САД: Историја подржавања убица и нарко мафије

Тренутна дешавања у Украјини приказују нам јасну слике америчке подршке екстремним десничарима и насилним неонацистима. Иако се САД представља као главни борац против тероризма и фашизма истина је сасвим другачија. Представљамо вам 35 земаља које су осетиле суровост америчког вођења политике. Пише Гала Ђурђевић Авганистан Током 80-их година прошлог века САД је сарађивала са Пакистаном […]

понедељак, март 24, 2014 / 20:54

Тренутна дешавања у Украјини приказују нам јасну слике америчке подршке екстремним десничарима и насилним неонацистима. Иако се САД представља као главни борац против тероризма и фашизма истина је сасвим другачија. Представљамо вам 35 земаља које су осетиле суровост америчког вођења политике.

Пише Гала Ђурђевић

Авганистан

Током 80-их година прошлог века САД је сарађивала са Пакистаном и Саудијском Арабијом како би се свргла авганистанска социјалистичка влада. Финансирала је и тренирала оружане снаге које су водили конзервативне вође који су претили правима жена, образовању, државном напретку и реформама.

Пошто је Михаил Горбачов повукао совјетске снаге 1989, ови ратни хушкачи су уз подршку САД разорили државу и подстакли производњу опијума која је достизала од 2.000 до 3.500 тона годишње. Талибанска влада је смањила ову производњу за 95% у периоду између 1999. и 2001, али је америчка инвазија 2001. вратила моћ нарко-краљевима. Авганистан је данас једна од најкорумпиранијих и најназаднијих држава света, а од 2004. производи се 5.500 тона опијума годишње. Ахмед Карзаи, брат садашњег председника, био је познат као нарко краљ са подршком ЦИА.

Албанија

Између 1949. и 1953, САД и Велика Британија здружиле су се у намери да збаце владу Албаније, тада најмање и најрањивије комунистичке државе Источне Европе. Емигранти су били регрутовани и тренирани да се врате назад у земљу, заваде народ и направе немире. Многи од ових прогнаника били су бивши сарадници Италије и Немачке током Другог светског рата.

Један од њих био је и бивши министар унутрашњих послова Џафер Дева, који је надгледао депортовање "Јевреја, комуниста, партизана и других сумњивих особа” (како је описано у нацистичким документима) у Аушвиц. Касније је откривено да је Дева био један 743 фашистичких ратних криминалаца које је САД после рата регрутовала у своје сврхе.

Аргентина

Откривени амерички документи из 2003. описују разговор између Хенрија Кисинџера, државног секретара САД и аргентинског министра спољних послова Адмирала Гузетија, вођеног у октобру 1976, мало пошто је војна хунта задобила власт у Аргентини. Кисинџер је експлицитно одобрио "прљави рат” у коме се процењује да је убијено 30.000 људи, од чега већином млади, и да је украдено око 400 деце из породица убијених родитеља. Кисинџер је написао Гузетију "Гледај, нама је само у циљу да ви победите… што пре то боље.”
Амерички амбасадор у Буенос Ајресу забележио је да се Гузети "вратио срећан, убеђен да не постоји никакав реалан проблем са америчком владом по том питању.”

Бразил

Генерал Кастело Бранко предводио је 1964. државни удар који је изазвао 20 година бруталне војне диктатуре. Вернон Валтерс, амерички војни аташе који је касније постао заменик директора ЦИА и амбасадор у УН, познавао је добро генерала Бранка још од Другог светског рата. С обзиром да је био тајни официр ЦИА, Волтеров досије никада није био откривен, али ЦИА је омогућила сву потребну подршку како би омогућила успех удара. Финансирала је радну снагу опозиције и студентске протесте баш као и данас у Украјини и Венецуели.

Као и све жртве државних удара Латинске Америке које је подржала САД, изабрани председник Жоао Гоуларт био је богати земљопоседник, не комуниста, али његови напори да остане неутралан током Хладног рата били су неприхватљиви Вашингтону, као што је и 50 година касније била одлука председника Јануковича да не преда Украјину.

Камбоџа

Када је председник Никсон наручио тајно и илегално бомбардовање Камбоџе 1969, наредио је америчким пилотима да фалсификују своје логове како би прикрили злочине. Процењује се да су убили пола милиона становника Камбоџе бацајући више бомби него на Немачку и Јапан током Другог светског рата заједно. Када су Црвени Кмери ојачали 1973, ЦИА је забележила да је њихова "пропаганда била најефективнија међу избеглицама које су биле субјекти Б-52 напада.”

