Разграничење са Русијом се поново посрећило Норвешкој: Нова налазишта

Норвешки петролејски директорат објелоданио је резултате двогодишњих истраживања дна Баренцовог мора, које је Русија прије три године уступила Норвешкој. На територији коју је Дмитриј Медведев, тадашњи предсједник Русије, уступио Норвешкој у оквиру споразума о разграничењу у Баренцовом мору, пронађене су огромне количине залихе нафте и гаса Испоставило се да у његовим њедрима налазе резерве нафте […]

среда, март 6, 2013 / 08:24

Норвешки петролејски директорат објелоданио је резултате двогодишњих истраживања дна Баренцовог мора, које је Русија прије три године уступила Норвешкој.

На територији коју је Дмитриј Медведев, тадашњи предсједник Русије, уступио Норвешкој у оквиру споразума о разграничењу у Баренцовом мору, пронађене су огромне количине залихе нафте и гаса

Испоставило се да у његовим њедрима налазе резерве нафте и гаса које премашују и најоптимистичније прогнозе: најмање 300 милона кубних метара угљоводоника од којих може да се добије 1,9 милијарди барела нафте и гаса чија се вриједност процјењује на 30 милијарди евра.

Преговори о разграничењу спорне територије у Баренцовом мору и Сјеверном леденом океану, површине 175.000 квадратних километара, вођени су између СССР-а и Норвешке од 70-их година прошлог вијека. Коначан споразум потписали су 2010. тадашњи руски предсједник Дмитриј Медведев и норвешки премијер Јенс Солтенберг.

Још тада су руски критичари договора тврдили да је Москва пожурила када је пристала да се одрекне спорне територије. Њихове сумње су се сада обистиниле.

"Ово је сјајна вијест за Норвешку. Сјеверна Норвешка ће постати наша нова нафтна покрајина која ће допринијети успону цјелокупне привреде земље",одушевљено је прокоментарисао налазе геолога Ола Бортен Мое, министар за енергетику.

Вијест о ’’златном колачу’’ који је Осло добио од Москве изазвала је у Норвешкој праву еуфорију, пише руски лист ‘’Новије известија’’.

Није ни чудо, јер су залихе нафте у норвешком дијелу Сјеверног мора при крају. Све наде Норвежани су полагали у жилу у Баренцовом мору.

Припреме за посао вијека већ су почеле: пребацују се нафтне платформе из Сјеверног мора, а Министарство спољних послова је за симболичну суму од 5 милиона евра продало супертајну базу подморница НАТО-а, 20 километара од Тромсеа.

Иако су медији код нас почели да праве поређења са продајом Аљаске Американцима, (када је уски цар Александар II је 1867. продао САД огромну територију од 1,5 милона квадратних километара, и то за 5 центи по хектару, правдајући се удаљеношћу од Русије и великим трошковима) руски медији су као паралелу истакли препуштање Крима Украјини, за вријеме кројења граница Совјетских република.

Мање је познато да приликом продаје Аљаске руски цар није много гледао на профит, већ како да помогне младим сјеверноамеричким ентитетима, да поново не падну под шапу британске империје, која је тад била много озбиљнији такмац и много већи проблем.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор