РС: Све више људи мијења евро у друге валуте?

Иако домаћи економисти тврде да су приче о слому јединствене европске валуте само спекулације, те да су депозити становништва у овој валути сигурни, становници Српске посљедњих дана панично мијењају новац из евра у друге валуте. – Никад до сада нисмо имали оволико људи који чекају да замијене новац. Оволике гужве нису биле чак ни када […]

четвртак, децембар 1, 2011 / 09:32

Иако домаћи економисти тврде да су приче о слому јединствене европске валуте само спекулације, те да су депозити становништва у овој валути сигурни, становници Српске посљедњих дана панично мијењају новац из евра у друге валуте.

– Никад до сада нисмо имали оволико људи који чекају да замијене новац. Оволике гужве нису биле чак ни када је уведен евро, па када су људи хтјели да замијене њемачке марке – рекли су у мјењачници ‘Врач’ у Бањалуци и додали да се углавном мијењају веће суме новца. Додали су да становници евре најчешће мијењају за швајцарске франке и америчке доларе, а затим за канадске и аустралијске доларе.

– Не можемо чак ни испоштовати све захтјеве, јер људи долазе са огромним количинама новца који желе да промијене – рекли су у овој мјењачници.

Да је потражња за швајцарцима и осталим валутама посљедњих дана све већа потврдили су и у мјењачницама “А” у Бањалуци и “Б” у Градишци.

У банкама у БиХ су истакли да ових дана нису биљежили значајније промјене депозита у еврима, али да је у порасту заинтересованост клијената за конверзију штедње у еврима у амерички долар или франак.

– Банка не биљежи значајне промјене депозита у ЕУР валути, а за било каквим подизањем депозита нема потребе, с обзиром на то да је банкарски систем у БиХ стабилан и сигуран – рекао је директор Рајфајзен банке у БиХ Михаел Милер.

Економски стручњаци тврде да су замјеном новца из евра у друге валуте становници створили непотребну панику.

Економски аналитичар Зоран Павловић је подсјетио да је кичма Европске уније валута, те да њен опстанак није споран.

– Дакле, промјена новца у еврима уопште није потребна. Међутим, свако има право да одлучи на који начин ће улагати новац, али је сигурно да ће наши грађани имати само трошак зато што мијењају новац из евра у друге валуте – истакао је Павловић.

Стална упозорења свјетских економских аналитичара о пропасти евра, Павловић оцјењује као пропаганду, која има за циљ подизање тензија унутар ЕУ како би земље чланице прихватиле чињеницу да у том систему Централна европска банка мора добити права контроле над локалним, односно националним банкама, које за сада нема.

Слично сматра и министар економије и регионалног развоја Србије Небојша Ћирић, који је изјавио да не вјерује да ће евро као валута пропасти и “да ће се еврозона сама од себе распасти”.

Међутим, упркос позитивним предвиђањима за опстанак евра, велике међународне компаније убрзано припремају планове за могући пропаст евра и покушавају смањити ризик пребацујући новац у сигурне инвестиције, пише “Фајненшел тајмс”.

Министри финансија еврозоне договорили су повећање капацитета Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ), али нису успјели да постигну споразум о томе за колико би га требало увећати, због чега су се окренули ММФ ради помоћи у спасавању евра. Министри су потврдили да је одобрена исплата транше помоћи Грчкој у износу од осам милијарди евра.