Пошто су Црвени Кмери убили минимум 2 милиона својих људи и напокон били истерани од стране вијетнамске војске 1979, америчка група за хитне случајеве "Кампучија" помогла им је у знак "отпора" према новој влади коју је подржавао Вијетнам. Под притиском САД, Светски програм за храну издвојио је 12 милиона долара за прехрану 40.000 кмерских војника. Још минимум наредну деценију Америка је обезбеђивала Кмерима шпијунске сателите, док су их америчке и британске спрецијалне снаге училе како да посаде милион нагазних мина широм западне Камбоџе.

Оне и даље убијају и сакате стотине људи сваке године.

Чиле

Пошто је Салвадор Аљенде постао председник 1970, председник Никсон обећао је да "ће натерати економију у Чилеу да вришти.” Америка, као најјачи трговински партнер Чилеа, повукла је трговину и изазвала економски хаос. ЦИА и Стејт Дипартмент спроводили су суптилну пропаганду у Чилеу читаву деценију, финансирајући конзервативне политичаре, странке, удружења, студентске групе и све врсте медија док су истовремено стварали блиске односе са војском. Пошто је генерал Пиноче задобио моћ, ЦИА је наставила да исплаћује чилеанске званичнике и да сарађује блиско са њиховом обавештајном службом док је војна влада убијала хиљаде људи, а затварала и мучила десет пута више.

У међувремену је 100 чилеанских студената универзитета у Чикагу под окриљем Стејт Дипартмента представило радикални програм приватизације, дерегулације и неолибералне политике где је економија наставила да буде проблем за већину Чилеанаца пуних 16 година Пиночеове диктатуре.

Кина

До краја 1945, 100.000 америчких трупа борило се раме уз раме са кинеским Куоминтангом против области под комунистичком контролом у северној Кини. Чанг Кај Шек и Куоминтанг били су можда и најкорумпиранији од свих савезника Америке. Мирна струја америчких саветника у Кини упозоравала је САД да Чанг и његови следбеници краду помоћ и продају је Јапану, али је америчка лојалност Чангу опстала и током рата, и после пораза, и током његове владавине Тајваном.

Куба

САД је подржала Батистину диктатуру чије репресивно стање је довело до кубанске револуције у којој је убијено 20.000 Кубанаца. Ерл Смит, бивши амерички амбасадор, признао је Конгресу да је у неким ситуацијама Америка била толико утицајна да је амерички амбасадор био други по утицају, можда понекад и утицајнији од самог председника. После револуције ЦИА је пласирала дугу кампању тероризма против Кубе, тренирајући прогнанике из Флориде, Централне Америке и Доминиканске Републике да убијају и праве нереде на Куби.

У акције ЦИА могу се сврстати покушај инвазије на Залив Свиња где је убијено 100 Кубанаца и четири Американца, неколико покушаја атентата на Фидела Кастра, убиства одређеног броја званичника, бомбардовање 1960, бомбардовање 1997, бомбардовање француског брода у луци Хаване, свињски грип који је убио пола милиона свиња, као и бомбардовање кубанских путничких авиона.

Ел Салвадор

Грађански рат који је захватио Ел Салавадор осамдесетих година био је последица суровости тадашње владе. Најмање 70.000 људи је убијено, а на хиљаде је нестало. Касније се сазнало да је 95% убила влада, а 5% ФЛМН гериле. Владине снаге одговорне за овај једносмерни покољ биле су готово у целости састављене, трениране, наоружане и надгледане од ЦИА. Ове јединице биле су одговорне за најгора зверства попут масакра у Ел Мозоте, у којем је убијено преко 800 цивила.

Француска

По завршетку Другог светског рата комунистичке снаге у Француској захватале су већину државе. Француска комунистичка партија контролисала је докове критичне за трговину са Америком, док је ОСС (америчка Канцеларија за стратешке услуге) је сарађивала са сицилијанском мафијом и корзиканским гангстерима током рата. Када се ОСС припојио ЦИА искористили су старе контакте како би вратили моћ у Марсеју, разбили штрајкове и комунистичку контролу над доковима. Штитили су Корзиканце који су правили лабораторије хеорина и увозили га у Њујорк где је америчко-сицилијанска мафија такође цветала под протекцијом ЦИА. Иронично, несташице залиха током рата смањиле су знатно број зависних од хероина у Америци и зависност је могла бити елиминисана, међутим одржавање ове "француске везе” донело је нови талас зависности, организованог криминала и насиља у Њујорку и другим градовима.

