Разбиј састављено, па састави растављено, и живи од разлике

Тројица су, је ли, ушла, и сјела за сто. А дванаесторица напољу за овима осташе.

Да ми уши нису пратиле сваки залогај, плашим се да не бих чуо о чему се за сусједним столом разговарало…

-Бока је сада један ентитет, састављен од четити комунитади. И то је добро.

-Али… Никако не видим како то нама иде у прилог? Малте не, ишли смо на руку геополитичким идејама Матице Боке? Још од Венс – Овеновог плана већински су Бокељи маштали да се замјеном територије у херцегновском залеђу споје са Србијом!?

-Па? Јесу ли?

-Нису, истина.

-Онда?

-Онда од тебе очекујем да ми кажеш, шта онда?

-Тихо, иде конобар…

-Јесу ли господа одлучила?

-Салату.

-Препоручујем бокешку… Пилеће? Три пилеће салате, дакле. Стижу.

-Кажи, сада…

-Рецепт је прост: разбити састављено и саставити разбијено!

-Чекај, кога онда тиме онемогућаваш да живи нормално?! Ти народу помажеш?

-Не сери.

-Ма не, у праву је, ти народу помажеш!

-Ало, давите ме обојица! Логика је проста. Не постоје више државе. Само Уједињене земље. И ентитети који хоће да се с матицом уједине. И је ли, они који су зарад нечег против. Они који желе сад тек да се уједине, фактички никад неће бити дио матице. Јер и матица мора од нечег да живи, јеби га. Кога ће да музе, од чега ће да живе њени унутрашњи робови…?! Стварно ми, али стварно на живце иду локални факултети који серијски стварају мороне!

-Није ми јасно, како мислиш да од свега тога ми профитирамо? То би било исто као да учиш лото играче да убоду седмицу умјесто да им стално сервираш погрешне бројке?!

-Да, није нам јасно!? Мислим, неке ствари заиста предочаваш на конфузан начин!?

-Ало, да то нису листом наши људи, све бих вам професоре објесио за муда. Дакле ствар је у овом: ако је штогод већ састављено – уведи вјерску нетрпељивост, расну, подстакни причу о недопустивој подјели на богате и сиромашне, ангажуј, јебе ми се, жене, да са мало више страсти причају о родној равноправности, хомосексуалце прошетај градом, плати групи нишчих да се начине свештеницима, дај им за мантије и позлаћене џиџе, попиши колико је којих и колико чега, истичи једне занемаруј друге – људе и податке, компромитуј опозиционе кнезове, завади оба ока ако треба! Министру подметни дјечака, пусти из кавеза бијелу ајкулу усред шпица, запали шуму, пласирај трач, потури дјеци дрогу, активирај експлозив, оптужи исламске терористе, чини и чини. Од тога плаћате ручкове и вечере, од тога љубавнице водите на Балеаре, је ли вам јасно?!

-Дакако, али како мислиш да од уједињених заливских комунитади направимо неуједињене?

-… Требало је да да изаберем било која два тјелохранитеља, а вас да оставим напољу да умјесто њих пржите муда.

-Онај тамо је одавно добио поручено.

-Сад ће и нама. Чини ми се да Капетан Дабиновић* цијени више рибу него месо.

-Ало, сад постоје четири заливске комунитади. Је ли? И уједињене су оне. Нису ли? Тренутно. А на нама је да их разбијемо и ујединимо поново, само уколико се у Котору не буде плесало по музици Високог представника. Високи представник је номинално представник Уједињених земаља. Заправо ради за интересе мултинационалних корпорација. Створени су услови да корпорације могу слободно да преносе капитал, технологију, робу и услуге. А да их при том не ометају прописи у овом или оном ентитету, или прописи демократски изабраних влада. Унапријед посједујемо готове пројекте за све могуће комбинације. Погледајте једну од могућих, коју ми је дао предсједник Павличић. Погледајте границе хипотетичког Которског ентитета.

Не помјерајући врат, само очи, и прсте на мобилном, успио сам да уснимим. Комбинацију.

-Схватам: Оно што је било сиромашно у односу на богато, а било богато у односу на сиромашно, разбијамо, па спајамо – да никад не буде онолико богато колико је било у први мах. Па да живимо од разлике.

-Премда, тек је мали проценат од процента сасвим наш.

-Тако, да. Изабери добар трен, пришапни Которанима да су Новљани били и остали једнострани у тумачењу којим је путем боље, да су Новљани кадровски инфериорни у преговорима с искусним Дубровчанима, емитуј то, апострофирај недостатак пијаће воде усред сезоне и хвали корпорацијска настојања да изнађу рјешења, титрај Которанима јајца, хвали их како су некада имали самосталност и сувереност, ето ти сијасет државотворних покрета унутар једног те истог ентитета.

-И завршио си посао!

-Ниси. У пакету иду права вјерских мањина, тако да ако затреба, у новим енклавама конституишеш нуклеусе нових сукоба; у пакету иду права сексуалних мањина, права дјеце – и у том смислу право да те дијете од тринаест љета, коме си дао по гузици што си га јутром затекао испишаног у зелено после суботњег парадисекса* – да може дакле пријавити те полицији. Право на ненасилно одрастање, уз све уважавање тинејџерске личности. Подвуци да је Котор увијек имао једну, а Херцег-Нови другу историју, казуј како је заливска територија била подијељена на црна и и бијела поља, на енклаве, подсјети да је Костајница у једном тренутку била Млетачка, сусједни Морињ турски, Сусједни Стрип млетачки, сусједни Рисан Турски, сусједни Пераст млетачки, сусједни Ораховац турски, а Доброта и Котор млетачки! У исто вријеме! Нађи сујетне и недоучене који ће се искрено обрадовати идејом да им село буде самостално и суверено подигни глас у предизборном тренутку, промијени му боју, прогласи челнике другог града одговорнима за вишевијековни назадак твог града – и направио си, уз божију помоћ, границу на Веригама. Успио си, зарадио си хонорар!

-Градимо новог Бокеља?

-Ало, свуда ти се сад од преосталих граде нови! Старост у назорима је као сидро. Ти би да пловиш, старци би да плутају и да ладе дупе на мјесту у коме су затечени и у времену у коме су заточени. Камере су свуда, побити људе не можеш тек тако, али зато можеш прогласити их лудим, ретроградним; на крају, можеш од њих да учиниш народне непријатеље. Непријатеље свенародног прогреса! Нико од парадисексових зелених упишаника неће повјеровати да је Котор под Млецима, и да је Херцег-Нови под Турцима, вазда био исто! Да су били једна Бока!

-Дугорочно?

-Дугорочно, ало, добит је енормна. Из цијепања језгра што може произаћи него нуклеарна експлозија капитала? За изабране, на рачун гласачке мањине. За гласаче пак живот у ентитетској енклави постаће монструозно скупљи у односу на онај који је био прије, а биће вазда сиромашан јер ваља платити, ако ништа друго, цариника на Веригама. Корупција ће порасти пропорционално свакој диоби. С друге стране, ангажоваћеш невладине организације да се боље против те исте генерисане корупције. Ентитетски ће политичари и даље да приповиједају како је тако како је – боље, много боље. И већина гласача ће их слиједити, јер је већина вазда неука. Котор је коначно постао самосталан, што је одувијек заслуживао, обновио је самоуправу из периода 1391 – 1420, након 600 година! и то истичеш док не запјениш за будућом говорницом. О томе да у Котору не можеш извршити обичну анализу минералне воде, е, о томе ћеш да ћутиш.

-С Монтемаурском црквом, чини ми се, ићи ће у Боки теже.

-Да, и с језиком, чини ми се, ићи ће мало теже.

-Неће, ало. Зато нас је данас и позвао Предсједник, да се нађемо са Адамом Јевремовичем. И? Шта је рекао Јевремович, вриједно вашег памћења?

-Казао је да ће у почетку замјена већинског идентитета личити на позорични чин, на прагматичан избор, на политички хир или инат, но да ће временом морати да дође до срастања лица и маске.

-Дабоме, ало. Медијском упорношћу постићи ћеш да се одувијек словесна критична обална маса почне преиспитивати. Неки ће домороци тврдоглаво инсистирати на томе да су увијек говорили народном, српским језиком. Други ће рапидно покушати да се ситуацији прилагоде по цијену да се на истину таман посеру. С овим другима је лако јер су легитимни настављачи заливског племства. Множина је временом одустала од канонског полугодишњег хришћанског поста. Опазили сте, ваљда, нема ни једног јединог штоваоца онога што се жели казати као монтемаурска тековина који пости све постове. И ти ће, ало, нови Бокељи почети да слиједе сваког маскираног владику, сваки пут кад се овај појави у свештеничкој одежди, јер су прожете наплативим вирусом венецијанске карневалске традиције. Let’s be somebody else. For fun. And for extra money. Нико више неће бити у стању да разазна ко збија шале као маска, ко ли од збиље бије идентитетске битке. Многи ће зато Бокељи, у свеопштем хаосу, једину свјетлост да виде у Унији. Догматику ће промијенити и ускладити са римокатоличком, док ће литургика, per la finta, остати православна. Адам рече да ће тада, сасвим сигурно, надбискуп да промијени и титулу из 1089, те да ће умјесто примаса српског, он у данима пред нама постати примас монтемаурски.

-Но како потиснути српски језик?

-Ало, нису ли звонки италијански, популарни ТВ шпански и некадашњи дипломатски француски – прелијепи језици и данас?

-Јесу.

-Јесу.

-Дакако да јесу. А заборављате да су и италијански и шпански и француски тек вулгарне изведбе још сваршенијег латинског. Постојање ових трију језика доказује гдје вулгарни, пучки, народни језик ако хоћете, увијек силом необразованог квантитета побјеђује, окрене ли се угао посматрања, над силом образованог квалитета. О чему причам? Дану, затворите ваше глупаве вилице, види вам се свјетлост на крају тунела!…

Чуо сам. Све. И пресјели су ми медаљони. А толико сам им се радовао, Због сјећања на жену.

Позвао сам камарјера. Платио. Боме, масно. И изашао из конобе.

*Име конобе у којој се одиграва радња одломка
*Измишљена врста дроге у роману, која се препознаје по карактеристично флуорисцентној боји мокраће након конзумирања