Симић: Србији ће требати много мудрости да се изјасни о Криму

Биће потребно много вјештине и политичког прагматизма да се савлада изазов који је постављен пред нову српску владу да се изјасни о ситуацији у Украјини, као што су то већ од Београда затражили европски амбасадори, сматра бивши амбасадор у Француској, професор Предраг Симић. Према његовим ријечима, најгоре за Србију јесте да се нађе "између европског […]

четвртак, март 20, 2014 / 21:01

Биће потребно много вјештине и политичког прагматизма да се савлада изазов који је постављен пред нову српску владу да се изјасни о ситуацији у Украјини, као што су то већ од Београда затражили европски амбасадори, сматра бивши амбасадор у Француској, професор Предраг Симић.

Према његовим ријечима, најгоре за Србију јесте да се нађе "између европског чекића и руског наковња", оцијенио је данас Симић у изјави за Тањуг додајући да би економски рат између ЕУ и Русије био "фаталан" за Србију, јер би утицао на снабдјевање руским гасом који стиже преко Украјине.

"Србија би се нашла у ситуацији да се опредељује између ЕУ као кандидат који преговара и Русије са којом има веома велике интересе. Наша гасна индустрија је у већинском руском власништву, цене енергената би порасле и то би за Србију био тежак, навео је Симић.

Он је подсјетио да се Црна Гора, као и Албанија, резолутно изјаснила по питању Украјине, а да се од Београда очекује да заузме сличан став као и Подгорица.

"За сада можемо да користимо одговор који је дало Министарство спољних послова да техничка влада не може да заузима политичке ставове, али већ смо чули да су европски амбасадори затражили изјашњавање Србије по том питању и чини ми се да ће то бити најтврђи орах који ће се поставити пред нову владу", рекао је Симић.

Према Симићевим ријечима за утјеху је да Хрватска, иако чланица НАТО и ЕУ, још покушава да пронађе средње рјешење, за које у случају да се криза буде погоршала "неће бити мјеста".

Говорећи о идеалном сценарију за Србију, он је казао да би "најбоље било када би Тито устао из гроба" и научио политичаре како да балансирају између Вашингтона, Брисела и Москве.



Оставите одговор