уосталом, чињеница да је неколико пута добила награду за "најбољу најсрамотнију сцену секса" вјероватно довољно говори о њеним афинитетима и способностима, а свако ко сумња у то – удаљен је два клика од крунских доказа.

I was specifically told "stop threatening to key people’s cars"… All I’m saying is that I’m really good at softball pic.twitter.com/Aua6eZ5jpK

— James Deen (@JamesDeen) Може 6, 2015

Али, како то већ и бива са оваквим појавама, Беладона је заправо само отворила врата порнографског пакла кроз која је прошла вјероватно најпознатија порно-глумица данас – Марина Ен Хентис. Познатија као Саша Греј.

Док Беладонино тијело представља ону грубу, сирову страну америчке порнографије, ситна конструкција Саше Греј представља, ма колико то чудно звучало, њену наизглед крхкију и још више наизглед невинију страну. Два лица исте приче. Лице и наличје.

Саша је у индустрију ушла са 18, а пензионисала се пет година касније. Снимила је око 280 филмова. У почетку је жељела да буде позната под псеудонимом Ане Карине, славне диве француског новог таласа, али се предомислила и славу је стекла "сашивши" име од два материјала – име је узела од њемачког музичара Саше Коницког, а презиме је украла Доријану Греју, њеној, како је рекла, омиљној књизи.

Без обзира на њен умјетнички укус и повремена промишљања нетипична за једну звијезду филмова за одрасле, Саша Греј је у порнићима добила више батина него Сталоне у сва четири "Рокија", везивана је и мучена, дављена и шамарана, а немали број пута је у мушко-женским сценама силовала вибраторима партнере. Саша Греј је прототип добро маскиране принцезе на зрну грашка која, без сумње, има два грла, јер "оно" се другачије не може објаснити. (Немогуће је, дабоме, замислити како изгледа сат времена смонтираног материјала у којем су Беладона и Грејева удариле једна на другу.)

Сексуални потенцијал Саше Греј изгледа није било могуће зауставити, па се тако широм интернетског шара могу пронаћи сцене у којима није јасно гдје почиње Саша, а гдје престају, на примјер, штипаљке. Граница боли је свакако пређена и само је питање тренутка када ће и такви порнићи – који су за сада у доброј мјери табуизирани и дио су малог броја продуцентских кућа које сматрају да на свијету ипак има више перверзњака него што се обично мисли – постати дио порнографског маинстреама. Филмове и сцене Беладоне и Саше Греј у потпуности је могуће описати придјевом "настран", али то нас враћа питању с почетка текста: у шта су се претвориле људске потребе? Вријеме Рите Фалтојано и неупоредиво познатије Џене Џејмсон је очигледно прошло и њихови "радови" данас изгледају као ништавни афоризам у односу на оно што снимају њихове насљеднице пред којима би се постидио и славни француски маркиз.

pic.twitter.com/Tbspj7lfrx

— Belladona (@Bella_donnax) Децембар 16, 2014

А када је већ о маркизу ријеч – италијански пастув Роко Сифреди пренио је Де Садове фантазије на ВХС, али без философских разглабања између перверзија. Тиме је, рећи ће злобни, а таквих је вазда више него оних других, задужио човјечанство.

Сифреди је рођен 1964. године и данас му већ опада коса, али не и ерекција. Према посљедњим валидним подацима стоји и тај да је до 2005. године играо у више од 1.300 филмова, а његова је каријера пролазила кроз разне фазе да би окончала у оној најсуровијој. У својим каснијим филмовима Сифреди пљује жене, шамара их, његове партнерке се често гуше у сценама оралног секса, вуче их за косу све док не почну да им сузе очи, набија им главе у клозетске шоље. У ријетким приликама је и сам био жртва суровог сексуалног поступања.

Брутални порно-филм је рођен с њим, али с њим неће нестати. Иако није најпотентнији у свијету лажног секса (тамнопути Мандинго је и званично проглашен глумцем са највећом "карактеристиком" која се зауставила на 30. центиметру), Сифреди је ван сваке сумње најпознатији, а посљедњих десет година се бацио у потрагу за младим европским старлетама које наводно среће на улици, али не заборавља ни да врати дуг слави, па повремено снима сцене са искуснијим глумицама које су огуглале на разне перверзије. У таквим сценама доминира свирепи, садистички секс (најчешће анални), са шамарањем и чупањем косе.

С обзиром на то да рани Сифредијеви радови, ако је вјеровати колико-толико поузданим интернетским листама и каталозима, никада нису баштинили толики степен насиља, ваља се запитати када је пређена та граница и када су најпознатији, а самим тим и најодговорнији "порнићари" схватили да обични секс више није довољно стимулативан за гледаоце? Ако је Беладона родила Сашу Греј и Бони Ротен, онда је Сифреди створио Мануела Ферару, Џејмса Дина, Ивана Стоуна, Лексингтона Стила, а са њима и класични образац модерног порнића у којем је мушкарац доминантан, суров и насилан.

