Руски научници: Стиже ледено доба

Руски научници одбацују тезе о глобалном загријавању и најављују за 2014. годину настанак "малог леденог доба”! Научници су до сада биљежили загријавања климе. Отопљавање на Земљи почело је у другој половини 18. вијека, са почетком индустријске револуције. Управо зато сматра се да је овај процес повезан са антропогенским утицајем. Човјечанство повећава емисију угљендиоксида, који проузрокује […]

понедељак, март 4, 2013 / 10:06

Руски научници одбацују тезе о глобалном загријавању и најављују за 2014. годину настанак "малог леденог доба”!

Научници су до сада биљежили загријавања климе. Отопљавање на Земљи почело је у другој половини 18. вијека, са почетком индустријске револуције.

Управо зато сматра се да је овај процес повезан са антропогенским утицајем. Човјечанство повећава емисију угљендиоксида, који проузрокује ефекат “стаклене баште”.

Али, руски научник Владимир Башкин не слаже се са овим мишљењем. Он тврди да промјена климе има цикличан карактер и да није никако повезана са људском дјелатношћу.

Он, са колегом Рауфом Галиулиним из Института за фундаменталне проблеме биологије Руске академије наука, доказује да је данашње отопљавање тек одјек излаза планете из “малог леденог доба” и ускоро нам, наравно према геолошким размјерама, предстоји улазак у ново ледено доба.

Мало ледено доба настаје са периодом од неких 500 година. Претходни је био средином протеклог миленијума, када се у Енглеској заледила Темза, Холанђани су се клизали на клизаљкама, а у Русији су странци били обузети страхом када су видјели да дрвеће пуца од мраза.

Периоди захлађења и отопљавања имају интервал од неких 30 до 40 година. На примјер, у Русији је било отопљавање 30-тих година прошлог вијека, када је била могућа навигација Сјеверном морском маршрутом, затим је било захлађење у ратно доба, па 70-тих отопљавање….

Почетак новог циклуса захлађења повезан се са активношћу сунца. Снага зрачења наше звијезде опада и то утиче на климу.

Научна истраживања климе протеклих геолошких периода стављају под сумњу основаност захтјева Кјотског протокола, тврди Владимир Башкин.

Протокол ограничава емисију гасова који изазивају ефекат “стаклене баште” и допушта трговину квотама на ове емисије. “Емисија угљендиоксида је нормалан природан процес, и није искључиво резултат људске делатности”, каже научник за Глас Русије
Океани Земље садрже 60 пута више угљендиоксида, него ваздух. Приликом пораста температуре на планети долази до његовог активнијег издвајања.

Глобално загријавање, о коме се толико прича више је маркетиншки потез, него научни проблем. Уколико је настало загријавање – објашњава позадину сличних размишљања руски научник Башкин – то значи да се потреба за традиоционалним врстама енергената (угаљ, нафта и гас) смањује, и цијена на ове енергетске сировине мора да падне.

Али, то више није наука већ политика, тврди Башкин и додаје да нас очекује глобално захлађење, а не глобално загријавање.

Ипак, нема потребе да човјечанство страхује од захлађења: оно ће се развијати полако и биће осјетљиво тек средином 21. вијека.



Оставите одговор