Гана

Током 50-их и 60-их година у Гани се појавила нова харизматична личност, Кваме Нкрума, премијер за време британске владавине који је после добијања независности постао председник. Био је социјалиста и анти-импреијалиста и збачен са положаја посредством ЦИА 1966. ЦИА је порицала умешаност, али су британске новине касније забележиле да је 40 тајних официра радило из америчке амбасаде и подмићивало Нкрумине тајне саветнике.

Грчка

Када су британске снаге слетеле у Грчку у октобру 1944, затекле су државу под јаком контролом ЕЛСАМ-ЕАМ, левичарске партизанске групе формиране од Грчке комунистичке партије 1941, после италијанске и немачке инвазије. ЕЛСАМ-ЕАМ је прихватила британске војнике, али ови су одбили било какву сарадњу и створили владу ројалиста и нацистичких сарадника. После великих демонстрација у Атини убијено је 28 људи, избио је грађански рат и банкротирана Британија замолила је САД да преузме окупацију Грчке.

Америчка подршка фашистичкој влади огледала се најбоље у "Трумановој доктрини”, коју су многи историчари забележили као почетак Хладног рата. Борци ЕЛСАМ-ЕАМ повукли су оружје 1949. пошто су изгубили подршку Југославије (након Титовог разлаза са Стаљином), 100.000 је било погубљено, прогнано или затворено. Либерални премијер Јоргос Папандреу збачен је ударом из 1967, што је довело до још седам година војне владавине, а његов син Андреас био је изабран 1981. за првог социјалистичког председника. Упркос томе, многи чланови ЕЛСАМ-ЕАМ никад нису били ослобођени и умрли су у затвору.

Гватемала

После прве операције збацивања стране владе у Ирану 1953, ЦИА је произвела сложенију операцију како би уклонила изабраника либералне владе Гватемале, Јакоба Арбенза, 1954. године.

ЦИА је регрутовала и тренирала малу армију плаћеника гватемалског прогнаника Кастиља Армаса да нападну Гватемалу са 30 необележених америчких авиона. Амерички амбасадор Пуерифој спремио је листу погубљеника, а Армаса поставио за председника. Валдавина терора пратила је 40 година грађанског рата у коме је живот изгубило 200.000 људи од којих су већина домороци.

Кулминација овог рата била је кампања геноцида у Игзилу председника Риоса Монта, осуђеног на доживотну робију 2013, док га Врховни суд Гватемале није ослободио. (Поновно суђење заказано је за 2015.)

Откривени документи приказују да је Реганова администрација била поприлично свесна геноцидне природе гватемалске војске кад је 1981. одобрила војну помоћ која је укључивала војна возила, додатне делове за хеликоптере и америчке војне саветнике. У документима је детаљно описан масакр свих села и закључено је да је ”цела популација Игзил домородаца подржавала ЕГП (герилу војске сиромашних), где се није могло очекивати да војници праве разлику између ратника и цивила."

Хаити

Скоро 200 година након побуне робова која је створила нацију Хаити и збацила Наполеонову власт, напаћени народ напокон је успоставио демократску владу на челу са Жан-Бертрандом Аристидом 1991. Међутим, Аристид је био збачен само осам месеци након добијања власти у државном удару подржаном од САД.

ДИА (Војнообавештајна служба САД) је регрутовала парамилитарне јединице ФРАПХ да лоцирају и униште Аристидов покрет Лавалаза на Хаитију. Вођа ФРАПХ-а Емануел "Тото” Констант био је амерички плаћеник који је увозио оружје из Флориде. Председник Клинтон је 1991. послао америчке окупационе снаге да врате Аристида и ослободио ФАРПХ групу која је под окриљем ЦИА наставила да минира државу. Пошто је Аристид изабран за председника други пут 2000. године, америчке специјалне снаге окупиле су 600 бивших ФРАПХ-оваца како би их спремили за други државни удар. Створили су атмосферу насиља и немира 2004. што је довело до тога да Америка ушета на територију Хаитија и смени Аристида.

Хондурас

Године 2009. државни удар у Хондурасу био је последица сурове репресије која је проузроковала смрти политичких противника, челника синдиката и новинара. Амерички званичници порицали су било какво учешће у немирима, али су две Викиликс депеше откриле да је америчка амбасада била главни субјект у формирању последица удара, тј. у образовању владе која данас гуши и убија своје људе.

