САД мало тога могу урадити против Русије

Упркос отвореним упозорењима Москви да је очекују посљедице, предсједник САД-а Барак Обама и лидери Европске уније имају, заправо, врло мало могућности да узврате на руску војну интервенцију у Украјини, бившој совјетској републици, а сада сцени на којој се јавља нови конфликт између Истока и Запада, пише агенција Асошиејтед Прес у вечерашњој анализи. Руски предсједник Владимир […]

недеља, март 2, 2014 / 10:08

Упркос отвореним упозорењима Москви да је очекују посљедице, предсједник САД-а Барак Обама и лидери Европске уније имају, заправо, врло мало могућности да узврате на руску војну интервенцију у Украјини, бившој совјетској републици, а сада сцени на којој се јавља нови конфликт између Истока и Запада, пише агенција Асошиејтед Прес у вечерашњој анализи.

Руски предсједник Владимир Путин до сада је занемарио неколико изричитих америчких пријетњи, међу којима је одустајање Обаме од учешћа на међународном самиту у Русији овог љета и обустављање трговинских преговора које је тражила Москва.

АП указује да Украјина није стална чланица НАТО пакта, и да зато САД и земље Европске уније немају обавезу да јој притекну у помоћ да се одбрани. Исто тако, шира међународна акција кроз Уједињене нације готово је немогућа, с обзиром на то да Русија као стална чланица Вијећа сигурности УН-а има право вета. "Из САД-а и других земаља НАТО-а чуле су се тешке ријечи. Али то су све празне пријетње. Заиста се ту не може много учинити у смислу утицаја на ситуацију", рекао је Киер Гилес, стручњак за руска војна питања из лондонске тинк-тенк организације Chatham House.

Као да жели да подвуче ову поенту, Путин је данас затражио и добио одобрење од горњег дома руског парламента да користи руску војску не само у проруској аутономној регији Крим, већ широм Украјине, пише Асошиејтед Прес и додаје да се све то дешава само дан пошто је Обама упозорио да би свако кршење "суверенитета и територијалног интегритета Украјине било дубоко дестабилизујуће".

Данашњој одлуци руског парламента претходила су три мјесеца политичких превирања у Украјини која су настала због одбијања предсједника те државе Виктора Јануковича да потпише споразум с Европском унијом о партнерству – зарад очувања историјских веза с Москвом, пише АП, подсјећајући да је Јанукович прошле седмице побјегао из Кијева и да је сада у Русији.

Како агенција оцјењује, Путинови потези ће засигурно продубити тензије у његовом ионако затегнутом односу с Бараком Обамом, који настоји увјерити руског лидера да промијени став у погледу бројних питања.

Америци ће бити тешко да казни Русију због Украјине и других ствари зато што је Бијелој кући неопходна сарадња Кремља како би се зауставио грађански рат у Сирији, издејствовао споразум с Ираном о нуклеарном програму те земље и како би САД могле извести из Афганистана своје војнике и војну опрему преко руске територије. "Суочавамо се с тешким избором – да казнимо Русију и да тиме практично казнимо сами себе", рекао је Ендрју Кучинс, директор руског програма при вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.

Обама се раније користио измјенама планова својих путовање за притисак на Русију, надајући се да ће се Путин повити пред могућношћу да због недоласка америчког предсједника доживи дипломатску срамоту.

Тако је Бијела кућа пријетњом отказивања билатералног састанка Путин-Обама покушала увјерити Русију да испоручи Едварда Сноудена Америци. Када је Кремљ овом бившем службенику Националне сигурносне агенције САД-а одобрио азил у Русији, Обама је отказао састанак с Путином, али је ипак дошао на један међународни скуп у Санкт Петербургу.

Амерички званичници кажу да сада разговарају са европским званичницима о могућностима да Обама и други лидери Запада не дођу на самит Групе осам, који је заказан за јуни у руском граду Сочију, попришту недавно завршених Зимских олимпијских игара.

Бијела кућа, како пише АП, не разматра озбиљније америчко војно мијешање у Украјини. Обама је јуче у пажљиво сроченом саопштењу избјегао да каже да би дестабилизована Украјина постала пријетња по националну сигурност САД-а. Умјесто тога, само је рекао да таква Украјина "није у интересу ни Украјине, ни Русије, ни Европе".

Европски званичници јесу изразили забринутост због руског војног уплитања у Украјини, али су били одређени у погледу начина да се Путин заустави или казни. Европска унија се, како указује АП, бави властитим, унутрашњим проблемима, и невољна је да потпуно прихвати Украјину или да ризикује економске посљедице конфронтације с Русијом, која јој је један од највећих спољнотрговинских партнера. "Свијет је на ивици конфликта чији се исход још не може уочити", рекао је пољски премијер Доналд Туск, чија се земља граничи с Украјином. Он је позвао Европу да пошаље "врло јасан сигнал" да неће толерисати агресивне акте, али у томе није био одређен.

У Кијеву, турски министар спољних послова Ахмет Давутолу позвао је међународну дипломатију да учини напор да се смање тензије.



Оставите одговор