Рајко Васић: Повратак људима

Велика Политичка Странка мора с Људима. Не може с Парама, с Курвама, с Лоповима.

Мора као Прото Добрунски. Ако може син протин са Џизлијом, не може Прото. Мада се и Прото Добрунски довео у ситуацију да му Џизлија Вишеградска пише оптравак и тиме се ваздиже њему на ниво а њега низдиже себи под сукњу.

С људима је најтеже, нарочито ако их је много. А у великој, побједничкој Странци, увијек их је много. Не зато што су људи тешки већ што је тешко бити Људ. И тешко их је видјети. Са порастом моћи, расте и УВ фактор зашттите од људи, наочале постају све тамније а очи се све више окрећу унутра.

Есенесде је велика политичка породица. Има много чељади и људи. Много цицваре треба им, ујутро, за доручак. А добро треба пазити да неко не добије јањетину.

Ујутро су избори. То је доручак. Мандат је Прекодана. И Прекодана треба пазити на јањетину. Нарочито ако су изабрани они који воле Јањетину. Мислим. Које је Јањетина створила.

У задње вријеме, што се види по изборном мозаику, много је Јањетине ушло у Есенесде. Од Шпињетака почињу да се не виде Људи.

Имали смо огроман број младих у Народној Скупштини. 2006е. Млади не једу Јањетину, то су Дјеца Цицваре. Овог јутра нема младих на пролазним листама. Феудалне Тројке, МИЈ.

Има неколико прича из Избора. Које свака политичка странка, па и озбиљан политиколошки и социолошки факултет, треба да изучава. Као мултидисциплинарну појаву која може дати измисли и за друге области, осим практиковане политике.

Прича прва

У бијељинској Јањи постоје три избјегличка мјеста од око хиљаду кућа. Само пет или шест су омалтерисане. А расељеници су дошли из више од 30 општина. Што би окорјели Јањетинаш рекао, Зајебана Популација.

Кад је било Јутро, мислим Избори, 2010е, тамо је Власт повлака Режим, покравши неке народне паре, асфалтирала три улице. Било је и грађевинских пакета, храњивих пакета и других понуда и подмира. Јањанци Дошљанци су, онда, на том топлом асфалту извршили средњу нужду, посрали се мало до умјерено, написали Хвала …….. (име познато редакцији) и фотографију послали гдје треба.

На та три изборна мјеста Есенесде је, тада, изгубио на свим колективним и појединачним нивоима.

Овог Јутра, ове године, ових Избора, није било асфалта ни пакета. Иначе им свуда причам да Асфалт, Паре и Мајкуни не добијају изборе. Изборе добијају само Људи. А ако баш мислите да нисам у праву, пријавите неку Банку на изборе. Или нека сваки кандидат себи купи асфалтну базу и мањи каменолом.

Док је било масти, било је и за погузици.

Сада се, ових Избора, као координатор, та три изборна мјеста у Јањи, прихватио један мој страначки друг. Прототип страначког прегаоца, озбиљног активисте, школованог организатора страначких структура. Отишао у Јању много пута. Није носио грађевинске пакете и обећања. Већ, из свог џепа, купио неколико флаша сока, можда и неко љуто пиће. И разговарао са Људима, преевидентирали су чланство, планирали гласове на основу договора и разговора са Људима. Формирали су штабове, није им дошао Шеф, није нико дошао, чак и они из бијељинске болнице, иако су обећали, нису дошли да измјере притисак.

А Есенесде је у три јањанска изборна мјеста добио више него 2010е .На свим појединачним и колективним нивоима.

Прича друга

Мало даље од Јање, у Црњелову, има мој страначки друг Мићо Живић. Мићо је пољопривредник, задругар. Живи ризичан произвођачки живот. Одозго га јебе небо, одздо га јебе земља. Са страна, пак, полаве, подстицаји, глупо министарство, бирократија.

Кад га је, нељудски, почела да јебе његова странка Есенесде, Мићо Живић је сазвао своје мјештане и кооперанте, прво њих, а међу њима има и оних који нису у Есенесдеу, и рекао да напушта Странку. Онда је послао писмо. Тамо гдје треба. Тамо гдје је отишла и она слика из Јање 2010е.

До тада смо, Есенесде, сваког Јутра побјеђивали у Црњелову. Ове године катастрофа.
Мој друг Мићо Живић је, иначе, био један од четири пољопривредника међу 340 одборника Есенесдеа. Све остало Јањетина до Јањетине.

Прича трећа

У једној високотехнолошкој долини Есенесдеа, постојала је једна поштена, хумана, скромна и стидљива Кандидаткиња коју су на листу ставили само зато што мора да на том мјесту буде женско. Ради се о мушкој средини. Па знам шта говорим.

Кандидаткиња је имала двије иљаде марака за кампању, имала врхунску ф страницу, ангажовала, за мале паре, младог стручњака за ту страницу, имала иљаду или двије флајера, послала нешто мејлова и порука, проговорила неколико реченица на неким скуповима, није могла да обиђе ни све општине изборне јединице. Тројка Феудалаца заобилазила ју је гдјегод је могла. Била је кандидаткиња девето прасе. Таквих има по свим изборним јединицама и у свим странкама. Није ово критика Есенседеа. Ово је критика Чисте Јањетине.

Ну. Кандидаткиња није знала шта су Бирачки Одбори али је знала шта су Људи. И добила је 5.000 гласова. Многи су за лајком послали и глас.

Кретени Феудалци не разумију да је кандидаткиња донијела најмање 1.000 својих гласова, од оних који нису чланови Есенесдеа и не гласају никад за Есенесде.

Па, кад би, као Странка, кандидовали стотину таквих, међу 224 кандидата, и кад их не би шутали у запећак, добили би стотину хиљада екстерних гласова. Који су злата вриједни.

Напомена: и ја сам будала.

Онда би толика јањетина остала непоједена.
Има неколико поучака прича из овог јутра. Ових Избора.
Један је, свакако, да се озбиљна, велика, Политичка Странка мора, на самом почетку, окренути људима.

Мало је јебенији поучак који се означава лабораторијским кодом Повратак Људима.