Скупштина спора, посланици преплаћени
Број усвојених закона у 2016. години у Народној скупштини Републике Српске нешто је већи него у првој години актуелног мандата. Ипак, оба резултата су испод просјека претходног четворогодишњег мандата – мониторинг је Центара цивилних иницијатива.
Број усвојених закона у 2016. години у Народној скупштини Републике Српске нешто је већи него у првој години актуелног мандата. Ипак, оба резултата су испод просјека претходног четворогодишњег мандата – мониторинг је Центара цивилних иницијатива.
"Број усвојених закона у Народној скупштини Републике Српске је у 2016. години нешто већи него у првој години актуелног мандата, али су оба резултата испод просјека претходног четворогодишњег мандата. 57 закона усвојених у претходној години је за чак 25 закона мање од броја усвојених закона у 2011. години, па су укупни резултати Народне скупштине у 2016. години, у конктексту броја размотрених мјера, други најлошији резултати у посљедњих шест година", кажу у Центрима цивилних иницијатива.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, не слаже се са рачуницом Центара цивилних иницијатива.
"Тематске сједнице зависе од оних који могу да траже засједање Народне скупштине и ниједна тема која је наметнута Народној скупштини није остала неодрађена", каже Чубриловић.
Бавили су се у Центрима цивилних иницијатива и онима који су 2016. углавном прећутали, иако су плаћени да причају.
"Највише посланичких питања и иницијатива у посматраном периоду поставили су или покренули: Вукота Говедарица, Ненад Стевандић, Адам Шукало, Наде Планинчевић, Недељхко Гламочак и Игор Остојић. Посланици који нису уа читаву 2016.годину поставили ниједно питање су: Горан Јеринић, Синиша Максимовић, Синиша Илић, Ненад Кузмић, Милорад Јагодић, Милица Ловрић, Срђан Амиџић, Милан Дакић, Чедо Вуковић, Лука Петровић, Гордана Тешановић, Ивана Ловрић, Зоран Аџић, Сњежана Келечевић, Срђан Миловић, Светозар Јовановић и Дарко Бањац", кажу у Центрима цивилних иницијатива.
Резултати Владе Републике Српске у 2016. години говоре да је и по интензитету рада и по продуктивности, у овој години дошло до прекида континуираног раста који је Влада биљежила до 2011. године.
Већина реализованих мјера Владе је дневно-оперативног карактера, док закони који могу дугорочно да утичу на квалитет живота грађана представљају тек четири одсто од укупног броја мјера које је Влада Републике Српске разматрала на сједницама.