Различити језици су измишљотина политике ради

Професор лингвистике и стручњак за јужнословенске језике Роберт Гринберг рекао је у Вашингтону да за оне који су живјели у бившој Југославији, теорија о различитим језицима у новонасталим државама представља политичку причу, а да ће се тек за неколико деценија видјети да ли ће они у пракси заживјети.

Гринберг, који је докторирао на Јејл универзитету, а сада предаје лингвистику на Универзитету Оукленд на Новом Зеланду, гостовао је на трибини Вудро Вилсон центра, која се бавила темом језика на простору бивше СФРЈ.

Он се сложио са констатацијом једног од учесника трибуне да народи у бившим југословенским републикама, који су говорили некадашњи српскохрватски језик, и данас могу у 100 одсто случајева да се разумију кад говоре.

За нас који смо знали или живјели у бившој Југославији, то ни данас нису различити језици. Али, за дјецу која стасавају са новим књигама и просветним плановима, ти језици би могли да постану различити. Резултат ћемо видјети за неколико деценија, казао је професор Гринберг.

Он сматра да је првобитна одлука хрватских власти да у Вуковар врате ћирилицу, вјероватно дио притиска Европске уније на ту земљу.

Гринберг је посебну пажњу посветио бошњачком језику, објашњавајући ситуацију у Босни и Херцеговини и Санџаку. Према његовим ријечима, српски Устав не признаје бошњачки језик као званичан службени језик у држави, али признаје његово постојање, док за вријеме власти Слободана Милошевића он није био признат као језик.

Као пример неуједначености због тога како се званично у настави сада зову нови језици, он је навео случај Рожаја, гдје се према школском наставном плану језик који дјеца уче зове црногорско-српски-бошњачки-хрватски.