Индонезија

Генерал Сухарто је 1965. преузео власт од председника Сукарна под изговором да је учествовао у пропалом државном удару и масовним убиставима пола милиона људи. Америчке дипломате су касније признале да су направиле листу за одстрел од 5.000 чланова комунистичке партије. Политички официр Роберт Мартенс је рекао да је то била велика помоћ војсци и да су вероватно убили доста људи, али "дођу времена када морате бити истрајни у битним одлукама."

Иран

Иран је вероватно један од најпоучнијих случајева државних удара ЦИА који су произвели дугорочне последице за САД. ЦИА и Велика Британија су 1953. збацили са власти популарну и легитимно изабрану владу Мухамеда Мосадега. Иран је једногласном одлуком парламента национализовао индустрију нафте. чиме је окончан монопол Британског петролеума који је Ирану плаћао само 16% прихода од нафте. Иран се две године опирао британској поморској блокади и економским санкцијама. Пошто је председник Ајзенхауер преузео дужност 1953, ЦИА је напокон дозволила Британији да интервенише.

Шах је са породицом побегао у Италију, а ЦИА је дала милионе долара да подмити војне официре и гангстере да спроводе насиље по улицама Техерана. Мосадег је коначно био уклоњен и Шах се вратио да буде брутална западњачка лутка све до Иранске револуције 1979.

Израел

Како САД користи своју војну и економску моћ и позицију сталног члана Савета безбедности УН-а да некажњено крши међународне законе, тако иста средства користи и у заштити злочина својих савезника, Израела. Од 1966, Америка је своје право вета искористила 83 пута, што је више него преостала четири члана заједно, а 42 се односе на одлуке о Израелу и Палестини.

Светски покрет за заштиту права Амнести интернешенел објавио је извештај у коме пише да су израелске снаге показале бахато одношење према људским животима, да су убили на десетине палестинских цивила, укључујући и децу за време трогодишње окупације Западне обале, и да све то раде потпунио некажњено. Захтевано је од САД-а да прекину војну помоћ снагама које крша људска права, али то се никада није односило на Израел. Израел наставља да гради договоре на окупираној територији упркос кршењу Женевске конвенције, све под заштитом моћног савезника САД.

Ирак

Пошто је 1958, генерал Абдул Касим збацио монархију, ЦИА је унајмила 22-годишњег Садама Хусеина да убије новог председника. Садам и његова екипа нису успели у томе и побегли су у Либан. ЦИА му је изнајмила стан у Бејруту, а потом га преместила у Каиро, где је био плаћеник Египатске обавештајне службе и чест посетилац америчке амбасаде. Касим је био убијен у државном удару партије Баатх који је организовала ЦИА, која је као и у Гватемали и Индонезији направила списак од минимум 4.000 комуниста који треба да буду убијени.

Међутим, кад је партија Баатх задобила моћ више није била западњачка лутка, национализовала је ирачку нафтну индустрију, усвојила арапску, националистичку спољну политику и направила најбољи образовни и здравствени систем међу арапским земљама. Садам Хусеин је 1979. постао председник, спровео чистку политичких противника и кренуо у катастрофалан рат против Ирана.

ДИА је послала шпијунске сателите да лоцирају хемијско оружје које му је Запад помогао да произведе, а Доналд Рамсфелд и други званичници поздравили су Хусеина као савезника у рату против Ирана. Тек када је Хусеин извршио инвазију на Кувајт постао је Америци кориснији као противник, и од тада му се приписује епитет "новог Хитлера.” Пошто је САД извршила инвазију на Ирак под лажним изговорима, ЦИА је регрутовала 27 бригада "специјалне полиције” која је бројала најбруталније Хусеинове људе и иранску Бадр милицију чија улога је била да убијају хиљаде и хиљаде сунитских Арапа у Багдаду. Терор траје и данас.

Кореја

Када су америчке снаге стигле у Кореју 1945, поздравили су их званичници Народне Републике Кореје, састављени од група отпора које су поразиле јапанске снаге и почеле да успостављају законе и ред кроз целу Кореју. Генерал Хоџ их је избацио из своје канцеларије и јужну половину Кореје ставио под америчку окупацију. За разлику од њих руске снаге су признале НРК на Северу, што је довело до дугорочне поделе Кореје. САД је у јужни део довела Сингмана Рија, конзервативног корејског прогнаника и 1948. поставила на место председника Јужне Кореје. Ри је постао диктатор и антикомуниста, који је убијао и мучио осумњичене као комунисте и брутално гушио студентске протесте. Убио је више од 100.000 људи и претио да ће заузети и Северну Кореју. У масовним студентским протестима 1960. напокон је био принуђен да да оставку.

