Сарајевски бруцоши из 1967. се срели у Бањој Луци

У Бањој Луци се одиграо сусрет студената, који су заједно уписали Медицински факултет у Сарајеву далеке 1967. године, а Фронтал.СРБ доноси пар ријечи др Драгутина Илића овим поводом.

недеља, април 29, 2018 / 12:34

На иницијативу наше колегинице др Јасне Берберовић, прије 16 година започело је наше дружење, које се у континиутету одржава сваког трећег викенда у априлу, и сваки пут у другом граду, гдје је неко из генерације домаћин.

Ове године ред је дошао на Бању Луку. Главнина колега је стигла изнајмљеним аутобусом у петак 20.априла пред вече. Испред хотела Видовић, гдје су били смјештени дочекали су их њихове колеге из Бање Луке: главни домаћин и организатор дружења др Драгутин Илић са колегиницама Јоком Благовчан Симић и Радојком Ђерић Марин.

Био је то дирљив сусрет колега од којих се неки  нису видјели од завршетка факултета до данас. Након смјештаја одвели смо их на бањалучке ћевапе у роштиљницу Код Мује, гдје смо се у пријатној атмосфери дружили три уз констатацију да су бњалучки ћевапи бољи од сарајевских.

Сутрадан 21.априла прије подне посјетили смо обновљену Ферхат – пашину џамију, попили кафу у Кочићевом парку, гдје сам испричао легенду о градњи Ферхат – пашине џамије и Сафикадином гробу. Кад су нам се  придружили и остали, који су стигли највише властитим аутомобилима, са два аутобуса кренули смо на излет у Крупу на Врбасу. Ту смо посјетили манастир из 13.вијека Крупу, Слапове и воденице на Крупи гдје смо уживали у прелијепом пејзажу и начинили на стотине фотографија. Затим смо се запутили у етно село Љубачевске долине, гдје смо  разгледали, на заиста оригиналан начин ријешен етно- музеј са више од 6.000 експоната од прастарих времена до данас, окријепили се и око 16,30 се вратили у хотел. Туристички водич Милан, кога смо ангажовали је у потпуности оправдао свој хонорар представивши туристичке потенцијале нашег града са посебним освртом на историју од римског доба до данас.

Главни догађај, свечана вечера уз музику и пјесме из наше младости одржана је у Цитадели од 20 часова и трајала је до један сат иза поноћи.

Вече је било набијено позитивном енергијом и емоцијама, тако да се непознатом посматрачу чинило да су то бруцоши са почетка своје каријере, а не угледни љекари од којих су неки досегнули највише професионалне успјехе.

Колико је дружење било успјешно у сваком погледу, свједочи и то да нам осмијех све вријеме није силазио с лица и да је на сусрету до сада било највише учесника, који су дошли из свих крајева свијета. Укупни нас је било седамдесет троје. Имали смо и срећу да је вријеме било право прољетно што је само допринијело општем позитивном расположењу и утиску.

Поред фотографија и снимака, као трајно обиљежје овог незаборавног дружења је и добро осмишљен беџ, на коме се налази мотив змијањског веза, са натписима Сарајево 1967, Бањалука 2018, и бруцоши, на оба писма.

Док пишем овај текст стиже ми на десетине порука од колегиница и колега који изражавају своје задовољство и одушевљење Бањом Луком уз много похвала нама организаторима и домаћинима, што нам је највећа награда и признање.

Једна од њих, коју је колегиница Јасна Берберовић, ставила на свој ФБ профил је у прилогу, заједно са фотографијама као илустрацијом овом тексту.

Још једном се показало да је љубав, међусобно поштовање и уважавање, међу људима различитих политичких, вјерских или националних опредељења прави путоказ за суживот на овим просторима.

На крају морам рећи да ми је највећа жеља да оваквих сусрета буде што више, нарочито међу младима, како би се превазишли сукоби и подјеле које су нам наметнули нечасни људи због својих себичних побуда.

 

др Драгутин Илић



3 КОМЕНТАРА

  1. Moram da kazem da ni banjalucki ni sarajevski cevapi ne mogu prici po kvalitetu travnickim cevapima (cevapdzinica kod Harija). Iako sam sarajlija po rodjenju, a banjolucanin po mjestu prebivalista, ne mogu biti lokal-patriota jer sam prije svega gurman ( poguzija) 🙂
    Na kraju, izvinjavam se sto pisem latinicom. Ne zaaaamjerite, trenutno sam daleko od Srpske, bez mogucnosti promjene tastature

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *