Шаровић: Мала и средња предузећа ослонац опоравка економије

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић изјавио је да малим и средњим предузећима у БиХ треба дати много већи значај, јер ће она бити ослонац опоравка економије БиХ. "Мала и средња предузећа су суштина и темељ свих економија у Европи. Више од 90 одсто запослених је у овом предузећима и исто толики […]

уторак, јун 11, 2013 / 14:48

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић изјавио је да малим и средњим предузећима у БиХ треба дати много већи значај, јер ће она бити ослонац опоравка економије БиХ.

"Мала и средња предузећа су суштина и темељ свих економија у Европи. Више од 90 одсто запослених је у овом предузећима и исто толики проценат новоостварене вриједности ствара се у њима", рекао је Шаровић новинарима, након отварања централног дијела конференције о стандардизацији.

Према његовим ријечима, Институт за стандардизацију БиХ усвојио је у овој области више од 80 одсто законодавства ЕУ и представља једну од најуспјешнијих институција у БиХ, а Министарство спољне трговине и економских односа БиХ је важан партнер Институту.

Шаровић је честитао директору Института за стандардизацију БиХ Александру Цинцару на постигнутим резултатима на преузимању легислативе и навео да стандардизација има исти значај у БиХ, као и било гдје у ЕУ.

"Уколико БиХ усвојили стандарде Уније, значи да може да сарађује с њом, да са ЕУ размјењује знања и искуства и, што је најбитније, робу", рекао је Шаровић.

Он је додао да ће размјена знања и нова искуства стечена на Другој балканској конференцији о стандардизацији "Веза између стандарда и привреде – Како стандардизацију учинити доступном за мала и средња предузећа БиХ" бити на добробит домаће привреде.

Цинцар је рекао да стандарди ЕУ које је усвојила БиХ требају да олакшају трговину, учине живот и рад сигурнијим и квалитетнијим, те да скрате процесе неких истраживачких радова.

Према његовим ријечима, национална тијела за стандардизацију могу помоћи малим и средњим предузећима тако што ће их укључивати у процес стандардизације.

"У БиХ постоји 50 техничких комитета који покривају различите области. У њима ради више од 600 стручњака за поједине области. Представници малих и средњих предузећа су присутни у раду техничких комитета – око 35 одсто од укупног броја чланова тих комитета су њихови представници", истакао је Цинцар.

Тродневна конференција, која је почела јуче у Сарајеву, фокусирана је на везу између стандарда и привреде, односно како стандардизацију учинити доступном за мала и средња предузећа. Учествују представници националних тијела за стандардизацију из БиХ, Србије, Хрватске, Албаније, Бугарске, Црне Горе, Косова, Турске и Македоније.



0 КОМЕНТАРА

  1. Е ово је једна од идеолошких поставки глобализма. Када уништимо привредне гиганте носиоце индустријског развоја, када поотпуштамо раднике, онда дођемо и нудимо им развојну шансу у малим и средњим предузећима. То вам је слично као са причао да је енергетика наша шанса и да треба да сикористимо наше природне ресурсе и енергетске потенцијале за производњу струје, па због тога потшто је то наша развојна шанса рудник Угњевик и ријеку Дрину дајемо странцима јер, забога, морамо искористити наше природне поренцијела који су наша комапративна предност.
    Влада је обавезна да економски брани државу и народ. Уз остало обавезна је да разоткрива преваре које смишљају странци и које завршавају у економском неразвоју. Једна од тих превара су мала предузећа као наша развојна шанса и остварење “административних повољности” за њихово што једноставније оснивање. Испуњавају се ови захтјеви странаца, а не улажу напори како да дођемо до крупних предузећа која су основ развоја.
    Када би трошкови производње били исти и у малим и средњим предузећима као и великим предузечима или копрорацијама, онда не би ни било економије ми би смо још живели у првобитној заједници. Суштина економије је крупнo предузеће.
    Нама се као развојна шанса намеће и потурају мала и средња предузећа, самозапошњавање да биони који су ситјерани из крупних предузећа подигли кредит ИРБ за покретање малог предузећа од пар запосних. Странци овдје не желе економски развој и све чине да униште домаћу привреду. Да би то што успјешније остварили служе се заводљивим методама навођења на погрешне одлуке и пружања и финансијских помоћи да се такве погрешне одлуке доносе. Једна од тих “помоћи” су помоћи за развој малих и средњих предузећа. Зна се да су само крупна предузећа ослонци развоја и странци не пружају ту врсту помоћи. Они говоре само о малим али не и о крупним предузећима. Колико су у томе искрени види се из основне чињенице. Управо док се овдје залажу за развој малих предузећа у властитим земљама бујају крупна. И томе наравно не приговарају. Нама мала, а њима крупна. То је филозофија економске помоћи развијених. То се односи и на административне повољности. Као да је скраћивање времена оснивања предузећа одлучујућа чињеница привредног развоја? Као да ћемо бити сви успјешни мали бизнисмени па је превелика гужва на шалтерима. Али странци не говоре како да се овдје дође до крупних предузећа, бар оних и онаквих какве смо имали и каква су код њих. То би било супротно свакој економској логици. Зашто би себи градили конкуренцију, Енергоинвест и слично који је односио побједе на међународним тендерима и спречавао да те послове добију неке стране фирме морао је да буде уништен. Потпуно је бесмислено очекивати да ће се странци, борећи се за “административне повољности”, борити да овдје поново израсту неки нови Енергоинвести и слично. Када то схватимо можда ћемо почети да се освјешћавамо и да разоткривамо улогу и намјере странаца. Можда ћемо тада доћи до снаге да дефинишемо властите интересе као основу става и односа према тзв. европским интеграцијама.

Оставите одговор