Пол Томас Андерсон је у филму Буги нajтс ( Boogie nights – што је код нас неспретно преведено као Краљ порнића) истакао да је порнографију упропастила појава ВХС касете. До тада је порнографија била ексклузивна роба која се тешко снимала и још теже продавала и то искључиво у биоскопима. Али појавом ВХС и видео-рекордера порнографија је процвјетала и ту у маниру "сам свој мајстор".

Уосталом, већина мушких порно-звијезда данас тако и снима: купе камеру од пар хиљада долара и у изнајмљеној вили или апартману "из руке" снимају сате и сате сексуалног иживљавања. Некада су порно-сцене трајале десетак минута, док данас неријетко трају и сат времена. Другим ријечима – док Рон Џереми сними пет сцена које заједно трају сат времена, Сифреди сними тек једну, али у истом временском трајању.

https://t.co/zDUimcArXg pic.twitter.com/WzaWpPF9Z8

— Rocco Siffredi (@RoccoSiffrediXX) Јануар 14, 2016

Да ли данас неко заиста ужива да гледа сцену оралног секса која траје 15 минута? Нека доброћудна душа је записала да је пронографија куга нашега доба. Претешке ријечи у свијету који има Исламску државу или Сјеверну Кореју. Али да она осликава смјер развоја друштва, тачније – смјер развоја потреба друштва – то би већ и могло бити истинито. Јер, данашња порнографија је дала у пуном тоналитету оно што већина комерцијалних телевизија покушава да наметне као образац гледаности путем многобројних ријалити-програма – секс и насиље. Порнографија је то објединила и сада је потпуно небитно да ли су то урадили несвјесно или је таква врста "еволуције" порнографске индустрије дошла смишљено.

А ако је заиста потребно одговорити на питање шта се десило са људским потребама, онда је више него сигурно да је порнографија доживјела свој брутални период захваљујући управо својој природи. Конзумирана често она убрзо постаје досадна, јер се своди увијек на исти образац. Некада је то био секс један-на-један са стидљивом оралном предигром и таква "режија" је убрзо досадила, јер је у себи садржавала сву предвидивост, монотонију и устаљену схему. Стога је требало пронаћи потпуно другачију форму у коју ће бити уроњен исти садржај. Маштовитост је показала да јој нема равне када је лова у питању, па данас порнографски филм има више поџанрова него роман. Али ма који поџанр изабрали и ма којем фетишу били склони, у његовом корјену ће бити – насиље.

Порнографија је замало уништила једну уистину предивну ствар – еротику. Узимајући од еротике само њену физичку страну, порнографија је секс свела на чин, на дешавање у којем не постоји ништа осим лажног усхићења, великих груди и још већих пениса. Данас и колико-толико цијењени редитељи, попут Гаспара Ное, порнографију продају под етикетом еротике и нико више и не помишља да постави границе између ова два појма.

– Повод и циљ су можда најконкретније разлике. Порнографија се испрофилисала као експлоатација, док еротика неријетко загази у умјетност. Вријеме је, без сумње, један од кључних фактора кроз које посматрамо друштвене норме, тако да данас наиивно изгледа оно што је прије био озбиљан табу. Што се филма конкретно тиче није страно да постоје редитељи и глумци који су читаве каријере изградили на сличним сценама и хвала им на томе. Својевремено су на домаћим телевизијама рекламе за Фа купке и филмови аутора као што је Бигас Луна – који су на телевизији били чешће од дневника – били једини начин да видите женске груди на телевизији. Данас доста већ одавно пролифисаних аутора снимају за потребе својих филмова несимулиране сцене секса, па је питање да ли порнографија у својој експлицитности постаје еротика ако је у служби културе и умјетности и да ли смо ми спремни на експлицитне сцене ако су оне у служби нечега значајнога – истиче Немања Савановић.

Thanks! "@SPsychotics @SocietyJuliette a sido verlo y no poder evitar comprarlo. Gracias @SashaGrey eres fantastica pic.twitter.com/MmAyCJw0EF"

— Sasha Grey (@SashaGrey) Јун 29, 2013

Уколико је причу о порнографији уопште могуће поентирати, онда се то може урадити подсјећањем на већ написано – Саша Греј је први филм снимала са 18 година, а пензионисала се у 23. години. Порнографија је тако постала ваљда једина индустрија у којој је могуће отићи у пензију прије него што добијете радну књижицу. Какву год сексуалну настраност да укуцате на интернету, готово је сигурно да ће првих десет погодака имати њено име и презиме. Ипак, ко мари? Госпођица Греј је зарадила милионе продајући тијело, а душу је, ако јој је вјеровати, сачувала. Основала је групу аТелецине, написала књигу The Juliette society и снимила је неколико "нормалних филмова".

Беладона је глумила у посљедњем филму Пола Томаса Андерсона Инхерент вajс, а Сифреди у филмовима Романса X и Анатомија пакла. Популарни Италијан је чак пожелио да предаје сексуално васпитање и то је можда прилика да у цијелу причу по први пут уведемо и лицемјерје. И када прочитате изјаву Саше Греј која каже да секс понекад може бити ужасавајући – вјерујте јој. То вам гарантује један од оне четворице који је тог ратног прољећа деведесетих листао Пан еротику…