Сал е но мобарак! Сретна иранска нова година!

Иранска нова година почиње када након зиме дан и ноћ на путу земље око сунца коначно једнако трају. Поклапа се са доласком прољећа.

среда, март 20, 2013 / 12:02

Иранци овај празник зову Норуз, и то је дан који ми зовемо прољећна равнодневница, астролошки тренутак слављен од свих култура древне Месопотамије, а у склопу религије древне Персије – 1.400 година прије појаве Ислама.

Иако се у Ирану користи соларни календар, године се броје по Хиџри или исламском календару. Као почетак нулте године узима 622. година када је Мухамед прешао из Меке у Медину. Тако се у Ирану прославља 1391. година, а прослава Међународног Норуза (пошто га УНЕСКО штити као свјетску баштину) се организује у главном граду Таџикистана, Душанбеу.

Прослава Норуза обухвата 13 дана, док се са обичајем чишћења кућа почиње и неколико мјесеци раније. Према зороастријанском вјеровању на овај начин се истјерује свако зло из дома. Тако су Иранци претходних мјесеци марљиво чистили сваку улицу, фарбали куће и куповали нову одјећу, а све у циљу како би прославили поновно рађање природе и означили побједу свјетлости над тамом.

"Хафт син" у преводу "седам с" је име симболичне иранске трпезе која се поставља за Нову годину. Она се у свакој породици поставља један сат пре доласка Нове године и не склања се током тринаест празничних дана. Њу чине седам ствари које почињу на слово с, због чега се и зове "Седам с", и свака од њих носи одређену симболику. Ту су поред традиционалних јела и бијели лук, јабука и сирће.

Разлог томе јесте што је број 7 у Ирану је свети број, а хафт син трпеза се поставља у част седам амшаспанда, седам анђела помагача Ахура Мазде. Ипак, неки детаљи који се могу наћи на столу током прославе Норуза, видљиви су и на нашим празничним трпезама. Ирански сабзе, или новогодишње зеленило, настаје клијањем зрневља пшенице, јечма или сочива. Оно је симбол плодности и среће, па се тако чува све до 13. дана Нове године. Такође, не треба пропустити и чињеницу да се за овај празник фарбају јаја.

У складу са вјеровањем Зороастријанаца, само јаје је симбол плодности, а љуска обележава небо. У тренутку када наступи Нова година, јаје се заврти на огледалу како би се дочарало кружење Земље и проток године. Постављено огледало на столу не само што представља саморефлексију, већ се на тај начин указује и на потребу да се буде частан. Током празничних 13. дана, трпезу обасјавају свијеће, које су симбол побједе над злом, али и новчићи, како би предстојећа година била просперитетна.

Никако се не смију изоставити ни рибе у омањем акваријуму. Наиме, према старом вјеровању Персијанаца, рибе су симбол божанства, док ће вечерас послужити да се представи крај последњег соларног мјесеца, који је астролошки у знаку риба.

Иранци Норуз прослављају већ четири хиљаде година, према календару који је један од најстаријих и најтачнијих на свијету. На основу њега Нова година почиње једног, тачно одређеног тренутка, кога утврђују астрономи, после 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди.

Најстарији археолошки запис који се односи на овај празник долази из периода од прије 2.500 година, у вријеме кад су створена прва велика царства у региону, међу којима и комплекс Персеполис у централном Ирану, који је срушио Александар Македонски.

Организација Уједињених нација је, на приједлог Исламске Републике Иран, Турске, Афганистана, Азербејџана, Туркменистана, Таџикистана, Казахстана и Киргистана, 23. фебруар 2010. године усвојила резолуцију којом је званично признат "Међународни дан Норуз". Норуз је 30. септембра 2009. године УНЕСКО регистровао као заштићено свјетско духовно наслеђе.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор