Сјетили се: Српска ће испитати посљедице НАТО бомбардовања

Десетине стручака из области медицине и хемије, те представници неколико институција Републике Српске припремају иницијативу за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања Српске 1995. године, а која ће ускоро бити прослијеђена предсједнику Милораду Додику, сазнаје "Глас Српске".

петак, септембар 22, 2017 / 12:40

Стручњаци из свих релевантних области слажу се да је у РС неопходно детаљно испитати посљедице дејства осиромашеног уранијума који су садржавале бомбе испаљиване на Српску из авиона НАТО снага у септембру 1995. године. Посљедице загађења осиромашеним уранијумом у РС, али и Србији, могле би бити испитиване у националној лабораторији у тој земљи, чије је оснивање у току, уз сагласност српског предсједника Александра Вучића.

По узору на Србију, и у РС ће бити иницирано формирање независног координационог тијела које би руководило овим процесом.

У Академији наука и умјетности РС потврдили су да иза иницијативе за истраживање посљедица НАТО бомбардовања стоје десетине стручњака различитих профила.

– Ту су љекари, биолози, хемичари, радиолози и представници институција који су послије бомбардовања прикупљали материјал и чистили терен од бомби и осиромашеног уранијума – кажу у Академији додајући да ће бити испитано загађивање воде, земље и ваздуха усљед бомбардовања, и посљедице тог загађења по здравље становника.

У Институту за јавно здравство РС кажу да свака доза зрачења, па и минимална, има канцероген, цитотоксичан, генотоксичан и пиратоген утицај на здравље људи и животиња. Додају да је и сама чињеница да је италијанска влада финансирала истраживање стручњака Уједињених нација за заштиту животне околине (УНЕП) била знак да постоје мотиви за сумњу у зрачење у БиХ. Они су 2002. године истражили 130 локација и анализирали узорке тла, воде, ваздуха и вегетације на 15 мјеста у БиХ. Више од 500 италијанских војника послије учешћа у мировним операцијама на Балкану деведесетих година прошлог вијека обољело је од рака.

– Зато је неопходно истраживање. Зна се да пет година послије рата и стрес узима данак – рекли су у Институту.

У Републичкој управи Цивилне заштите РС подржавају ову иницијативу, додајући да у својим архивама имају велики број података прикупљених на терену послије бомбардовања РС.

– Становници Братунца који су избјегли из Хаџића, гдје је бомбардован Техничко-ремонтни завод, масовно су умирали од карцинома. Дошли смо и до података о домаћинствима у којима су од карцинома преминули чланови који су послије рата користили воду са извора у непосредној близини кратера од авионских бомби. Број обољелих од те болести стално се повећава – рекли су у тој управи.

Навели су и примјер села Очауш у општини Теслић гдје је одмах послије бомбардовања угинуло више од 30 крава, много оваца, коза, коња, којима је претходно потпуно опала длака.

Према истраживању љекара у Одјељењу за оториноларингологију Опште болнице "Свети апостол Лука", у Добоју је број обољелих од карцинома коже лица и врата послије рата повећан за два и по пута.

Овим питањем бавила се и бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте која је 2001. године изјавила да би употреба осиромашеног уранијума од стране НАТО-а у сукобима на Балкану могла да буде предмет истраге и третирана као ратни злочин.

Замјеник предсједника Одбора за безбједност Народне скупштине РС Драго Калабић каже да даје пуну подршку иницијативи, али да је песимиста када је ријеч о коначном исходу.

– РС и Србија имају НАТО спаваче који подривају такве иницијативе. Шта је са резултатима које је истражна комисија у једном од ранијих сазива урадила о том бомбардовању? Резултати постоје, они су поражавајући, имао сам увид, али о томе се нагло заћутало, јер су на сцену ступили спавачи – рекао је Калабић.

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Шта је осиромашени уранијум

Осиромашени уранијум је производ добијен прерадом ископане руде уранијума. Већина радиоактивних изотопа вади се из руде да би била употријебљена за нуклеарно оружје и атомске електране. Оно што остане је мање радиоактивни изотоп 238, односно осиромашени уранијум. Готово два пута је гушћи од олова и запаљив је при удару, што га чини крајње ефективним у пробијању оклопа. Само једна једина честица осиромашеног уранијума у лимфним чворовима може да разори цијели имунолошки систем.



5 КОМЕНТАРА

  1. Сад се сјетили? А НАТО зликовци бомбардовали српске положаје прије 22 године. На жалост и несрећу овог јадног српског народа ни оне прије ових није интересовало какве је све негативне последице по здравље народа и природну окјолину изазвало коришћење осиромашеног уранијума од стране злочинаца. Сад кад је у Србији, гдје су последице агресије НАТО много веће и никад се неће ријешити, а не знам колико је вријеме полураспада урана, проф. др Даница Грујичић завапила да се нешто чини, испитају и утврде последнице “ми пратимо Србију“. Неће ни ови у РС ни они У Србији урадити ништа, јер власти не смију да јавно кажу истину од покверене Америке, НАТО и Енглеске. Фуј!

  2. Од истраживања неће бити ништа јер се епицентри бомбардовања не налазе под српском конртролом (ФБиХ око Сарајева и Косово и Метохија), а без резултата из епицентара бомбардовања неће се моћи створити реалан приказ.

Оставите одговор