САД: Банке се припремају за крах ЕУ

Америчке банке се припремају за распад еврозоне и покушавају да заштите своје инвестиције у Европској Унији, пишу британски медији. „Банке са Вол Стрита се припремају за могући излазак групе земаља из еврозоне. Оне због тога смањују обим кредитних послова у еврозони и покушавају да се заштите од варијанте, у којем би биле присиљене да се […]

субота, август 11, 2012 / 18:10

Америчке банке се припремају за распад еврозоне и покушавају да заштите своје инвестиције у Европској Унији, пишу британски медији.

„Банке са Вол Стрита се припремају за могући излазак групе земаља из еврозоне. Оне због тога смањују обим кредитних послова у еврозони и покушавају да се заштите од варијанте, у којем би биле присиљене да се рефундирање кредита, издатим у еврима, изврши у драхмама или пезосима“, преносе медији.

Америчке банке сада покушавају да пренесу кредитне споразуме са европским компанијама на лондонско финансијско законодавство, које ће им омогућити да лакше и сигурније заштите своје инвестиције у случају колапса еврозоне.

Перспективе распада еврозоне

Европа се тренутно налази пред избором: или ће интеграција бити продубљена уз жртвовање финансијских суверенитета и тада ће Централна банка ЕУ постати права банка, тј. неће сваки пут тражити дозволу влада да би деловала.

Или ће, ако се чланице врате својим националниим валутама, доћи до продубљивања кризе, пораста незапослености и ерупције бартерских послова.

Настаће епоха протекционизма, слична оној из тридесетих година прошлог века, тврди директор руског Института економије Руслан Гринберг. Међутим, опасност распада еврозоне је мала, сматра он.

„Кризу евра проузроковало је то што су «очеви» те заиста прекрасне идеје игнорисали чињеницу да се државе континента, пре свега, налазе на разним нивоима развоја, а поред тога су и историјски доста различите. Имају различите «механизме» привредног живота.

Благостање у државама-чланицама ЕУ је такође на различитом нивоу. Све то се могло узети у обзир приликом увођења евра, и кориговати финансијску политику на одговарајући начин. То није било урађено. Након тога је уследио буран раст привреде у свим државама, али су оне при томе и даље остале различите. То је врло важан моменат. Неких 10 година пре кризе развој се одвијао управо тако. А када је дошла криза, све државе су морале некако да се боре са њом. При томе се појавио и проблем дугова. Нечији су мањи, а нечији – већи. Грчка је једноставно била слабија од других“.

„Ја, на пример, сматрам да ће рационални предлози однети победу. И тада ће на тржишта валута доћи мир. Према заслузи ће поново бити процењена преимућства која добијају државе које су ушле у еврозону. Али ако победи ирационална идеја, па Грчка изађе из еврозоне и она почне да се распада, лоше ће бити свима, без обзира на то да ли држава улази у еврозону или не. Ја, међутим, мислим да ће здрав разум ипак да победи. Због тога је опасност распада еврозоне врло мала“, рекао је Гринберг.



Оставите одговор