РАТОВИ ЗВИЈЕЗДА – ОСВЕТА СИТА (STAR WARS III – THE REVENGE OF THE SITH)

Сами га не гледајте! Иначе ванредан прилив патетичне немаштовитости, нећете имати гдје да испразните. Несумњиво најлошији, у читавој постхумној трилогији.

Невјероватна је количина идиотизма, којом упропасти најважнији маркетиншко-драмски адут наставка. Како ће се повезати два анахрона пола Планете Лукас? Архетипски сублимирано у ишчекивање начина, на који ће се љепушкасти позитивац Анакин, транспоновати у улаштену црну конзерву,из које се оглашва астматичан дах и злочиначки процесор.

А то се учини више глупо, него ли патетично. По матрици из прошлог наставка, гдје је због љубави према мајци постао нехагиран ратни злочинац. Поред ове досадно-прежвакане мотивације, потпуно идејно равно представљање метаморфозе, нешто је од чега се заиста добивају таласи грчева у трбуху.

Дијалози напросто порнићки. Тртљање емотивних стања, која сваки интелигентнији припадник заједнице разумије из контекста. Крајње разочарање је разоткривање Канцелара као Дарта Ситијуса, што је јасно од првог наставка. Изненадили су се само они, који гаје наду у виши ниво драматике и смисла за преокрет.

Лукасово чедо, програмирано политичком коректношћу, никад не прелази границе које би могле одвести у умјетност. Изузев уколико би се установила категорија довитљивости, у преговорима са цензорима.

Прелазак на унутрашњег непријатеља, није преварио Лукаса да упадне у замку, и пренесе је на далеко занимљивији полигон. Унутар појединца самог. Релативизовање добра и зла (у односу на тачку гледишта), забрањено је бескопромисно педагошки! Нема могућности дијете у мраку биоскопа, постави филозофско питање условности.

Недемократични Сити (тј. Скити из руских степа), немају одлучујућу моћ. Џедаји скоро сваки пут увоште од батина представнике Тамне стране, па уопште није јасно шта је то код њих примамљиво, срезујући крила мотивацији Анакиновог окретања ћурка наопако. Но бар нијесмо ми једини, који осмуђено дупе надокнађујемо митом о издаји. Ипак, у односу на Вука Бранковића (макар и митолошког), Анакин Скајвокер је само једна налицкана плачипичкица.

Удивљеност самим собом, и звање генерацијског САД-бајкофилмца, учинило је да се ово дјело додатно оптерети лемљењем вишенитних наставака процесора нове трилогије, на све и један улаз у лежишту матичне плоче Нове наде. Специјалноефекатски некомпатибилне с њим.

(Редитељ: Џорџ Лукас; Улоге: Ајван Мек Грегор, Натали Портман, Хајден Кристенсен)