Распудић: Република Српска у најбољој политичкој позицији од свог настанка

Професор загребачког Филозофског факултета Нино Распудић сматра да Република Српска, поготово након посљедњих догађаја у Федерацији БиХ, у очима међународне заједнице све више преузима улогу стабилнијег и непроблематичнијег ентитета. Професор Нино Распудић у интервјуу Срни истиче да "велике `заслуге` за то припадају и Златку Лагумџији", и оцјењује да је Република Српска тренутно у најбољој политичкој […]

среда, мај 25, 2011 / 11:09

Професор загребачког Филозофског факултета Нино Распудић сматра да Република Српска, поготово након посљедњих догађаја у Федерацији БиХ, у очима међународне заједнице све више преузима улогу стабилнијег и непроблематичнијег ентитета.

Професор Нино Распудић у интервјуу Срни истиче да "велике `заслуге` за то припадају и Златку Лагумџији", и оцјењује да је Република Српска тренутно у најбољој политичкој позицији од свог настанка.

Према његовом мишљењу, чињеница да je високи представник ЕУ за спољну политику и безбједности Кетрин Ештон долазила у Бањалуку, те да је Савјет безбједности УН расправљао о предсједнику Српске Милораду Додику, без обзира колико садржај тих догађаја био "позитиван" или "негативан", формално је појачала политички субјективитет и потврдила Републику Српску као фактор независан од централне власти БиХ. Говорећи о положају Хрвата у БиХ, Распудић је рекао да, у ситуацији у којој су им брутално негирана политичка права, односно када им је као конститутивном народу онемогућено да сами одреде ко ће их представљати у тијелима власти, при чему су најгрубље прекршени и Устав и закони БиХ, па и основе математике и здравог разума "на славном примјеру трећине од 17", Хрватима остају три правца дјеловања.

"Први је отпор нелегалној и нелегитимној федералној власти и нелегитимном `хрватском` члану Предсједништва БиХ у преосталим институцијама система, попут државног нивоа власти, те жупанијске и општинске, тамо гдје их још могу изабрати", објашњава Распудић. Други правац је појачано лобирање код међународних фактора и указивање на чињеницу да је подршка оваквој Лагумџијиној политици у колизији са прокламованим начелима међународне заједнице у погледу БиХ.

Трећи правац, сматра Распудић, јесте грађанска непослушност према нелегалној и нелегитимној власти.

Распудућ оцјењује да високи представник Валентин Инцко "има подршку нижег нивоа америчке администрације која се бави овим питањем, а чији су главни актери на одласку, док је европска политка очито другачија, а о Русији да и не говоримо".

"Сматрам да је након свега Инцко политички мртав. Умјесто да БиХ приближи већем новоу функционалности и одрживости – он је један од највећих криваца за чињеницу да је БиХ потонула у највећу кризу од завршетка рата", упозорава Распудић.

Он је прозвао међународну заједницу и Инцка да су директно помогли успостављање незаконите власти у Федерацији БиХ "фамозном математичком формулом како је 1/3 од 17 једнако 5", те да се то сада проводи и у кантонима.

Распудић је напоменуо да су Хрвати, према Дејтонском мировном споразуму, имали одређене механизме институционалне заштите, који су касније наметнутим одлукама укинути, од Беријевих амандмана надаље.

"Пет је могућих сценарија у ближој будућности – настављање оваквог мрцварења, повратак укинутих механизама институционалне заштите, распад БиХ, потпуно политичко неутрализовање Хрвата у БиХ и, на крају – стварање хрватске републике у БиХ", закључио је професор Нино Распудић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Бошњаци су довели до тога да Хрвати никад више нису вољели Србе, барем са ове стране Дрине. Још кад би се јасно одлучили шта хоће, тј. кога хоће да зезну. Могу и нас, није касно B-)

  2. Шта измишља топлу воду овај Распудић, једноставно етнички компактније државе имају мање проблема у овим турбулентним временима, што је и логично!
    Пројекат мултикулутрализма у свакој кризној ситуацији лако пропадне и изазове катастрофу!
    Све остало је дрвљење без иђе везе, додик, руска подршка, шетон, ку..ц, палац то никакве везе нема са процесом који траје преко 20 година!
    У Румунији се грађански рат завршио за неколико дана, јер су тамо Румуни компактни, код нас у бившој СФРЈ је трајао неколико година, јер су живјели скупа и курта и мурта…

Оставите одговор