Симовић: Ђинђић и Додик шверцовали цигаре са Земунским кланом

Александар Симовић, припадник "земунског клана", оптужен за серију убистава, три отмице и тероризам, изјавио је јуче у Специјалном суду да је покојни премијер Зоран Ђинђић са вођом криминалне групе Душаном Спасојевићем, шверцовао цигарете.

– Спасојевић се богатио у шверцу цигарета, са Лимуном, Пецонијем, Салетом бананом, Екремом Луком. Део новца је пласирао са Владом Трефом и Бојаном Бајрушевић. Другу групу чинили су Милорад Додик, Борислав Микелић и Зоран Ђинђић – изјавио је оптужени.

У готово петочасовном излагању, Симовић је говорио о наводној повезаности бившег државног врха са подземљем, оптужујући покојног премијера и његове сараднике за многобројне криминалне афере. Рекао је да је све што зна чуо или видео у кући Душана Спасојевића. Симовић је изјавио да је видео када је Спасојевић, после изласка из притвора 2001. године, у својој кући у Шилеровој улици у Земуну, дао Чедомиру Јовановићу торбу са милион и по марака. Додао је да је Спасојевић тада прокоментарисао: "Кад-тад ћу да им наплатим те паре, колико ме коштају".

– Када је Душан изашао из затвора, мој брат и ја смо имали неко суђење, па је и он дошао и сео у судницу. Том приликом ми је у судници испричао да сређује преко малог, мислећи на Чедомира Јовановића и уз помоћ Радета Терзића, окружног тужиоца, да изађемо. Напоменуо је да тренутно преко Ђинђића сређује да Кума Луковића депортују у Црну Гору – рекао је Симовић.

Он је рекао да је сведок сарадник Љубиша Буха Чуме организовао упад у Трговински суд, јер је имао проблема са пререгистрацијом фирме "Дифенс".

– Обећали су му да ће му помоћи, ако он помогне новим властима. Он је помогао властима, па је новоформирани суд њему помогао. Тако је Чуме са моћним жирантима Чедомиром Јовановићем, Владимиром Поповићем, Драгољубом Марковићем, Гораном Весићем и Ђорђем Весићем почео да хара Србијом – рекао је Симовић.

Он је казао да су Владимир Поповић и Горан Весић били сувласници фирме "Дифенс", али да се то није могло видети у папирима. Додао је да је Душан Спасојевић уложио више од милион евра у то предузеће.

– Душан ми је рекао да је Чумету на рачун на Кипру било уплаћено 100 милиона евра од зараде "Дифенса". Он је то поделио са Бебом Поповићем и Весићем, а Душану није дао ни цент и њега је то погодило – навео је.

Симовић је сведочио да је покојни премијер, посредством Чедомира Јовановића, доставио Спасојевићу евиденцију предузећа предвиђених за приватизацију и да је Спасојевић њему поверио да извесне Грке води по Србији. Испричао је да је Јовановић утицао на то да Спасојевић добије полицијско обезбеђење после изласка из притвора и да у амбасади Хрватске у Београду добије пасош те земље. Изјавио је и да су Предраг Ранковић Пецони и Лимун, чије пуно име није рекао, заслужни за то што је Дејан Миленковић Багзи успео да побегне из Мељака, када су убијени Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум.

– Крајем 2002. године, на захтев Спасојевића, мој брат и ја смо сакрили четири торбе са 22 милиона евра. Новац смо закопали у шуми близу наше куће – казао је оптужени.

Према његовим речима, новац је касније вратио Спасојевићу, јер није могао да издржи такву одговорност. Спасојевић тада шаље њега и Милоша да део новца од 3.700.000 евра однесу покојном сведоку сараднику Зорану Вукојевићу. Остатак суме је, како тврди, остао код Дејана Миленковића. Симовић је рекао да је Миленковић део Спасојевићевог новца дао Лимуну и да је тај новац и данас код њега.

– Багзи је "монтирао" Драгана Николића Течу за убиство Момира Гавриловића, натерао Слободана Ресимића да лажно сведочи против Макине групе и био је увек спреман да сведочи по наруџби – казао је Симовић.

Он је изјавио да је сведок сарадник Миладин Сувајџић одговоран за убиства Угљеше Љубојевића, Ђорђа Топића и Велибора Иличића, а набавио је и аутомобил који је коришћен у убиству Горана Марјановића, званог Гокси Бомбаш.

Симовић је рекао да се, после убиства премијера, са братом крио у шуми близу њихове куће до маја 2003. године, после чега су отишли у иностранство, тако што су препливали Дрину. Отпутовали су у Италију, а одатле у Јужну Америку. Симовић је навео да је до августа 2006. године живео у Аргентини, када је одлучио да се врати у Београд.

Тада је из свог "југа" паркираног код "Фонтане", који му је током бекства чувао Зоран Повић, узео некакву црну торбу. У торби налази већу количину оружја и једне "лисице". Симовић је рекао да оружје није узимао у руке, али да мисли да је "лисице" дотакао. Он је додао да су припадници полиције, када су га ухапсили, узели много предмета из његовог стана. Да подсетимо, "лисице" са траговима ДНК Александра Симовића нађене су на рукама убијеног сведока сарадника Зорана Вукојевића.

– Спасојевић је куповао јестиво уље из робних резерви од Душана Михајловића по ценама које је одређивала држава. Затим је Михајловићевој фирми уплаћивао државну цену, а разлику коју је Михајловић одређивао исплаћивао је њему на руке – испричао је Симовић..

По његовим речима, Милан Веруовић, Ђинђићев телохранитељ, може да сведочи о убиству Срђана Љујића, јер су њих двојица један другоме били конкуренти у "рекетирању" продаваца на "бувљаку" са по 10, 20 марака по тезги.

Симовић је одбацио све оптужбе за које се терети, додајући да већину оптужених не познаје. Он је казао да познаје првооптуженог Милорада Улемека Легију и да је Улемек хуман човек који је помагао незбринутој деци, лечењу старих људи и изградњи више цркава у Србији.

Говорећи о осталим убиствима из оптужнице, Симовић је приметио да су се злочини дешавали уочи неких црквених празника.

– Била би катастрофа за православље да сам ја то урадио – закључио је.