Реформа здравственог система – успон и пад Барака Обаме

Барак Обама има све више и више проблема са несаницом. Није искључено да ће ускоро позвати на неко пићенце и свог претходника, мистер Буш јуниора, који свакако зна шта значи губити подршку Американаца сваког дана у све већем проценту. Уз хроничне блискоисточне проблеме, Обама је сада суочен са, можда и понајвећим изазовом у свом предсједничком […]

понедељак, септембар 28, 2009 / 18:49

Барак Обама има све више и више проблема са несаницом. Није искључено да ће ускоро позвати на неко пићенце и свог претходника, мистер Буш јуниора, који свакако зна шта значи губити подршку Американаца сваког дана у све већем проценту. Уз хроничне блискоисточне проблеме, Обама је сада суочен са, можда и понајвећим изазовом у свом предсједничком мандату-реформом здравственог система.

Пише: Милко Грмуша

По количини новца који захвата, здравствени је сектор шести по своме учешћу у бруто друштвеном производу САД: трошкови здравства у 2007. години износили су преко двије хиљаде милијарди долара, што чини близу 16 % од укупног БДП, или 7.439 долара по особи (од тога се 1.000 долара односи на административне трошкове здравства). С друге стране, преко 46 милиона одраслих Американаца нема уопште здравствено осигурање, док је скоро половина њих у претходних десет година у неком тренутку била без тог осигурања.

Према најновој анализи америчког министарства финансија, 57% људи млађих од 21 године неће имати здравствено осигурање у неком тренутку у наредних десет година, док ће без истог у том периоду бити и више од трећине Американаца. Проблем са здравственим осигурањем у Сједињеним Државама јесте да га може изгубити и онај ко га има, и то у моменту кад му је најпотребније.

Према најновој анализи америчког министарства финансија, 57% људи млађих од 21 године неће имати здравствено осигурање у неком тренутку у наредних десет година

Сам Обама наводи два илустративна случаја: "Човјеку из Илиноиса је за вријеме трајања хемотерапије угашено осигурање, јер није претходно пријавио жучни каменац, за који ни сам није знао. Због тога се његово лијечење одгодило и он је умро. Код једне жене из Тексаса дијагностикован је агресивни рак дојке. Требале су јој се одстранити обе дојке. Три дана пред операцију осигуравајуће друштво је раскинуло уговор, поред осталог, зато што је заборавила пријавити обољење од акни. Кад се успјела поново осигурати, тумор је већ био дупло нарастао.".

Барбара Боксер, сенаторка из Калифорније, у интервјуу за ЦНН презентовала је поражавајуће чињенице: 70% банкрота домаћинстава узроковано је здравственим кризама, а Сједињене Државе су при дну љествице смртности дјеце у развијеним земљама свијета (САД су 29. од тридесет држава).

У добром друштву: Америка и Источни Тимор

Иако Америка, према подацима Свјетске здравствене организације, троши на здравство више од било које државе на свијету (осим од Источног Тимора?!), квалитет здравствене заштите јесте на компромитујућем нивоу, што је и испровоцирало Обаму да уђе у процес реформе овог система.

Његова идеја је да се са мање трошкова обезбједи бољи квалитет здравствене заштите, и то за све америчке грађане. Управо је овдје и дошло до сукоба Обаме и републиканаца (уопште,конзервативног дијела Америке), који првог црног предсједника оптужују да уводи социјализам у Сједињене Државе, а неки га прозивају и због нацизма?! Широм Америке током прошлог мјесеца организоване су јавне дебате, у којима су десно орјентисани грађани поручивали, између осталог, да се "овдје не ради о реформи здравства, него о покушају успостављања контроле од стране власти, која жели контролисати животе грађана", те да ће они који промовишу ову реформу "једног дана доћи пред Божји суд гдје ће одговарати за своја недјела". На сликама које прате оваква друштвена окупљања Обама је добио бркове, негдје Стаљинове, а негдје Хитлерове, док му је на понекима обријана глава "a лa Лењин".

Hа сликама које прате протесте реформе здравства Обама је добио бркове, негдје Стаљинове, а негдје Хитлерове, док му је на понекима обријана глава "a лa Лењин"

Најжешћи противници реформе свакако се налазе у канцеларијама приватних осигуравајућих друштава, која контролишу у потпуности здравствени систем осигурања. У спрези са фармацеутском индустријом, они су у страху да ће обавезни и универзални систем осигурања (који Обама заговара), довести ако не до колапса, а оно свакако до смањења њиховог профита. Они улажу стотине милиона долара у лобирање конгресмена и сенатора како би Обамина реформа "пукла" и плаћају скупе рекламе на најгледанијим телевизијама које изазивају код људи подсјећање на Хладни рат и омражени Совјетски савез.

