Ревизија: Експлозиван раст дуговања за струју и воду у Српској

Ризична потраживања јавних предузећа у РС за испоручену струју, гријање и воду у задњих пет година су у константном порасту. Најдрастичније расту потраживања за струју која су за пет година повећана за сто одсто, утврдила је Главна служба за ревизију јавног сектора РС.

Главна служба за ревизију јавног сектора РС урадила је ревизију учинка „Управљање потраживањима јавних предузећа“ која је обухватила одређен број јавних предузећа у надлежности Владе РС и локалних самоуправа, а која се баве дистрибуцијом електричне енергије, те производњом и испоруком топлотне енергије и воде.

Ревизија, којом је обухваћен период од 2011. до 2015. године, утврдила је да предузећа немају потпуне информације о степену наплате потраживања и њиховој структури по старости, да велика дуговања има и јавни сектор, као и да највеће учешће у укупним потраживањима имају потраживања старија од годину дана, док је значајан дио старији и од пет година.

„Укупна потраживања по основу испоручених врста услуга јавних предузећа се крећу изнад годишњег прихода, и то код топлотне енергије за 25 одсто, а код електричне енергије за пет одсто. То значи да у потраживањима ”лежи” више од укупног износа годишњег прихода из пословања по основу наведене испоручене врсте услуге“, пише у извјештају.

Потрошачи највише касне у плаћању за струју, а затим за гријање, па воду. Ризична потраживања по основу испоручене све три врсте услуга имају раст у 2015. години у односу на 2011. годину.

„Тај пораст у 2015. години износи више од 100 одсто за испоручену електричну енергију, 10 одсто за воду и пет одсто за топлотну енергију“, додаје се у извјештају.

Највеће учешће у укупним потраживањима чине она која су старија од једне године, а од тога значајан дио чине потраживања старија више од пет година. Није занемарљив број ни потраживања старијих од десет година.

„За разлику од очекиваног да се старосна структура потраживања мјери у данима или мјесецима, ми говоримо о годинама. Потраживања старија од годину дана представљају ризична потраживања за предузећа и имају утицај на њихов финансијски резултат. Значајан износ ових потраживања је високо ризичан, посебно потраживања старости преко пет година. Та високо ризична потраживања су највећим дијелом од потрошача који немају годинама уплате, налазе се у стечају или ликвидацији, код којих је окончан судски спор и извршни поступак без могућности наплате“, наводе ревизори.

Ревизори су упозорили да је раст ризичних потраживања за струју „експлодирао“ у задње двије године. Та потраживања су лани у односу на 2013. годину била већа за чак 250 одсто.

„Овај пораст у апсолутном износу је 140 милиона КМ, са 57 милиона КМ на 197 милиона КМ“, наводи се у извјештају и додаје да је значајан раст ризичних потраживања у 2015. у односу на 2013. годину остварен и по основу испоручене воде.

Двије трећине потраживања за струју старије од годину дана

Ревизори су изнијели податак да је чак двије трећине потраживања по основу испоричене струје и топлотне енергије страије од годину дана, а да је више од половине тих потраживања страије од пет година.

Посматрано на узорку контролисаних јавних предузећа, од око 300 милиона КМ укупних потраживања на крају 2014. године, близу 190 милиона КМ била су потраживања која су старија од годину, а од тога је око 130 милиона КМ старије од пет година.

„У „Електрокрајини“ и „Електро-Херцеговини“ око двије трећине потраживања је старије од годину. У односу на ова два предузећа, у „Електро Добоју“ старосна структура потраживања је повољнија, око двије трећине потраживања је старости до једне године“, истакнуто је у извјештају.

Старосна структура укупних потраживања по основу испоручене топлотне енергије у „Топлани“ Бањалука слична је структури по основу испоручене електричне енергије. Од укупно 29 милиона КМ потраживања око 20 милиона КМ је старије од једне године, а од тога половина, односно око 10 милиона КМ је старије од пет година.

Старосна структура потраживања по основу испоручене воде повољнија је у односу на потраживања по основу друге двије врсте услуга.

Дужници крше и потписане репрограме

За све три врсте услуга у плаћању највише касне остала правна лица, те потрошачи из јавног сектора односно локална јавна предузећа те буџетски корисници и фондови републичког и локалног нивоа. Републичка јавна предузећа и физичка лица мање касне у плаћању.

Просјечан степен наплате од буџетских корисника и фондова републичког нивоа је 66 одсто, при том је степен наплате највиши за воду, а најмањи за струју и износи 57 одсто.

Ревизори су утврдили и да се мали број буџетских корисника одазвао позиву на потписивање уговора о репрограму, а да већина оних који су потписали није у потпуности испоштовала тај репрограм.

„Контролисана електродистрибутиовна предузећа су у задње двије године раскинула 20 одсто уговора о репрограму и углавном су раскидани уговори са фирмама, међу којима је значајно учешће буџетских корисника и јавних предузећа, односно потрошача из јавног сектора“, наводе ревизори.

Против већине потрошача који раскину уговор о репрограму се углавном покрећу тужбе пред надлежним судом за наплату потраживања или се, што је случај у Електрокрајини, потписују споразуми о нагодби.