Сакривање доказа који помажу Караџићу
Тужилаштво Хашког трибунала признало је да су у предмету некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића поново прекршене обавезе објелодањивања доказног материјала који би могао да буде ослобађајуће природе. Тужилац Хилдегард Уерц-Рецлаф изјавила је да је материјал који се односи на генерала Александа Васиљевића објелодањен са закашњењем због "људске грешке, јер је извјештај остао у личном […]
Тужилаштво Хашког трибунала признало је да су у предмету некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића поново прекршене обавезе објелодањивања доказног материјала који би могао да буде ослобађајуће природе.
Тужилац Хилдегард Уерц-Рецлаф изјавила је да је материјал који се односи на генерала Александа Васиљевића објелодањен са закашњењем због "људске грешке, јер је извјештај остао у личном досијеу истражиоца, иако је на вријеме био обрађен".
Према тужиочевим ријечима, послије тога су "сви истражиоци добили упутство да прегледају своје приватне досијее, а преглед досијеа затражен је и од истражилаца и адвоката који су у међувремену отишли из Трибунала".
Генерал Васиљевић недавно је свједочио у доказном поступку одбране.
Одбрана је јуче у поднеску затражила да се, због кршења обавезе објелодањивања, одбаци жалба Тужилаштва на одлуку претресног вијећа којом је Караџић ослобођен кривице по првој тачки оптужнице – за геноцид у општинама Братунац, Србиње, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник 1992. године.
Караџићев главни правни савјетник Питер Робинсон рекао је да одбрану ништа не може да увјери да неће доћи до нових кршења обавезе објелодањивања и да ће тим одбране наставити да их евидентира.
"Тужилаштво је од почетка суђења објелоданило око 340.000 страница ослобађајућег материјала, углавном са закашњењем, а претресно вијеће је у 62 случаја утврдило да је ријеч о кршењу обавезе објелодањивања", подсјетио је Робинсон.
Према евиденцији одбране, Тужилаштво је пропустило да објелодани 411 изјава свједока или свједочења која су била у његовом посједу прије маја 2009. године, а ријеч је о "више од 25 одсто изјава и свједочења".
Предсједавајући Претресног вијећа судија О-Гон Квон констатовао је у јутрошњој расправи да "Тужилаштво није знало шта му се налази у властитим збиркама доказа".
Тужилац Уерц-Рецлаф указала је да се говори о обиму доказа од десет милиона страница, "да нико не зна шта се све тамо налази и да се оптужба зато ослања на електронске претраге".
Претресно вијеће позвало је тим одбране да још једном ступи у контакт са правним савјетником генерала Здравка Толимира како би видјели да ли он остаје при ставу да не жели да свједочи у одбрану Караџића, послије чега ће судије донијети одлуку да ли ће издати обавезујући налог за свједочење.
Судија Квон је рекао да је "вијеће примијетило да се, у вези са компонентом Сребреница, у исказима свједока одбране наводи да је дошло до кривичног дјела".
"Уколико оптужени прихвата да су кривична дјела почињена, могао би да се повеже са тужилаштвом и договори у вези са одређеним чињеницама. Тиме бисмо уштедјели вријеме и усредсредили се на друга питања", рекао је Квон.
У наставку главног претреса исказ је почео да даје нови свједок одбране Вељко Марић, који је у периоду на који се односи оптужница био љекар у болници у Фочи.