Роботи долазе: Посла нема и неће га ни бити!

Фабрички радник је умро. Заувијек. И за то није крива данашња криза америчке касино економије, него развој производних снага. Технологије. Данашња криза нас збуњује, дјелује као параван иза којег се одвијају стварне промјене у глобалној економији. Информатичка револуција напредује стопом удуплавања капацитета ЦПУ (централне процесорске јединице) сваких 18 до 24 мјесеца. И тако већ деценијама.

Пише: Зоран Црнчевић

Садашња криза ће да почисти са свјетске сцене оне који нису продуктивни, који су слаби. Јалови. Оптерећени застарјелим технологијама и лошим менаџментом. Корупцијом. Без визије. Без доброг лидерства. Кризе, као и хијене, нападају старе, нејаке и болесне. Лешинари и постоје да уклоне трулеж. Ослободе простор за способне јединке и врсте. Да ли је Дарвин био комплетно луд?

Интелов суоснивач, Гордон Мор, је још 1965. године објавио чланак у којем је указао на тренд да се број транзистора, који се могу јефтино поставити у интегрисано коло, експоненцијално повећава отприлике сваке двије године. Касније назван Моров закон, он се повезује са могућностима свих дигиталних направа, па се тврди да се брзина процесора, капацитет меморије, чак и број пиксела у дигиталним камерама повећа два пута сваке двије године.

С обзиром да јапанске плантаже јагода већ беру роботи берачи, изгледи на професионални успјех неквалификованог, квалификованог, па чак и висококвалификованог радника, ускоро ће бити прилично лоши. Будућност није далеко и не дешава се тамо неком другом. Већ скоро двије године на њивама предузећа "МК Комерц" власника Миодрага Костића, српског краља шећера, ору трактори који имају уређај за сателитско навођење. Америчка фирма `Џон Дир` произвела је систем `Грин Стар АутоТрек`, који може бити причвршћен на трактор или комбајн, а који затим води машину по перфектно паралелним линијама, одређујући позицију путем сателита. Ово још увијек потпуно не искључује радника који треба да надгледа овај строј, али за коју годину ни тај радник више неће бити потребан. Остаће без посла.

Коначни циљ развоја роботике, јесте да се радник потпуно избаци из процеса производње. Робот не једе, не спава, не касни на посао, не жали се, не треба му пауза, боловање или годишњи одмор. Дјеца робота никада нису болесна. За робота се не издвајају плате, доприноси и не исплаћују пензије када му истекне рок употребе. Роботима неће сметати да раде 24 сата дневно, ноћу, када је хладно или када пада киша. Робот је савршен радник. Уосталом, ријеч робот и долази из чешког језика (роботник) и значи радник.
Чешки писац Карел Чапек је крив за све. Он је још 1920. године, у свом роману „Россумови универзáлнí роботи" први пут у умјетности и литератури описао употребу вјештачких машина налик на људе.

У почетку бијаше ријеч!

Робот данас свира, плеше, игра фудбал. Слика. Већина њих није у комерцијалној употреби. Али има изузетака. Румба је робот који још од 2002. године чисти подове у преко 2,5 милиона домова, а кошта нешто мало више од 500КМ. За сада су роботи још увијек углавном незграпни и прескупи, тако да људи већину данашњих послова још увијек обављају брже, јефтиније, а и боље. Али још само коју годину.

Када су почетком 19. вијека машине замијениле текстилне раднике у енглеским фабрикама, након чега су слиједили масовни откази, Лудисти су покушали да зауставе развој производних снага тако што су масовно уништавали стројеве за ткање. Побуна је врло кратко трајала, а резултирала је егзекуцијом 17 припадника покрета 1812. године. Остали су позатварани или протјерани. Технолошки напредак, као и вирусе или коров, немогуће је зауставити. Можемо се само прилагодити новим условима на тржишту рада.

Прабху Гуптара, извршни директор филијале швајцарске УБС, сматра да ће човјеку остати само мултидисциплинарни, креативни послови. Као што су умјетност, музика, литература, кулинарство, научни послови истраживања и систематизовања знања, и послови проналазаштва. Или спорт. Фабрички радници, рудари, молери, фризери, масери, возачи, водоинсталатери, стаклари, зидари, чистачи, кројачи, трговци, пољопривредни произвођачи, рачуновође, штампари, службеници на шалтерима, биће замијењени роботима. И роботи ће то радити још брже, боље и наравно јефтиније. Људи ће добти отказе.

