Рајко Миљевић: Историја као политичка мотивација

Неки од кандидата за одборнике, имају сасвим нетипичне пориве зашто излазе на изборе. Да ли то тражи и нетипичне гласаче?

Дипломирани инжињер Рајко Миљевић је човјек који се бави темељно запостављеним послом очувања историјског сјећања српског народа, чије одсуство је омогућило понављање геноцида више пута. То је најбитнији разлог зашто Фронтал овог кандидата издваја интервјуом.

Који је ваш лични мотив да се кандидујете за одборника?

Лични мотив за кандитатуру проистекао је као посљедица трогодишњег рада на разним друштвеним пројектима. Најзначајнији су на пољу историје, али и не мање важни они из поља културе, традиције, …

Основни мотивациони фактор да баш ове године поднесем кандидатуру јесте једно лично историјско откриће. Открио сам скривену историјску грађу насталу у периоду 1944. – 1946. којом се може практично ријешити проблем недовољно истраженог српског страдалништва из периода Дргугог свјетског рата. Грађа ће бити велика помоћ у стварању јасне слике о људским, али и материјалним губицима. Прецизни попис из тог времена планиран и урађен по високим нормама квалитета, сада је на располагању у виду класификоване грађе по сваком насељеном мјесту.

Тренутно располажем са дигиталном формом доброг дијела грађе највећих крајишких стратишта. Сматрам да је крајње вријеме да се направи база података која ће обухватити како људске тако и материјалне губитке и да таква база, коју би требао урадити један мањи историјски институт, буде доступна свим грађанима.

Напоменуо бих да је ово откриће посљедица ауторског пројекта „Зажубори истином“ којим је најављено историјско истраживање за четири општине: Бања Луку, Челинац, Кнежево и Котор Варош. Пројекат је јавно презентован јавности 29. новембра 2011. године.

Шта мислите о вашим противкандидатима на другим листама, независним и страначким?

Обзиром да сам у кампању ушао са врло малим бројем сарадника: двојицом информатичара у „Инфо тиму“ и са четири савјетника (историју – Тркуља Ђуро, културу и умјетност – проф. Љубомир Гајић, економију – проф. Перица мацура и српски језик – проф. Телебак Милорад), и практично сам врло заузет, нисам баш у ситуацији да анализирам конкуренте.

Оно што сам запазио је да велике странке раде по непромијењеном моделу од раније, мање странке истичу жељу за промјенама углавном критикујући стање али да осим пар конкретних приједлога за инвестицијама не нуде енергију која може улити наду да су спремни за радикалне промјене на боље. Независни кандидати, нажалост свјесно подијељени у двије групе, су већ тим потезом показали нетолерантност и разбили наду да јединствена „млада листа“ може покренути младе људе Бања Луке на значајнију подршку.

Нарочито ме збуњују „велике странке“ које нескривено истичу како им програме пишу маркетиншке компаније.

Изгледа можда и преамбициозно да један независни кандидат нуди јасне практичне ивестиционе пројекте: „Индустријску зону Дебељаци“ и „Еколошко-туристичку зону Бијели Поток“; има интернет страницу на српском и енглеском језику са представљеним пројектима у прошлости и конкретним програмима, које је сачинио у сарадњи са врло референтним савјетничким тимом, у будућности; ТВ – изјаве пренесене на интернет страницу, практично нуди рјешења на већину животних питања грађана: од рјешења проблема инфраструктуре, културе, зступљености српског језика, до социјалних програма за све категорије; а да велике странке, које имају огромне ресурсе штампају плакате са сликама које прекривају цијели град и организују класичне промоције које, по мишљењу већине оних који их посјећују, дјелују већ по мало превазиђене.

Уколико освојите мандат, за шта ћете се залагати да побољшате живот грађана?

Обзиром да сам инжењер, и дуги низ година радим и стичем властити капитал, по том питању сам врло практичан. Навео сам два кључна инвестициона пројекта индустријске и еколошко-туристичке зоне. Ти планови су већ на интернет страници и преведени су, не случајно, на енглески језик.

Већ практично радим на прикупљању података неопходних за реализацију почетне фазе пројеката: кадровску структуру незапосленог кадра у њиховој широј зони, власничку структуру расположивог земљишта, мотивишем пријатеље који раде у престижним свјетским компанијама на развојним програмима, да обезбиједе контакте са потенцијалним заинтересованим улагачима и њих лично мотивишем да се укључе у израду студија изводљивости, прикупљам податке о најреферентнијим инвестиционим улагачима, … Наравно, нису то једини пројекти.

На скоро свакој забиљеженој ТВ изјави је по једно питање и конкретан одговор: од локалне заједнице – примјер изградње Друштвеног дома, до уређења саобраћајне контролне сигнализације, омасовљења пливачког и других базних спортова, програма стимулације најуспјешнијих младих кадрова, развоја нових социјалних програма, итд.

Шта ће бити ваша прва иницијатива по именовању, уколико освојите функцију за коју се кандидујете?

Реализација пројекта „Српско-грчко пријатељство“. То је пројекат којег сам представио локалној заједници, добио потребну иницијалну подршку али је завршна фаза изостала, једним дијелом због туристичке сезоне у Грчкој, а другим дијелом због посљедице ангажованости кадрова у изборној кампањи.

Врло сте активни преко удружења Бијели поток, какво је то удружење и чиме се бавите?

Једа од примјера како се стратешким планирањем и конкретним корацима, један запуштени историјски заборав друштва, претвара у модел пожељан на скоро свако српско стратиште.

Формирање Удружења је била лична иницијатива, а након три године успјешног заједничког рада са члановима Удужења, који је дао конкретне резултате: земљиште за меморијал, прилазни асвалтни пут, геодетске подлоге за пројекат и не мало значајан податак: компленту историјску грађу не само страдалничког Бијелог Потока, већ комплетног крајишког подручја; покрећем иницијативу за формирањем фондације „Бијели Поток“ која би укључивањем представника шире друштвене заједнице, идеју меморијала у Бијелом Потоку, који би имао значаја за комплетно подручје „врбањског слива“, претворио у реалност.

Колико је ваш рад на том пољу, спојив са вашом кандидатуром и политиком уопште?

Свјестан сам да као „Рајко Миљевић – секретар Удружења „Бијели Поток“ Бања Лука“, већ увелико збуњујем јавност и да енергија, визија и систематичност у раду, превазилазе оквире једног локалног Удружења.

Грађани Бања Луке добиће много кандидовањем у политички живот човјека са чистом прошлошћу, свестраног на многим пољима од привреде, историје, културе, традиције, и са јасном политичком визијом.

Покренувши своју политичку енергију, јасно се усесређујем на кључне проблеме, постављам јасне задатке пред себе које грађани могу контролисати и пратити. Најавом лидерства у властитој странци јасно показао да енергија којом је пришао претходним пројектима није случајна.

Опширније о кандидату, биографији, пројектима, визији политичког ангажовања, … на: www.rajkomiljevic.com, као и на Фејсбу профилу.