Рогатица: Како је начелник забранио општинску интернет страницу?

Начелник општине Рогатица Радомир Јовичић врши политички притисак на медије, судије, адвокате, приватнике…

понедељак, март 5, 2012 / 08:04

Пише: Зоран Јанковић

Након само једног текста, који се на новинарско-истраживачки начин позабавио проблемима ватрогасаца у Рогатици, начелник општине Радомир Јовичић одмах је наредио да се угаси званична, општинска веб страница! Повод је било писање доајена рогатичког новинарства Сретена Митровића, журналисте са стажом од четири и по деценије. Иако је иста та страница прије тога објавила на десетине, а можда чак и на стотине Митровићевих текстова, у којима се афирмативно писало о активностима рогатичке власти.

Само један једини прилог интониран, по Јовичићевом мишљењу, контра власти био је довољан за суспендовање а, према тврдњама упућених, одмах затим и за укидање странице. Текст који је за Јовичића био споран заправо је урађен по свим правилима новинарске професије и аутору може послужити само на професионалну част, а младим журналистима, пак, за примјер професионално коректног текста! А никако за критику аутора и укидање медија. Не обје него све четири стране добиле су у тексту простор да кажу све оно што мисле о тематизованом проблему: старјешина ватрогасне јединице, бивши предсједник синдиката, начелник општине и запослени радници (линк до текста: http://058.ба/2012/02/каприцима-до-стецаја/ ).

Проблем који је довео до увођења апсолутне цензуре медија од стране начелника Рогатице, у својој суштини, није ни у ватрогасцима ни у новинарима, него унутар владајуће политичке опције. Наиме, у самом ОО СНСД-а Рогатица на сцени су веома бурне унутарстраначке турбуленције, у овој предизборној години, гдје је дошло чак до дисолуције одбора на неколико скоро па закрвљених фракција. Једна од њих има озбиљну намјеру да она да име начелничког кандидата на овогодишњим изборима за локалне органе власти; а то име није Радомир Јовичић. У свему овоме актуелни начелник остао је веома, веома усамљен а, истовремено и свјесно изложен на грудобран све већем незадовољству грађана потезима владајуће, општинске гарнитуре. Свему томе, по мишљењу Јовичића, криви су – новинари. Зато их покушавају ућуткати.

Политички дилетант

Овај, иначе, веома цијењени инжењер електротехнике на кандидатуру за начелника на прошлим изборима пристао је само зато што је био уцијењен (не)остајањем без тадашњег, руководног радног мјеста у овдашњој „Електродистрибуцији“. Његова стручност и (дотадашње) поштење били су разлози да прође као кандидат. Међутим, као и већина људи који се баве техничким наукама Јовичић је до зла бога нефлексибилан човјек. Чак би се могло рећи и да је тврдоглав. Усмјерен егзактном науком и истим таквим начином размишљања Јовичић уопште не зна за компромисе. Егземплар је како врло успјешни стручњаци постају изузетно неуспјешни политичари зато што их политика на силу усиса у своје прљаве воде и „убаци у машину“.

Кад режим зарежи

Укидање званичне, општинске веб странице због једног текста који му се лично није свидио само је његов посљедњи политички гаф. Остаће упамћен и по невјероватном начину „преговарања“ о општинским проблемима, гдје долази са већ унапријед зацртаним ставовима, и ни за јоту не одступа од њих. Например, у току разговора са радницима Центра за културу, незадовољним платама и радно-правним статусом, забиљежен је и овај његов „компромисни начин размишљања“: „Па… добро, ево, разговараћемо ми о том проблему, али на крају ћете видјети да сам ја био у праву и да ће бити како ја кажем“! И било је. А то „у праву“ је како нема пара за културу и како раници морају прихватити да раде по четири сата, а и да им иде пола радног стажа.

Управо овакав његов начин размишљања довео је до тога да Територијална ватрогасна јединица оде у стечај! Што је, бар на овим просторима, до сада незабиљежен начин „рјешење проблема“. Нико није чуо за одлазак у стечај буџетског корисника. Да ли је прави разлог, можда, то што и Јовичић и његови сапартијци сматрају како су баш ватрогасци „легло“ есдееса, те им се свете на овај начин!?