0 КОМЕНТАРА

  1. Народ пихитао к’о под предизборни шатор, ко ће први до салате.:D
    А нису у рачуницу укључили могућност да чланице с највећим дугом напусте (или буду избачене) из еврозоне, што би ојачало евро.
    Преплићу се ту многи интереси и многи ће покушати да спријече најгори могући сценарио ( http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/190036/SAD,+EU+i++Kina+spre%C4%8Dile++propast+evra.html ).
    Ако би, пак, Њемачка и Француска напустиле еврозону, Њемачка марка би (бар у прво вријеме) имала веома високу вриједност, што би могло сахранити њемачки извоз и погубно бити за њемачку привреду.
    Избацивањем Италије из еврозоне, страшно би пали они који су купили њихове обвезнице.
    Мислим да пропаст еврозоне одговара једино САД-у и његовом европском сателиту, Великој Британији. Они ће можда и помоћи да се спаси еврозона ако добију чврсте гаранције да долар остаје неприкосновене свјетска валута.
    Према теоријама завјере, пројекат Новог свјетског поретка јесте нова, јединствена свјетска валута, коју би увели након пропасти долара и евра. Јавна је ствар да централне банке доштампавају евро и долар (поготово долар) без било каквог покрића и да „тај балон једном мора пукнути“.
    Зато ми је чудно да многи грађани „бјеже у долар“, који краткорочно може расти, али мислим да га дугорочно очекује крах. У свему је битна и улога Кине.
    Што се тиче франка, прије неколико дана сам читао сјајан текст једног европског економисте, који тврди да франак може само остати на садашњем нивоу или падати, а никако расти. А управо је највећа помама за франком, који се годинама држао константно негдје на 1,25 КМ, а онда имао нагли скок. Наводно Швајцарска банка у интересу своје привреде неће дозволити нови пораст ове влауте, так да се ту може чак и изгубити, поготово уколико евро ојача.

    Многи економисти савјетују куповину земље и злата, а онда и конверзију евра у норвешку круну, канадски и аустралијски долар.

    Земља има вриједност, али немали број пута се дешавало на овим просторима да су је власти отимале грађанима. Исплатива је само за оног ко има и механизацију и више хектара. Храна постаје ресурс број 1 и мислим да није лоше куповати земљу, али да ће јој цијена пасти како се криза буде продубљавала и да није тренутак.

    Злато је сада на скоро десетоструко већој сијени него прије десетак година, тако да је куповина злата мач са двије оштрице. Многи аналитичари наводе да ће му вриједност још расти, али никад се не зна шта шпекуланти могу предузети по том питању.

    Норвешка круна је у задње двије године константна, најмање осцилира, али је проблем привредна блискост Норвешке и ЕУ, тако да би се пропаст еврозоне сигурно одразила и на круну. Они имају највише резерви нафте у Европи и имају покриће за своју валуту.

    Канадски долар је у последњих 10-15 година осцилирао између 1,25 и 1,45 КМ за долар, а тренутно је око 1,40 (куповни курс 1,43 КМ), тако да нисам сигуран колико је то мудро.
    Аустралијски долар је почетком 2010. године био на 1,18 КМ за долар, а данас је око 1,45 КМ (можете га купити за 1,49 КМ), тако да је куповина истог још већа коцка.

    Ето, уколико нисте знали шта са еврима, надам се да сам Вам помогао да сада будете још више збуњени.

    B-)

  2. drazen78bl, 01.12.2011. 13:32:15 [20839]

    „Злато је сада на скоро десетоструко већој сијени него прије десетак година, тако да је куповина злата мач са двије оштрице. Многи аналитичари наводе да ће му вриједност још расти, али никад се не зна шта шпекуланти могу предузети по том питању.“

    Злато није стагнирало никад, константно расте, а на прољеће – љето сребренко узлеће 10х. Највећи је проблем што људи кажу пашће злато, па тако причају годинама и кад дође тренутак па цијена злата падне са нпр 1900 на 1850$ онда кажу говорили смо да ће пасти.

    Најисплативија инвестиција је куповина некретнина, ова година пред нама је јако тешка, цијене некретнина ће пасти прилично (сад гледам да половни станови крећу се 1400КМ за м2), то је добра и сигурна инвестиција. Изнајмљујеш стан, лагано паре у паџе… клинца за руку па у парк да шмекаш младе маме… 😉

  3. Не треба евро дирати уопште, он може само изгубити на вриједности, ти сад док размјениш евро за цхф на 4000евра губиш 100евра за провизију, потом опет док цхф размјениш у марку опет губиш, а толики пад евра не може бити…

  4. Од овог нашег уваженог ментола Млађе Динкића сам научио да кад у џепу имаш 100 км и 5 еура, прво трошиш 100 км, па онда 5 еура, јер ујутру кад се пробудиш може те задесити да су тих 5 еура вриједнији од 100 км. Док пропадне ЕУ и(ли) еуро, нас гологузана неће бити ни у божићној плећки. Некад је и покојни Анте Марковић причао о јачању конвертибилног динара, па је народ продавао марке по курсу од 1 : 7, бојећи се јаког динара, па кад су нам отели девизе, марка је вриједила 9, па 13, па……..док није дошло до 1 : 10000000000 и још камару нула.

Оставите одговор