Славија обиљежава оснивање

На данашњи дан, 1929. године почеле су вишедневне свечаности поводом прославе 20 година од оснивања Спортског Клуба Славија. Славија је клуб богате и бурне историје. Најстарији сарајевски спортски колектив и први фудбалски клуб из Босне и Херцеговине који је наступио у неком европском такмичењу (Средњоевропски куп 1940. године). Све је почело 1908. године када су […]

четвртак, мај 5, 2016 / 19:28

На данашњи дан, 1929. године почеле су вишедневне свечаности поводом прославе 20 година од оснивања Спортског Клуба Славија.

Славија је клуб богате и бурне историје. Најстарији сарајевски спортски колектив и први фудбалски клуб из Босне и Херцеговине који је наступио у неком европском такмичењу (Средњоевропски куп 1940. године).

Све је почело 1908. године када су ученици 6. разреда сарајевске гимназије донијели прву фудбалску лопту у Сарајеву. Осим фудбалске игре та иста група средњошколаца је зачетник и многих других спортских дисциплина у Сарајеву па су тако покретачи лаке атлетике, планинарства скијања, тениса, ватерпола (у интервјуу за “Вечерњу пошту” из 1929. Најшул спомиње да су прије Првог свјетског рата играли ватерполо на Бембаши) итд.

Клуб је у наредним годинама када су се царства мијењала мијењао терене на којима је играо, боју дресова и име, али никада идентитет, а дјечија радозналост и ентузијазам су временом прерасли у озбиљну организацију, а Славија у најбоље организовани клуб Сарајевског подсавеза.

Први терен на коме се тренирало био је мали простор иза Државне штампарије, али се ускоро прешло на војно вјежбалиште на Ченгић Вили. Игралиште није било ограђено, нису постојали ни стални голови, па су млади спортисти за сваки тренинг и за сваку утакмицу морали из града носити балване са крампама и лопатама, као и мреже, лопте и остале реквизите. Властито игралиште се добија 1913. године када се изнајмљује терен код Ћурчића Виле на Кошеву. Након првог свјетског рата, заједно са сарајевским Хајдуком и САШК-ом, заједнички се прави игралиште на Скендерији и ту се играло до изградње сопственог стадиона на Марин двору (свечано отворен 3. маја 1925. године).

Дресови у којима се наступало су прво били боје прашке Славије-црвени, да би двадесетих година спортска опрема у којој се наступало била црно-бијела, а највеће успјехе Славија је постигла играјући у плавим дресовима тридесетих година прошлог вијека.

“Средњошколски спортски клуб” је био први незванични назив симпатичне спортске дружине која је за противника у првим утакмицама имала аустријске војнике 84. пуковније на служби у Сарајеву. Прво гостовање је одрађено у Сплиту 1912. гдје су се у двије утакмице одмјериле снаге са Хајдуком. Са тог путовања су се вратили богатији за ново искуство и познанства, али и за нови надимак клуба. Наиме, Сплићани нису знали како да назову сарајевску спортску чету, па су град облијепили плакатима да ће играти против “Османа”. Ипак први званични назив клуба је усвојен након одвајања фудбалера хрватске националности који су приступили раније основаном “Хрватском спортском клубу”. На Главној скупштини клуба одржаној 10. септембра 1913. донешена је одлука да се клуб назове “Српски спортски клуб” и под тим именом је функционисао и за вријеме Првог свјетског рата у далекој Одеси гдје су се, под вођством Стеве Геровца, окупили наши добровољци који су се тамо затекли. “Спортски клуб Славија” је име под којим је од 1921. године клуб наставио да постоји, а промјена имена је била логична посљедица свеславенске оријентације његових чланова.

Клуб се годинама развијао и јачао, а за јубилеј прославе двадесет година оснивања клуба одабрана је 1929. година полазећи се од тога да је 1909. формирана фудбалска екипа. У наредним годинама, за годину оснивања ће се званично ипак узети 1908. година када је донешена прва фудбалска лопта и основано тајно ђачко спортско друштво, тако да је прослава тридесетогодишњице Славије одржана 1938.

Прослава двадесет година СК Славије почела је турниром клубова Сарајевског подсавеза, а Славијин пехар однијела је екипа “Слоге”. Дефиле Славијиних секција је био празник за све љубитеље спорта у Босни и Херцеговини. На челу је била коњичка секција предвођена пуковником Булацељом. Слиједили су их такмичари тениског клуба, боксери, атлетичари, планинари, скијаши и фудбалери. Дефилеу су се придружиле и све фудбалске екипе које су присуствовале турниру. Говоре су одржали Емил Најшул, испред управе Славије и Михајло Кнежевић испред Фудбалског савеза. Свечаности су завршене лакоатлетским митингом и пријатељском утакмицом Славија: Бригиттенауер Атхлетиц Цлуб.



Оставите одговор