Јер умјесто да се повлаче конкретни потези упорно и годинама изјављивало се како је, ето, проблем настао у самом оснивању јединице, тј. 2005. године, прекобројним запошљавањем. О томе зашто се проблем није рјешавао умеђувремен никад се говорило није. А упорно су, сваке године, за ватрогасце у буџету издвајана недовољна средства. И то не недовољна за њихов рад, него недовољна ни за саме плате запослених.

Нерјешавани и нерјешени проблем враћао се као бумеранг: радници нису примали плате, тужили су, судови су пресуђивали у њихову корист, оснивач (општина) је одбијао да исплати. И све тако. Годинама тако! Ко је тај ко може смислено објаснити ватрогасцима да баш за њихове плате пара нема, па чак ни онда кад суд пресуди да им се исплатити морају, а да сво то вријеме три прва човјека општине имају мјесечна примања око 20.000 КМ! Само њих тројица. У сиромашној Рогатици која низашта (друго) пара нема!

И није такво стање само код ватрогасацa. Јер од како је Јовичић сјео у фотељу начелника, упркос понашању појединих приватника које је на нивоу робовласништва, општина Рогатица постала је један од најнепопуларнијих послодаваца. Скоро да нема нити једне установе чији је она оснивач и финансијер а да радници нису у спору са установом и истим тим оснивачем. И то најчешће због радних односа и због неисплаћених примања.
Чак и бивши СДС-ов начелник општине, Томислав Батинић, морао је путем суда потраживати принадлежности које су му по закону припадале, а Јовичић му их је покушавао ускратити.

Послије дугог судовања пресуђено је у Батинићеву корист, а општина је, поново, учинила све што је у њеној моћи да што касније исплати пресуђено. Иначе и ово ће остати забиљежено као куриозитет из времена владавине Радомира Јовичића у Рогатици: тог бившег начелника општине послао је кући гдје, ево сад ће већ четири године, човјек сједи без запослења. Наиме ни најстарији Рогатичани не памте да је икада први човјек општине, након смјене, потпуно остао без посла, и да ново запослење више није могао наћи у Рогатици; ни у Рогатици нити у Републици Српској.

Већина судских пресуда у споровима између општине или између установа чији је она оснивач и радника, дакле, била је у корист радника. Иначе, у Рогатици има мало адвоката, а још мање оних који уопште и смију ући у судски спор са властима. Зато је већина оштећених принуђена да ангажује адвокате из околних варошица и градова. Према појединим изворима једног од њих, који је добио највише спорова, лично је телефоном звао начелник општине Рогатица Радомир Јовичић и занимао се зашто он, ето, узима у рад толико предмета против општине и њених установа и да ли то намјерно ради.

И то није све. Према неким изворима начелник је чак позивао и судије тражећи објашњење како су то њихове пресуде увијек у корист оних који туже, а на штету општине и иних установа. Што је, признаћете, и више него скандал.

Ни у приправнике без чланске карте СНСД

То да су, под његовом диригентском палицом, смјењивани директори који су чланови других партија или који су аполитични, а за директора библиотеке (нпр.) именован брат од жене предсједника ОО СНСД-а, који је по занимању пољопривредни инжењер сточарског смјера, а који је фалсификовао неопходно му увјерење о раду на пословима културе негдје у Сјеници (или бијаше Новом Пазару!?) стара је прича.

Нова страница те приче исписана је, међутим, ових дана. У оквиру конкурсне процедуре за пријем приправника Радомир Јовичић позивао је рогатичке приватнике који су аплицирали за ова средства (и запошљавање приправника) на разговор. Звао их је једног по једног, да не би било свједока. Припријетио им је да ће добити средства и учествовати у програму запошљавања приправника само под условом да им он ишчита имена људи које ће запослити!

И то са списка незапослених чланова СНСД-а који је „тежак“ двије странице формата А4, а који држи на столу. Замислите сад једног приватника како се осјећао кад га је позвао начелник општине и издиктирао му имена чланова СНСД-а које мора запослити парама које је приватник „направио“ плаћајући држави пресилна давања. И шта да раде они који нису чланови владајуће партије, да умиру од глади!?

Стринино дијете и Цензура као 1948. године

У земљама развијених демократија судске одлуке не смију се коментарисати. Забрањено је да то чине чак и обични људи, тј. грађани. Политичари – ни случајно. Судије онамо спадају међу најугледније људе. Независни су од било кога, посебно од политичара. Тамо политичар не смије ни помислити да јавно каже своје мишљење о пресуди, а камо ли да смије назвати судију и тражити образложење (чак) цијелог низа пресуда. Односно, можда и смије; али… кријући. Ако новинари дознају за то и обавјесте јавност политичар је завршио каријеру. За сва времена. Код њих. А код нас???

У нормалним земљама и новинари су независни; како новинари тако и медији. Нико не смије да их уцјењује, да им пријети, не смије да их укида политичким одлукама… Овдје је све супротно од тога. Аутор ових редака најбоље зна како му је да (пре)живи у Рогатици пишући – истину.

А истина је и то да се новинарске екипе прате кад дођу овдје да раде. Прије тога тражи се од њих да се најаве у писаној форми, да презентују тему писања/прилога, саговорнике и питања која ће постављати. Па ако начелник закључи да му прича неће одговарати, онда одбија комуникацију са медијима.

Јер зна он добро моћ јавне ријечи. Како је на власти објављују се афера за афером. Само што он тврди да су криви они што објављују, а не он који их производи. Неке од афера везаних за његово име чак су и дегутантне. Као што је она да му је најближа фамилија била задужена за изборни инжењеринг на прошлим изборима. Добили су спискове људи и њихове телефонске бројеве и обавезу да зову народ и врбују их да гласају за Ралета. Најревноснија је била једна стара, беспослена стрина која је, према њеним властитим ријечима, назвала више од 200 људи врбујући их да гласају за „стринино дијете“! Сада ће, поново, Јовичић да устврди да су криви они који ово дадоше у јавност, а не он. И његова стрина.

Аутор овој текста, у дугој и тешкој преписци, покушавао је својевремено убиједити уредништво званичне рогатичке веб странице (коју је сада начелник Јовичић и укинуо) да отворе медиј и за мишљења другачија од режимског; да они нису страница ОО СНСД Рогатица него свог становништва, међу којима има и нас аполитичних. Али… безуспјешно (Линк до полемике са уредништвом). И Кад је страница објавила један-једини текст који није одговарао начелнику – укинута је.

Тако сада (нпр.) рогатички Бошњаци имају двије своје странице, плус портал ИВЗ Рогатица. А Рогатички Срби – ни једне! Информације се, ако не одговарају начелнику општине и СНСД-у у 21. вијеку у Рогатици, преносе методом „од уста до уста“. И то шапатом.

А Рогатице више нема чак ни у временској прогнози јавних сервиса! Јер се Радомир Јовичић, ваљда, боји да му изношење у јавност температуре у овој варошици може негативно утицати на бираче. Па их стрина више неће моћи убиједити да гасају за „њеног Ралета“.



0 КОМЕНТАРА

  1. Па Рогатица је само Република Српска у малом, све је то СНСД на власти. Бањалука има зградољуба крадољуба, гутача градских зелених површина, много „стрини“ и пајдоса као и рогатички рале. И све медије и новинаре.
    Само је народ незадовољан, беспослен, гладан бескућник који ће за ситну пару и обећања опет на изборе.

  2. „Повод је било писање доајена рогатичког новинарства Сретена Митровића, журналисте са стажом од четири и по деценије.“

    Doajen rogatičkog novinarstva, mo’š mislit’. Taj je izvještav’o s bojišnice još četr’es’ prve.

  3. Та гамад снсд-овска су довољно показали сву огавност постојања њихове квази партије да нико нормалан никад неће заокружити ту кугу на изборима.

    За коментар изнад, Срето Митровић је био и остао оличење правог новинара, увијек на лицу мјеста и увијек из прве руке извјештај, памтим га са малих зимских олимпијских игара на Палама 1981 гдје сам се и ја такмичио, а том човјеку ништа није могло промаћи.

  4. Glas istoka, 05.03.2012. 18:17:35

    „Nije on džaba čitav rat pekao hljeb tzv. armiji bh…“

    Pardon, „samo“ prvih 16 mjeseci je pekao hljeb tzv. Armiji BiH!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *