Револуција у еволуцији: Откривен фосил рептила стар 200 милиона година

У америчкој савезној држави Новом Мексику откривен је фосил непознатог рептила, стар око 200 милиона година. Стручњаци истичу да би тај рептил могао промијенити све оно што смо досад знали о њиховој еволуцији.

петак, септембар 30, 2016 / 13:12

У америчкој савезној држави Новом Мексику откривен је фосил непознатог рептила, стар око 200 милиона година. Стручњаци истичу да би тај рептил могао промијенити све оно што смо досад знали о њиховој еволуцији.

Научници су открили фосиле дрепаносауруса, посебног по великим канџама на предњим ногама, попут данашњих мравоједа у Јужној Америци. Сматрају да ово откриће мијења оно што су досад знали о еволуцији рептила, а студију су објавили у часопису Кјурент бајолоџи.

Фосили су откривени у америчкој савезној држави Новом Мексику и, према првим закључцима, животиња је била величине мачке и живјела је на дрвећу. Глава му је била слична птичијој, а тијело камелеоновом, али најзанимљивије су биле његове предње ноге, наводи др. Адам Притчард са Универзитета „Јејл“, који је водио истраживање.

„Дрепаносаурус је имао велике предње ноге, јако снажне и мишићаве. Кажипрст с огромном канџом му је био пуно дужи од осталих прстију, а то му је вјероватно била и највећа кост у тијелу“, објашњава Притчард.

Предњи удови код четвороножаца су служили, и служе, заста свачему – од ходања и копања до летења и пливања. Међутим, примарна функција предњих удова је остала готово непромијењена за 375 милиона година еволуције.

„Руке четвороножаца готово без изузетака имају исте особине“, каже Притчард.

Дрепаносаурус помера границе знања о еволуцији

Тим научника направио је 3Д реконструкцију рептила.

„На нашим подлактицама, на подлактици тираносауруса рекса или слона имамо две паралелне кости – радиус (палчана кост) и улна (лакатна кост). Дрепаносаурус их није имао, и због тога руши све познате обрасце. С једне стране помјера границе онога што знамо о развоју и еволуцији удова четвороножаца, а с друге стране је доказ животног стила једне животиње која се очигледно прилично самостално прилагодила околини, као што то данас на примјер раде мравоједи“, наводе научници.

Палеонтолог др Николас Фрасер из Националног музеја Шкотске је рекао да је раздобље тријаса у мезозоику било доба „експеримената у природи“.

„Ово је још једна животиња која је по свему неконвенционална, захваљујући саставу костију који јој је омогућавао копање великим канџама“, рекао је Фрасер.

Дрепаносаурус је изумро крајем тријаса и није се развио ни у једну данас познату животињу.

„Био је користан само у том конкретном случају – када је требало копати. Међутим, ово је први такав случај нестанка врсте који одудара од познатог обрасца“, додао је палеонтолог.

Научници настављају истраживања у Новом Мексику у нади да ће се открити још непознатих чињеница.

„Још је много тога, поготово кад говоримо о фосилима малих животиња, неистражено. Искрено, не видим краја томе“, рекао је Притчард.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *