Сал е но мобарак! Сретна иранска нова година!
Иранска нова година почиње када након зиме дан и ноћ на путу земље око сунца коначно једнако трају. Поклапа се са доласком прољећа.
Иранци овај празник зову Норуз, и то је дан који ми зовемо прољећна равнодневница, астролошки тренутак слављен од свих култура древне Месопотамије, а у склопу религије древне Персије – 1.400 година прије појаве Ислама.
Иако се у Ирану користи соларни календар, године се броје по Хиџри или исламском календару. Као почетак нулте године узима 622. година када је Мухамед прешао из Меке у Медину. Тако се у Ирану прославља 1391. година, а прослава Међународног Норуза (пошто га УНЕСКО штити као свјетску баштину) се организује у главном граду Таџикистана, Душанбеу.
Прослава Норуза обухвата 13 дана, док се са обичајем чишћења кућа почиње и неколико мјесеци раније. Према зороастријанском вјеровању на овај начин се истјерује свако зло из дома. Тако су Иранци претходних мјесеци марљиво чистили сваку улицу, фарбали куће и куповали нову одјећу, а све у циљу како би прославили поновно рађање природе и означили побједу свјетлости над тамом.
"Хафт син" у преводу "седам с" је име симболичне иранске трпезе која се поставља за Нову годину. Она се у свакој породици поставља један сат пре доласка Нове године и не склања се током тринаест празничних дана. Њу чине седам ствари које почињу на слово с, због чега се и зове "Седам с", и свака од њих носи одређену симболику. Ту су поред традиционалних јела и бијели лук, јабука и сирће.
Разлог томе јесте што је број 7 у Ирану је свети број, а хафт син трпеза се поставља у част седам амшаспанда, седам анђела помагача Ахура Мазде. Ипак, неки детаљи који се могу наћи на столу током прославе Норуза, видљиви су и на нашим празничним трпезама. Ирански сабзе, или новогодишње зеленило, настаје клијањем зрневља пшенице, јечма или сочива. Оно је симбол плодности и среће, па се тако чува све до 13. дана Нове године. Такође, не треба пропустити и чињеницу да се за овај празник фарбају јаја.
У складу са вјеровањем Зороастријанаца, само јаје је симбол плодности, а љуска обележава небо. У тренутку када наступи Нова година, јаје се заврти на огледалу како би се дочарало кружење Земље и проток године. Постављено огледало на столу не само што представља саморефлексију, већ се на тај начин указује и на потребу да се буде частан. Током празничних 13. дана, трпезу обасјавају свијеће, које су симбол побједе над злом, али и новчићи, како би предстојећа година била просперитетна.
Никако се не смију изоставити ни рибе у омањем акваријуму. Наиме, према старом вјеровању Персијанаца, рибе су симбол божанства, док ће вечерас послужити да се представи крај последњег соларног мјесеца, који је астролошки у знаку риба.
Иранци Норуз прослављају већ четири хиљаде година, према календару који је један од најстаријих и најтачнијих на свијету. На основу њега Нова година почиње једног, тачно одређеног тренутка, кога утврђују астрономи, после 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди.
Најстарији археолошки запис који се односи на овај празник долази из периода од прије 2.500 година, у вријеме кад су створена прва велика царства у региону, међу којима и комплекс Персеполис у централном Ирану, који је срушио Александар Македонски.
Организација Уједињених нација је, на приједлог Исламске Републике Иран, Турске, Афганистана, Азербејџана, Туркменистана, Таџикистана, Казахстана и Киргистана, 23. фебруар 2010. године усвојила резолуцију којом је званично признат "Међународни дан Норуз". Норуз је 30. септембра 2009. године УНЕСКО регистровао као заштићено свјетско духовно наслеђе.
zanimljivo, kod Slovena to je bila boginja Vesna.. u čiju su se čast na čistu, bijelu podlogu postavljali hljeb i so…