Синиша Тешановић: Бановић Страхиња у руху хулигана

Косово. Вјечна тема Балкана. Јунаци, ракија, рат, пјесма, жене. Врућа крв која тече Југовићима још од 1389. године ни дан-данас није нашла свој мир. Још увијек се боримо за Косово, за поријекло српства, за слободу, за све оно што под утиском ракије и крвавих очију, сматрамо да можемо. На крају, губимо. Опет? Радња представе описује […]

понедељак, јун 13, 2011 / 16:49

Косово. Вјечна тема Балкана. Јунаци, ракија, рат, пјесма, жене. Врућа
крв која тече Југовићима још од 1389. године ни дан-данас није нашла
свој мир.

Још увијек се боримо за Косово, за поријекло српства, за слободу, за све оно што под утиском ракије и крвавих очију, сматрамо да можемо. На крају, губимо. Опет?

Радња представе описује догађања пред саму битку 1389. године, мада је урађена потпуно савремено. У представи можемо да видимо мобилни телефон, савремен костим, као и фудбалску лопту. Увијек је било, јесте и биће негодовања зашто се неки теxт поставља као савремен а описује неку много давну тему.

То не би требало да буде проблем, јер то доказује снагу доброг и свевременског текста. Исто тако видимо "Хамлета" у фармеркама и рокерици, па зашто онда не би могли да видимо "Страхињу" и "Југовиће" обучене у џепарицама, дуксевима и капама типичним за навијаче који одлазе на фудбалске утакмице?

Баш такви навијачи највише пропагирају "српство", праве неред на улицама и стадионима и најгласнији су када треба ићи у рат, а кад треба заштити неког свог, ближњег; баш такви су први који ће издати свог ближњег, а њега ће сматрати издајицом. Скоро смо имали такав случај, звучи познато?

Југовићи се одричу своје рођене сестре, сматрају је издајицом и срамотом за свој (српски) род, само зато што је пошла за Турчина. Влах Алију. Не знају додуше да је она то урадила да спаси оно мало што је остало од дома Бановић Страхиње. Она се не правда и говори, признаје, да је својевољно пошла са Влах Алијом. Понос јој не дозвољава да се покорава ни Турцима, ни својој браћи, Србима. Југовићима.

Страхиња, као прави српски јунак и засигурно, међу првим драмским јунацима у српској литератури, који не кажњава жену. Он јој и не опрашта, јер јој се нема шта опростити. Он је моли да се врати и даје ријеч да све заборавља и да је спреман на нови почетак.

Играју:
Бановић Страхиња – Срђан Секулић
Мајка – Сузана Вуковић
Жена – Миња Пековић
Милутин, слуга – Марко Макивић
Влах Алија – Милош Станковић
Југ Богдан – Јован Ристовски
Војин Југовић – Љубиша Ристовић
Дамјан Југовић – Владимир Југовић
Комнен Југовић – Бранко Лукач
Бошко Југовић – Милан Вејновић
Слуга у кући Југовића – Зоран Бучевац

Редитељ: Урбан Андраш
Драматург: Оливера Ђорђевић
Сценограф: Марија Калабић
Костимограф: Драгица Лаушевић
Композитор: Феликс Лајко
Корепетитор: Геза Кучера мл.
Лектор: Саша Латиновић

Tекст: Борислав Михајловић Михиз



0 КОМЕНТАРА

  1. представа је врхунско сценско дјело …како и приличи озбиљним ствараоцима они који су је чинили донијели су свој угао гледања на текст и нису се водили увријеженим ставовима како треба да изгледа представљање мита који је био база за михизов предложак

Оставите одговор