Лаос

ЦИА је 50-их година почела да обезбеђује подршку француским снагама у Лаосу и остала је тамо 25 година. Проузроковала је најмање три државна удара између 1958. и 1960, како би спречила улазак у владу све популарнијег левичарског покрета Патет Лао. Сарађивала је са нарко краљевима Лаоса попут генерала Фуми Носавана, транспортовала опијум преко Бурме, Лаоса и Вијетнама и штитила монопол над трговином у Лаосу. Током 1962. регрутовала је тајну плаћеничку армију која је бројала више од 30.000 бивших герилаца из Тајланда, Кореје, Вијетнама и Филипина да се боре против Патет Лао.

С обзиром да се велики број америчких војника навукао на хероин, ваздушне снаге ЦИА транспортовале су опијум у теглама преко Хмонг територије до хероинских лабораторија генерала Ванг Паоа у Лонг Тиенгу и Виетнаину, па онда пошиљкама до Вијетнама. Када је Патет Лао победио, САД је бомбардовала Лаос готово брутално као и Камбоџу, са два милиона тона бомби.

Либија

НАТО рат против Либије обележен је Обаминим "прикривеним, тихим и слободним од медија” приступом. НАТО бомбашка кампања оправдана је преваром Савета безбедности, као хуманитарна акција, а западне специјалне снаге биле су врло добро прикривене чак и када су водиле последњи напад на војне бараке Баб Ал-Азизију у Триполију. НАТО је спровео 7.700 ваздушних напада, између 30.000 и 100.000 људи је убијено, а лојални градови постали су етнички чиесте рушевине. Земља је била у хаосу док су војни исламисти заузимали територију, нафтне објекте и отимали се око моћи.

Милиција Мисрате је прошла обуку западних специјалаца и једна је од најнасилнијих и најмоћнијих. И у овом тренутку воде се протести, а политички представници и противници убијају.

Мексико

Стопа смрти у мексичким ратовима против дроге скоро је прешла 100.000. Најнасилнији нарко картел је Лос Зетас. Амерички званичници зову Зете "технолошки најнапреднијим, најсофистициранијим и најопаснијим нарко картелом на територији Мексика.” А Зетаси су картел форимиран од мексичких тајних снага које су, опет, училе од америчких у Форт Бенингу, Џорџији, Форт Брегу и Северној Каролини.

Мјанмар

После Кинеске револуције генерали Куоминтанга прешли су у Северну Бурму и постали моћни нарко-краљеви које је штитила тајландска полиција, финансирао Тајван, а ваздушну и логистичку подршку пружала је ЦИА. Бурманска производња опијума нарасла са 18 тона 1958. до 600. тона 1970.

ЦИА је ове снаге користила као бедем против комунистичке Кине, али је ова територија убрзо постала "златни троугао” највеће опијумске производње на планети. Већина овог опијума слао се караванима мазги до Тајланда где су га савезници ЦИА слали у хероинске лабораторије у Хонг Конгу и Малезији. Трговина се седамдесетих премешта у Лаос како би се обезбедио хероин за војнике у Вијетнаму.

Никарагва

Анастазио Сомоса владао је Никарагвом пуних 43 године уз потпуну подршку САД које су биле његов анђео чувар док се у Никарагви убијало, мучило, протеривало и силовало без икаквих последица. Када је Сомоза 1979. коначно збачен у Сандинистичкој револуцији, ЦИА је регрутовала, обучила и подржала групу контра-плаћеника да изврше напад на Никарагву, спроведу трор и уведу немире.

Међународни суд правде оптужио је САД 1986. године за агресију над Никарагвом распоређивањем плаћеника који су минирали луке. Суд је наложио престанак агресије и исплаћивање одштете за опоравак Никарагве. Наравно, то се није десило. Америка је одговорила како не признаје надлежност МСП-а, чиме се директно ставила изнад владавине међународног права.

Пакистан, Саудијска Арабија, Турска

Лери Џонсон, бивши експерт за тероризам Стејт Дипартмента, рекао је како је највећи проблем у процени терористичке претње одредити одакле потиче државно спонзорство. Највећи кривци данас јесу Пакистан, Саудијска Арабија и Турска. У претходних 12 година америчка војска помогла је Пакистану са 16,8 милијарди долара, створила јак уговор са Саудијском Арабијом о продаји оружја, а Турска је једна од НАТО чланица. Дакле, највећи спонзори тероризма уједно су и амерички савезници.

