Рајко Кецман: Корупција вреба из закона

Тешко да ће се корупција икада искоријенити, као и тај већ прежвакани и офуцани назив за веома популарну активност. Разговарао: Жељко Свитлица Међутим, у систему јавних набавки БиХ годишње се украде око 600 милиона КМ, а то су паре којима се могу обновити све средње и основне школе у РС и ФБиХ. Све то Закон […]

уторак, април 19, 2011 / 10:44

Тешко да ће се корупција икада искоријенити, као и тај већ прежвакани и офуцани назив за веома популарну активност.

Разговарао: Жељко Свитлица

Међутим, у систему јавних набавки БиХ годишње се украде око 600 милиона КМ, а то су паре којима се могу обновити све средње и основне школе у РС и ФБиХ. Све то Закон о јавним набавкама не спрјечава, већ својом формом и омогућава што наводи на помисао да посматрамо "удружени коруптивни подухват" на високом нивоу.

Удружење грађана Тендер протекли викенд упознало је новинаре са чињеницом да нам свима пријети опасност од новог Закона о јавним набавкама, који ће направити оквир за још већу корупцију, колико год то мрачно звучало.

Рајко Кецман, предсједник Управног одбора Удружење грађана Тендер прича да је ово удружење формирано баш из разлога да се покуша промијенити овај закон који омогућава корупцију у јавним набавкама.

– УГ Тендер дјелује већ четири године на простору цијеле БиХ. Чланови су представници приватних предузећа који редовно учествују у јавним набавкама. Имамо 75 чланова, од чега су 58 власници и директори приватних предузећа.
Удружење је формирано са основним циљем да се утиче на законодавну и извршну власт, да промијени прописе, нормативне акте, Закон о јавним набавкама, тачније да се у истом затворе слабе тачке или "уска грла" која омогућују злоупотребу одређених закона, омогућавајући онима који у јавним предузећима и буџетским институцијама желе да се баве корупцијом, да могу да се баве корупцијом.

Нису сви коруптивни. Ми сматрамо да више од 50 одсто одговорно спроводе јавне набавке, само су у питању ови појединци коју су упитног морала и карактера, а нашли су се на таквим позицијама и чине да дио средстава за реализовање јавних набавки искористе за лично богаћење.

Колика је вјероватноћа да бар дјелимично успијете у својим намјерама?

У оквиру пројекта који рализујемо ми смо успјели остварити јачање "воч дог" функције у јавним набавкама, коју финансира ЕУ јер ми смо аплицирали код Европске комисије, у сарадњи са Центром цивилних иницијатива који финансира Влада САД.

Ми смо обавезни да одржимо око 30 трибина, на којима треба да информишемо најшире слојеве грађана. Затим да одржимо 12 дводневних семинара за све структуре, које су биле обавезне да по Стратегији за борбу против корупције, коју је усвојила ПС БиХ за период 2009.- 2014. године, донесу оперативне планове за активности у својим срединама за борбу против корупције.

Пошто Агенција за превенцију и координацију борбе против корупције није формирана већ двије године, нико се тим питањем озбиљно не бави. Институције то не раде, А ми ћемо покушати кроз реализацију наших дводневних семинара у којима ћемо разговарати са свима – од врха државе до школа – да покушамо да аимирамо доношење тих оператвиних планова, да све структуре упознамо са суштином корупције у БиХ, посебно у сегемнту јавних набавки, како би се стање мијењало на боље.

Око три милајрде КМ годишње се рализује у јавним набавкама, набавкама роба услуга и радова, а експерти у ЕУ процјењују, заједно са Свјетском банком и ММФ, да у земљама транзиције више од 20 одсто поменутих средстава заврши у приватним џеповима.

БиХ је најкорумпиранија, налази се на 99. мјесту листе, Србија на 83., Хрватска на 69. Онда можете да замислите да се ради о износу од 600 до 700 милиона годишње који заврши у приватним џеповима, а за те паре би се могле санирати све основне и средње школе у БиХ, могли би се изградити станови за 7000 младих брачних парова, могло би се обезбиједити бесплатно средње и високо образовање, могло би се урадити много тога када би та средства завршавала тамо гдје треба, а не у приватним џеповима оних који злоупотребљавају одредбе закона и који та средства отуђују.

УГ Тендер сачињавају фирме којима је стало да се у реализовању јавних набавки поштују правила и закони. Мислите ли да је можда проблем што има превише предузећа, успјешних и великих, блиских владајућим структурама, која послове управо стичу путем намјештених тендера и јавних набавки?

Тендер чине појединци из фирми који настоје да се на један коректан и поштен начин проводе јавне набавке, јер то треба да одговара и нама, озбиљним понуђачима, јер то треба да одговара и друштву, јер се ради о средствима пореских обвезника и грађана.

Сматра се да је највећа корупција у сегменту извођења радова мада је присутна доста и код набавке роба. Проблем се суштински јавља већ у приједлогу новог Закона о јавним набавкама, уствари сад је јавна расправа о Нацрту приједлога новог закона. У каквој ће верзији ићи према парламенту, то се још не зна док се власт не конституише.

Кључно је да се сада чак и у том сегменту јавља опасност да се Савјет министара не укључи у јавне набавке, да изврши груписање јавних набавки, што ми у удружењу сматрамо крајње нерационалним. Ово ће корупцију још више повећати јер ће се корупција одвијати са крупним приватним капиталом који ће бити у спрези са јавним сектором, а то је најопаснија ствар, као рак на тијелу државе. Тога нема ни у закону Србије ни у закону Хрватске, а ево код нас се то покушава протежирати. Намјера је да се не "кокошари" са стотине малих предузећа, него да се иде на велика предузећа која ће имати велики промет и велики капитал и с њима ће се правити дилови и све ће то , укратко, ићи још више на штету средстава пореских обвезника.

Дакле, главни задатак свих нас би требало да буде, да се утиче да се тај нови Закон који је у најави и који треба да се усвоји када се формира Парламент БиХ, промијени или да се усвоје бар неки амандмани који би га побољшали?

Нажалост, Агенција за јавне набавке која је креирала тај документ, која је иницирала и ставила га на јавну расправу, није организовала ни једну јавну расправу, ни један округли сто, ништа. Једноставно, агенција спрoводи тајну активност да прогура такав Закон који ће широм отворити врата корупцији и легализовати корупцију што је још опасније!

Кокретно, ради се о томе да директорица и четири најодговорнија професионалца у одбору агенције желе да обнове мандат. Ради тога се жртвују милиони средстава у овој држави и намјерава се донијети један још коруптивнији закон.

Ми смо, као удружење, благовремено упутили на 41 члан закона антикоруптивне амандмане чијом би се уградњом у Закон, према нашој процјени, корупција смањила за најмање 70 одсто, с тим да се нормативно уграде и да институције раде у складу са тим уграђеним нормама. Не као сада, гдје у Закону стоји ријеч "може", која значи да Агенција и Уред за жалбе могу да покрену поступак против некога али не морају и зато неће то да раде. Ми тражимо да то буде обавезно по службеној дужности, тражимо да се пооштре мјере и чак тражимо нешто што нема ни у закону Србије ни Хрватске, а то је да одговорно лице у управном органу, које посегне за корупцијом, мора, не само да буде кажњено, него да обештети јавна средства и то са за 20 посто увећаним износом у односу на штету која је направљена. То би била једина права ствар.

Нобеловац Гери Бекер сматра да се у сваком друштву корупција мора учинити неисплативом, морају се донијети такве мјере да онај који посегне за њом мора бити адекватно санкционисан да то више не ради.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор