Шаљемо сјеме у Норвешку да нам га чува

У суштини, из Института за генетичке ресурсе обавјештавају да ће им двије представнице ићи у Норвешку. Оно што је нама занимљиво, јесте правописно правило "кад не знаш како се изговара, ти оставиш на норвешком".

среда, фебруар 14, 2018 / 12:38

Прво, веома је похвално што универзитетска установа пише матерњим писмом и у првом пасусу преводи име међународног споразума, дајући оригинални назив у загради, како је и ред.

Друго, већ у сљедећем пасусу из кардинално битне институције за Српску и њену будућност, имамо манифестацију културног полтронства и несамопоуздања, када се име града у Норвешкој (усљед несигурности у изговор) оставља на туђем језику у тексту на српском.

Треће нема. Ово је редовна пракса и других институција (Предсједник, Влада, јавне установе), али би Универзитет у Бањој Луци требао да буде критичар и коректор такве политике неписмених властодржаца, а не расадник таквих идеологија. У суштини, треба бити радостан што Институт о којем се овдје ради уопште пише азбуком, па се стога надамо неком будућем саопштењу у којем ће се писати о стању, активностима и унапређењу домаћег сефа у којем се чува сјеме.

Саопштење даље преносимо без икаквих измјена, осим наглашеног латиничења:

Након усвајања Међународног споразума за биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду (ITPGRFA – International Treaty for Plant Genetic Resources for Food and Agriculture) у 2004. години и након међународних преговора и  израда студија изводљивости, Норвешка влада одлучила је да изгради сјеменски трезор, као средство за очување резервних узорака сјемена из  банака гена широм свијета.

Влада Краљевине Норвешке је 26. фебруара 2008. године основала Глобални трезор сјемена Свалбард у циљу обазбјеђења заштите очувања биљних генетичких ресурса. Глобални трезор сјемена је смјештен у мјесту Longyearbyen, у удаљеном Свалбард архипелагу у условима сталног леда. Тешки камени зидови и врата са заштитом од мраза чувају узорке сјемена из цијелог света. Банке гена широм свијета шаљу  своје узорке сјемена у Глобални трезор сјемена Свалбард у циљу безбједног и сигурног дигорочног чувања материјала у природним условима сталног леда.  У трезору се налази сјеме више десетина сорти кључних усјева као што су пшеница, пиринач, пасуљ итд.  Ови узорци сјемена представљају дупликате сјеменских колекција које се чувају у националним, регионалним и међународним банкама гена. Гледајући у будућност, генетичка разноврсност ових сјемена ће играти виталну улогу у омогућавању пољопривреде да се у наредним годинама бори са климатским промјенама и другим факторима стреса кроз оплемењивачке програма стварања нових сорти и хибрида  прилагођених климатски промјењеном окружењу и отпорних или толерантних на штетне организме у циљу смањења коришћења пестидида. То је основ за обезбјеђење наше будуће безбједности исхране.

Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци, чија је основна мисија очување и одржива употреба генетичких ресурса Републике Српске, једина је институција у региону која је своју сигурносну сјеменску колекцију депоновала у Глобални трезор сјемена у Свалбарду. Ове године, 26. фебруара се обиљежава десетогодишњица постојања Глобалног трезора сјемена Свалбард, те је Норвешки министар пољопривреде и хране Јон Георг Дале позвао депоненте и партнере да присуствују овој прослави. Директорица Института, проф. др Гордана Ђурић и менаџер Банке гена др Марина Антић ће као представници Института присуствовати овој церемонији.

Такође, с поносом истичемо да је проф. др Гордана Ђурић од ове године и члан Међународне савјетодавне комисије за Глобални сјеменски трезор Свалбард. Међународна савјетодавна комисија је замијенила Међународно савјетодавно вијеће које је у претходних 10 година постојања трезора имало улогу да савјетује, омогући транспарентност и буде директан канал за депозиторе у смислу информација о управљању и оперативности  Глобалног трезора сјемена. Међународна савјетодавна комисија за Глобални трезор сјемена се састоји од максимално 7 чланова и укључује експерте из институција које користе Глобални трезор сјемена у Свалбарду за конзервацију своје сигурносне колекције, међународних организација, као и других научних експерата из области. Комисија ће дјеловати као савтједодавно тијело Министарству о питањима која се тичу легислативе, управљања и оперативним процедурама везаним за Глобални трезор сјемена Свалбард.

Захваљујући уложеним напорима и оствареним резултатима Института за генетичке ресурсе, Република Српска је на међународном нивоу препозната као земља која води рачуна о својим  генетичким ресурсима. Остварени успјех у овој области треба да буде подстрек за доношење законских прописа који ће у потпуности заштити уставом загарантовано право тј очување и заштиту природних ресурса.



Оставите одговор