Али нису само радници доспјели под чекић напретка. Недавно нас је обрадовала вијест да је тим научника са Универзитета Ејбериствит у Велсу и Универзитета Кембриџ, направио научника Адама, робота који мисли. Адам поставља хипотезе, смишља експерименте, спроводи их и затим врши анализу резултата. Шта ће да раде дипломирани биотехнолози, када робот Адам сам уради 1000 експеримената дневно? Адам представља тек прву генерацију оваквих стројева.

Тошиба је још прије неколико година радила на прототипу робота који може да помаже старијим и немоћнима, или да чува нашу дјецу. Хондин робот АСИМО је већ постао супер звијезда широм свијета. У Единбургу је 6. априла ове године, својим наступом привукао гомилу од 8.000 људи.

У глави ми годинама одзвањају ријечи Саре Конор из филма Терминатор 2. Гледајући како се Терминатор и њен филмски син Џон Конор играју заједно, Сара размишља како је Терминатор савршен отац за њеног сина; заштитник који је увијек ту, никада пијан и нервозан, увијек пун стрпљења. Отац који никада неће повисити тон или повриједити мајчино чедо. Хоће ли мајке за деценију-двије одлучити да и очеве замијене роботима?

Шта власти Републике Српске задњих десет-петнаест година раде да нас припреме за најскорију информатичку будућност? Колико школа у Републици Српској има уведен широкопојасни интернет?

У каквом нам је стању високо образовање, посебно област напредних технологија, колико годишње новаца се издваја за развој креативности код младих?

Колико улажемо у Р&Д, нашки речено: истраживање и развој?

Колика средства Влада издваја за научни рад?

Стотину хиљада квалитетних преносивих рачунара, лаптопа, би коштало само дјелић износа који је утрошен за градњу новог сједишта Владе Републике Српске. Можда би још већи "трн" у нечијем оку представљала наша информатички писмена дјеца. А и поврат на уложена средства, такозвани РОИ (Ретурн Он Инвестмент), би био далеко веселији.

Као проценат бруто друштвеног производа (ГДП), 2006. године највише је за Р&Д у свијету уложила Кина – УС$115 милијарди или 4.3% ГДП, Јапан 3.2% ГДП, САД 2.6% ГДП, ЕУ 1.8% ГДП. Из понашања свјетских сила видимо да информатички 21. вијек, није вијек балвана и резане грађе, извоза руда и полупроизвода, градње раскошних палата од челика, бетона, и стакла. Појам информатичко друштво нам не би требао бити баш толико нов. Бар за оне, који нису бјежали са часова.

Аустралија је истраживање фактора који утичу на развој креативности прогласила националним приоритетом, па је и ставка у буџету приоритетна. Осим тога, влада Аустралије планира да издвоји 23 милијарде долара за националну широкопојасну интернет мрежу великих брзина, која ће за 7-8 година повезивати сваки аустралијски дом. Индија је прошле године објавила своју намјеру да произведе преносни рачунар који ће да кошта само $10, чиме би свако дијете у тој многољудној земљи, свјетској програмерској сили, могло да посједује један такав.

Када сам свог другара, програмера, упитао шта је најпотребније обезбиједити младима у РС, он је одговорио да је кључна ствар да се свима обезбиједи широкопојасна интернет веза. Каже да касније све иде само од себе. Али какву корист држава има од програмера? Па још 2006. године највећу зараду у РС је пријавио програмер из Бањалуке. Преко пола милиона марака.

Прабху Гуптара сматра да ће развој робота елиминисати оно што смо до сада звали средњом класом. Постојаће само богати и сиромашни. И ништа између. Футуролози предвиђају да ће до 2030. године роботи скоро потпуно замијенити људе на радним мјестима. Људима ће остати само послови који захтијевају висок ниво мултидисциплинарности и креативности.

Дакле, да бисте задржали посао, морате бити врхунски и свестрано образовани, и веома креативни. Ако то нисте до 2030. године бићете гладни и без крова над главом. И ви и ваша дјеца!