Русија оживљава базу на Куби
Москва и Хавана постигли начелни договор о поновном отварању велике руске шпијунске базе на Куби, пише руски Комерсант. База, из које су "надгледане" америчке комуникације, затворена је 2001. године, због финансијских проблема. Русија се током прошлонедељне посете председника Владимира Путина Хавани, прелиминарно договорила да поново отвори обавештајну базу на Куби, главни пункт из којег су […]
Москва и Хавана постигли начелни договор о поновном отварању велике руске шпијунске базе на Куби, пише руски Комерсант. База, из које су "надгледане" америчке комуникације, затворена је 2001. године, због финансијских проблема.
Русија се током прошлонедељне посете председника Владимира Путина Хавани, прелиминарно договорила да поново отвори обавештајну базу на Куби, главни пункт из којег су током Хладног рата шпијуниране САД, пише руски дневник Комерсант.
Цитирајући неколико извора, Комерсант пише да је постигнут договор "у принципу" да се поново отвори база Лурд, која је била неактивна од 2001. године.
Русија је ову базу тада затворила, баш по наређењу Путина, у циљу уштеде и у светлу приближавања Москве и Вашингтона након напада од 11. септембра.
Москва поново показује интересовање за Латинску Америку и свог хладноратовског савезника Кубу, док су се њени односи са Западом погоршали поводом кризе у Украјини.
База Лурд је основана 1964. године и налази се само 250 км од обала САД. У њој је било запослено и до 3.000 људи. Из те базе су прислушкивани радио сигнали, укључујући и оне са подморница и бродова, као и сателитска комуникација.
Уочи Путинове недавне посете Куби, Русија је одлучила да отпише 90 одсто кубанског дуга, који датира још из совјетске ере и достиже око 32 милијарде долара.
У последњих неколико година рада базе Лурд, Руси су Куби за њено коришћење плаћали 200 милиона долара годишње.
Бивши директор руске спољне обавештајне службе Вјачеслав Трубников истиче како ће база ојачати руску међународну позицију.
"Лурд је Совјетском Савезу представљао очи за целу западну хемисферу. За Русију, која се бори за своја законита права и место у међународној заједници, она неће бити мање вредна него што је била за СССР", закључује Трубников.
Браво Руси, НАТО у Славјанску, а они одоше да слушају радио аматере на Карибима.
Teško je prejudicirati pojedine ishode geostrateđkih „igrica“, no ovo je svakako „zanimljiv“ Putinov potez.
Već sam pisao o tome kako je na početku „sirijske krize“ Putin nasjeo na jevtinu podvalu o američkoj intervenciji. Tada Amerikanci ni u primisli nisu namjeravali napasti Siriju, a najmanje su bili spremni sukobiti se sa Asadovaom prilično kvalitetnom vojskom (znali su da to nije libijska ili iračka kvazivojska). Trebalo je prvo preko raznih ekstremista i paravojnih formacija oslabiti Asada i tek sadašnje najave o američkoj intervenciji na Siriju (povod ultimatum o predaji biološkog oružja) mogu se smatrati ozbiljnim. Pri tom, „ukrajinskom krizom“ Amerikanci su Ruse u potpunosti preusmjerili sa Sirije na probleme u zoni svojih primarnih interesa, odnosno u Ukrajini. U ovakvim okolnostima (ili prilično kvalitetnim američkim strateškim potezima, šta moram priznati iako se sa tim ne slažem)teško da će se Rusi usuditi umiješati u napad na Siriji.
Međutim, Sirija je tek pretpostavka „glavne američke mete“ – Irana. Tek osvajanjem Irana dolazi do ostvarivanja pretpostavki za aktiviranje projekta Nabuko (to su izvorišta plina potrebna za realizaciju ovog projekta) i ekonomske isplativosti prethodnih oružanih napada poput onog na Avganistan ili budućeg napada na Siriju.
U tom kontekstu treba posmatrati ovaj „ruski odgovor“ u vidu pozicioniranja u zoni američkih vitalnih interesa, odnosno na Kubi. Tu Amerikanci moraju kalkulisati sa brojnim „neprijateljima“ ili „konkurentima“ u odnosu na regionalnu kontrolu poput Brazila, Meksika, Argenitine, Venecuele, a o Kubi da ne govorimo.
I, ono najvažnije, sad Sjedinjene Države dolaze u poziciju „reciprociteta“ u vidu sljedeće situacije: „Ukoliko vi svoje trupe i naoružanje uvedete u Ukrajinu, onda i mi (Rusi) ‘imamo pravo’ to isto učiniti na Kubi“. Ne znam ja kako će se sve ovo završiti, ali je ovaj Putinov potez svakako „zanimljiv“….
Zaboravih dodati da osvajanje Irana donosi Amerikancima i izvanrednu „geostratešku pobjedu“ u odnosu na svog glavnog „konkuranta“ na globalnom planu – Kinu. Kinska energetska ovisnost o Iranu je opštepoznata, pa je valjda shvatljivo da odvajanje Kine od svog „energenta“ donosi stratešku prednost. Nisu Kinezi sa Rusima nimalo „slučajno“ potpisali energetski ugovor od prije nekoliko mjeseci, nego zbog bojazni za svoju energetsku sigurnost i „sigurnost“ svog iranskog partnera. Tačno je da se nikom ne žuri pretjerano u „otvaranju karata“ u ovoj pokeraškoj partiji, posebno uobzirivši da su u pitanju decenijski strateški projekti, ali manje-više to ide po „obrascu“ kakav sam opisao…
I nisu ti Kinezi nimalo naivni… Kina je glavni američki konkurent za poziciju svjetske sile boj jedan, a trenutno puštaju Putina da se „troši“ na američkim geostrateškim potetzma (umjesto njih). Većina analitičara procjenjuje da će Kina do 2025. godine biti potpuno spremna otvoreno se suprostaviti američkoj dominaciji, pa i oružano ako zatreba, međutim, još niko nije uobzirio ove potonje događaje i ruskog faktora u slabljenju američke pozicije. Određene globalne projekcije mogle bi biti pomjerene i nekoliko godina unaprijed. Doduše, ako Amerikanci ovako nastave Kina neće ni doći u poziciju pretpostavljenog suprostavljanja, ukoliko ih Amerikanci energetski obogalje i prije nego razviju svoje vojne potencijale…
Kinezi trenutno „ćute i mute“, a izgleda da su naučili taktiku svojih nekadašnjih britanskih kolonizatora kako je najbolje „ratovati tuđim rukama“. međutim, da je ta taktika dugoročno dobra, pa valjda bi Britanci i danas bili svjetska sila broj jedan, a nikako broj… ma boga pitaj (nisu ni regionalna sila)…