То им и није посебно тешко, јер за породицу са једним дјететом велика приватна осигуравајућа друштва, као што је на примјер Плави крст (Blue Cross), траже око 2.000 долара мјесечно за здравствено осигурање. Уколико би се основала нека врста државног здравственог фонда, какав постоји у Енглеској, или какав већ постоји и у Америци, али само за лица старија од 65 година (Medicare) и за лица која немају било каквих примања (Medicaid), онда би приватна осигуравајућа друштва била приморана да, због конкуренције са таквим државним фондом, смање цијене својих осигуравајућих здравствених пакета. А то им се никако не свиђа.

Републиканци, са своје стране, поред издашног „џепарца" који им уплаћују приватна осигуравајућа друштва, сматрају, уосталом и оправдано, да им Обамин план реформе здравства омогућује повратак на велика врата на политичку сцену. Наиме, синхронизовани атаци на Обаму, везани за ову реформу, довели су први пут до озбиљног пада његовог рејтинга код грађана, који су већином ипак преконзервативни за ова предсједникова „лијева скретања". Стављајући на своје сиједе главе каубојске шешире и обувајући џонвејновске чизме, републиканци објахавају Америком и увјеравају плебс да су они, ипак, послиједња али најчвршћа брана комунизму у Сједињеним Државама, што им је прва конкретна политичка акција након Мекејновог другог Вијетнама на изборима прошле године.
Којем се приклонити здравству

Иако је свој план здравствене реформе Обама прекуцао на преко 1.000 страна, чини се да ни он ни његова администрација нису баш најсигурнији како би то све на крају требало да изгледа. Они се још увијек двоуме и троуме између неколико модела система здравственог осигурања:

Eнглеског, који значи државно управљање здравственим осигурањем, и који је и ефикаснији и јефтинији од америчког – за разлику од преко седам хиљада долара, Енглези по особи за здравство издвајају нешто преко двије хиљаде долара и, наравно,здравствено осигурање је универзално и много квалитетније од америчког. Kанадског, које је, попут енглеског, универзално, али гдје је здравствено осигурање у рукама приватних фондова, али држава ипак субвенционише већину трошкова здравственог осигурања. Швајцарског, који је, чини се, најближи ономе што Обама жели. Здравствено осигурање је универзално, постоје приватни осигуравајући фондови који не дискриминишу грађане по основи њихове здравствене ситуације и којима влада помаже у финансирању здравствених полиса.

Републиканци нуде Обами "компромис": они су спремни да подрже реформу, уколико она не значи оснивање државног фонда, нити неко посебно субвенционисање трошкова који се односе на сиромашнија лица

Републиканци нуде Обами "компромис": они су спремни да подрже реформу, уколико она не значи оснивање државног фонда, нити неко посебно субвенционисање трошкова који се односе на сиромашнија лица. Скраћено, они пристају само на козметичке промјене. Обама је сада у дилеми – ући у ризик са дослиједним афирмисањем сопственог плана, па ком опанци, ком обојци; или се ипак задовољити улогом шармантног и љепушкастог предсједника, који даје највише интервјуа од свих својих претходника и кога се озбиљно ништа не ферма.

Још је нешто интересантно. Обама је изабран на крилима страха америчких грађана од дуготрајне економске рецесије, као и усљед потпуно промашене вањске политике предсједника Буша. Његов избор снажно су подржали и они најсиромашнији, али и они најбогатији, који су у његовом плану снажне државне интервенције у привреди (читај: упумпавању новца пореских обвезника у приватне компаније америчких милионера и милијардера) видјели најбезболнији начин да сачувају своје енормно и незаслужено стечено богатство.

Када је 700 милијарди долара просто поклоњено најбогатијим власницима компанија, нико од њих и њихових медија тада није Обаму називао Стаљином, Хитлером и Лењином

Када је 700 милијарди долара просто поклоњено најбогатијим власницима компанија, нико од њих и њихових медија тада није Обаму називао Стаљином, Хитлером и Лењином; него мудрим и далековидим државником, који брине о америчкој економији. Данас, када постоје извјесни знаци попуштања рецесије, пада и њихова подршка Обами. И што више економска криза буде јењавала у САД, тако ће се топити Обамин рејтинг, а највише ће га нападати они који су га и довели у Бијелу кућу.

Очигледно је да је улога коју су му намјенили (да неутралише побуну најсиромашнијих и најобесправљенијих Американаца) од стране Обаме добро одиграна. Након што престане потреба за њом, он ће да буде дислоциран у неку вукојебину у Кентакију.

Осим ако некоме не падне на ум рецепт за "Кенедијев синдром".



Оставите одговор