Панама

ДЕА (Агенција за борбу против наркотика САД) је 1971. хтела да ухапси Мануела Норијегу, шефа војнообавештајне службе у Панами. Имали су довољно доказа да га приведу за трговину дрогом, али пошто је био обавештајац ЦИА, био је недодирљив. Временом је постао владар Панаме и као такав био је још вреднији обавештајним службама, јер су путем њега пратили разговоре са Фидел Кастром и Данијелом Ортегом.

Норијега је 1985. званично престао да се бави трговином дроге, али је 1988. опет оптужен за ово кривично дело. Ова оптужба била је параван за Америку како би ушла у оближњу Никарагву и стекла контролу над Панамом по цени 2.000 живота.

Филипини

Пошто је САД покренула тзв. "Рат против тероризма" 2001, радна група од 500 чланова специјалних снага спровела је тајне операције у јужним Филипинима. Америчка помоћ Филипинима износила је 50 милиона долара ове године. Међутим, групе за заштиту људских права бележе све већа и већа убиства цивила. У претходне три године забележено је 158 убистава, а за све је крив "Обамин одред смрти".

Сирија

Председник Обама рачунао је да ће пад владе у Сирији тећи лагано попут Либије. Западне вође закопале су Кофи Ананов план мира и понудили План Б – новац и оружје џихадистима у Сирији како би осигурали да ће наставити борбу и заборавити на Ананов план мира. Тај потез запечатио је судбину милионима Сиријаца. Током претходне две године Катар је потрошио три милијарде долара и допремио авионе пуним оружја, Саудијска Арабија је увозила оружје из Хрватске, а западне снаге су тренирале хиљаде и хиљаде радикалних фундаменталиста, сада здружених са Ал Каидом.

Женевска конвенција покушала је да опет врати у игру Ананов план мира, али западне снаге и даље инсистирају на оставци Асада упркос чињеници да га 55% бирача жели на власти. Промена режима је Западу дража од мира и за то су спремни да се боре до последњег Сиријца.

Уругвај

Страни званичници који су сарађивали са САД углавном су имали неке користи од америчких злочина широм света. Ипак, када се шеф полиције Уругваја Алехандро Отеро 1970. успротивио тренинзима насиља намењеним његовим запосленима, био је прокажен. Амерички званичник на кога се жалио био је Ден Митрионе који је радио у одељењу за јавну безбедност. Митрионијеви тренинзи подразумевали су мучење бескућника електрошоковима до смрти, како би научио своје ученике до којих граница су спремни да иду.

Југославија (Србија, тј. Косово и Метохија)

НАТО бомбардовање Југославије 1999. представљало је велики злочин и рушење међународног права. Играч НАТО на земљи био је Хашим Тачи, лидер Ослободилачке војске Косова. Према извештају Савета Европе из 2010. и према књизи Карле дел Понте, бившег тужиоца Међународног кривичног суда за Југославију, Тачи је током НАТО инвазије водио криминалну организацију познату и као "Дреничка група" која је више од 400 Срба послала у Албанију. Тамо су убијани, остајали без органа који су продавани на црној берзи. Хашим Тачи је данас премијер самопроглашене државе Косово, која је суштински протекторат НАТО.

Заир

Патрис Лумумба, председник панафричког МНЦ-а, играо је велику улогу у борби Конга за независност и био је први Конгов демократски изабрани премијер 1960. Био је свргнут с власти у државном удару који је предводио Џозеф Дезире Мобуту, његов начелник војног штаба. Удар је, наравно, подржала ЦИА. Мобуту је предао Лумумбу белгијским сепаратистима и плаћеницима који су га убили, потом је укинуо изборе и прогласио себе председником 1965. Био је диктатор пуних 30 година, бесио је политичке противнике на јавним трговима, друге мучио до смрти и довео државу до руба сиромаштва.

Упркос томе, америчка подршка није јењавала. Чак и кад се председник Картер јавно дистанцирао од Заира, 50% војне помоћи и даље је пристизало у Подсахарску област. Тек током деведесетих Америка се колебала да ли и даље да пружа помоћ, али онда је Лоран Кабила свргнуо Мобутуа са власти.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ма сви су они неваљали, покварени и зли, да није било УСА и њихове миротворне политике, овај свијет би отишао у … тамо гдје је отишао одавно. Тамо и јесте некима мјесто. УСА војно интервенише само тамо гдје је провјерено десет пута надмоћнија, али свему ће једног дана доћи крај, па и њиховом интервенционизму.

Оставите одговор