Ријешени случајеви 3 и по хиљаде несталих

У Републици Српској од 1995. до почетка 2008. године ријешена је судбина 3 454 нестала лица, од 5 280 колико их је евидентирано на крају одбрамбено-отаџбинског рата, наводи се у извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица. У извјештају, који је припремљен за наредну сједницу Народне скупштине РС, предлаже се да […]

недеља, децембар 4, 2011 / 21:06

У Републици Српској од 1995. до почетка 2008. године ријешена је судбина 3 454 нестала лица, од 5 280 колико их је евидентирано на крају одбрамбено-отаџбинског рата, наводи се у извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица.

У извјештају, који је припремљен за наредну сједницу Народне скупштине РС, предлаже се да се нестала лица и тражење несталих лица дефинишу као национално питање РС, да се сви посмртни остаци пронађених Срба довезу у РС из Федерације БиХ, форензички обраде и идентификују у Заводу за судску медицину РС, а неидентификовани да се похране искључиво у спомен костурницама у Српској.

Током протеклог рата нестало је 2 735 цивила, 2 515 војника и 30-оро дјеце, али још није ријешено 1 826 случајева због застоја у процесу тражења и идентификовања несталих лица српске националности од 1. јануара 2008. године када је почео рад Института за нестале особе (ИНО) БиХ.

То доказује податак да је током трогодишњег рата Института идентификовано 3075 несталих лица, од којих 75 Срба.

У извјештају Оперативног тима Владе РС за тражење несталих лица предложено је да се у континуитету презентује истина о несталим Србима и страдању српског народа у одбрамбено отаџбинском рату путем округлих столова, писаних и електронских медија, интернет сајтова, изложби у РС и иностранству.

Међу приједлозима је и доношење закона о ДНК регистру који ће, између осталог, садржавати базу података биолошких узорака и ДНК профила везаних за нестала лица РС, да Влада предложи Савјету министара БиХ, као саоснивача ИНО БиХ да би анализирао досадашње активности у процесу тражења несталих Срба и наложи успостављање Централне евиденције несталих лица у БиХ са националним предзнаком несталог.

Предлаже се и забрана свих комерцијалних послова који се тичу наплаћивања за чување и "лежарину" посмртних остатака, као и да се избор српских представника у руководству Института за нестала лица БиХ врши уз сагласност Владе РС и Републичке организација породица несталих и заробљених лица РС.

Приликом тражења и идентификације несталих, подсјећа се у извјештају, евидентиран је значајан број проблема, као што је и измјештање гробница посебно на простору Сарајева, Озрена, Мајевице, Горажда. Само је на Озрену са 11 локација измјештено 137 тијела војника Војске РС и цивила, што представља посебан проблем у процесу тражења.

Такође, обдукција посмртних остатака Срб врши се у Федерацији БиХ због чега институције Српске остају без икаквих доказа, већ са том документацијом располаже ФБиХ, а уколико се посмртни остаци и довезу у РС, опет на обдукцију долазе патолози из Федерације БиХ и тако се заобилазе институције РС.

"Породице из РС позивају се у ФБиХ на идентификацију, а идентификована српска тијела се возе на сахрану без обавјештавања званичних институција РС и тако се онемогућава Српској да изврши званични испраћај тијела уз почасти које то заслужују српске жртве", истакнуто је у извјештају.

Када је ријеч о дискриминација српских жртава и породица из РС, указује се на ексхумацију посмртних остатака 10 лица прошле године у Залазју код Сребренице, а који су по наредби Тужилаштва БиХ превезени у Тузлу и над њима је извршена обдукција. Иако је Институт БиХ саопштио да је ријеч о "жртвама геноцида" у децембру 2010. године ДНК методом утврђено је да су то српски цивили убијени 1992. године.

Њихове породице од тада траже од Тужилаштва БиХ и Институт за нестала лица БиХ да се ексхумирани посмртни остаци превезу у РС и да се ту изврши обдукција, идентификација и званични испраћај тијела.

Велики проблем породицама несталих код остваривања својих права ствара непостојање централне евиденције несталих лица БиХ, јер не могу добити ни потврде о нестанку, а број несталих у БиХ није утврђен. Ситуација у којој се не зна колико се у БиХ тражи несталих лица подложна је разним манипулацијама у дневно политичке сврхе, а на штету Републике Српске, упозорава се у извјештају.



Оставите одговор