Радојичић-Стефановић: Са парламентарне сарадње треба прећи на економију

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић и предсједник парламента Србије Небојша Стефановић истакли су данас у Београду да постоји стратешки интерес за сарадњу Српске и Србије и да сарадњу два парламента треба проширити и на економски план.

„Све наше институције, а прије свега грађани, имају природну жељу за сарадњом. Дужност је и обавеза наших институција, па и парламента, да ту сарадњу проширују да би била садржајна“, изјавио је Радојичић новинарима, послије свог првог сусрета са Стефановићем.

Он је навео да два парламента сарађују низ година и истакао да у наредном периоду та сарадња треба да се ојача, да то не буде само комуникација два предсједика скупштина, него и осталих посланика.

Према његовим ријечима, током састанка било је ријеч о актуелној ситуацији у Српској и Србији, и договорен је план активности до краја године. Радојичић је позвао Стефановића да у току јесени посјети Бањалуку.

Наводећи да треба да се повежу скупштинска тијела и људи из пословне сфере, Радојичић је истакао да је разговарано и о економским темама, енергетици и пољопривреди.

„Разговарано је и о низу идеја које су тек започете и замишљене у области инфраструктуре, енергетике, школства и другим, гдје предсједници парламента могу да подстакну извршне власти да се та сарадња заиста и суштински развија“, рекао је Радојичић.

Стефановић је изјавио да је на састанку било ријечи о томе како да се оснажи протокол који су 2008. година закључила два парламента, као и да се ојачају везе парламентарних одбора.

Он је навео да два парламента желе да уведу и економску димензију у сарадњу, да покажу да у тој области могу да помогну да привреде буду снажније и имају продор на трећа тржишта.

Стефановић каже да су договорени и други облици парламентарне сарадње, да би се састали и представници надлежних скупштинских одбора.

„Мислим да ћемо имати простор да интензивну сарадњу, која је била блиска и до сада, проширимо и да у напредном пероду она буде још снажнија и на економском пољу“, рекао је Стефановић, којем је ово први сусрет са званичницима Српске од ступња на дужност.

Он је истакао да Србија има интерес да сарадњу појача, и то на принципима за које су се залагале Српска и Србија.

Српска пуно брже можде да испуњава задатке у вези ЕУ-интеграција

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је да Српска може да обавља задатке у вези са европским интеграцијама пуно брже и лакше него што то ради Федерација БиХ и заједничке институције БиХ.

Радојичић је рекао да парламент Српске већ сада, у сваком свом акту, разматра усклађеност са европским правним насљеђем, те да Влада има протокол и процедуре процјене усклађености свих аката са ЕУ, док други ентитет то нема.

"То 10 кантона ни на који начин, вјероватно, не може провести у кратком року и у БиХ суочавамо се са једним асиметричним током и брзином у којој РС може ићи веома брзо ка ЕУ, а други ентитет врло споро", рекао је Радојичић новинарима у Београду.

Подсјетивши на један од захтјева ЕУ да се унутар БиХ постигне договор о европским питањима, Радојичић напомиње да је БиХ сложена државна заједница унутар које постоје различити нивои власти који треба да имплементирају европске стандарде.

Радојичић је рекао да Република Српска инсистира на децентрализованом приступу европским интеграцијама, објаснивши да парламент Српске доноси законе који се тичу европских интеграција у надлежностима које су му дате уставом.

Он је оцијенио да тренутна политичка ситуација у БиХ не даје нарочитих разлога за оптимизам, пошто се у ФБиХ практично распала владајућа коалиција на нивоу заједничких институција БиХ.

У овом моменту, истиче, није потпуно јасно ко чини скупштинску већину, јер је једна странка у одласку, док и међу другим странкама постоје проблеми.

Предсједник парламента Српске истиче да ЕУ тражи да се унутар БиХ договори механизам координације, односно који ниво у БиХ шта ради, али је нагласио да о томе још нема договора. То је, каже, један дио бриселске "Мапе пута".

"Мапа пута", која је направљена по договору политичких лидера у Бриселу, представља европске обавезе за БиХ, подсјећа Радојичић и додаје да је према тој мапи током јесени требало припремити и усвојити измјене Устава БиХ у дијелу који се односи на пресуду "Сејдић-Финци".

"Вјероватноћа да ће рокови из `Мапе пута` и што се тиче амандмана на Устав БиХ у вези са пресудом `Сејдић-Финци` бити извршени у овом кратком периоду веома су мали", сматра предсједник парламента Српске.

Он каже да би био изнанађен уколико би то питање било ријешено у наредна два мјесеца, али ипак сматра како ће вјероватно узети пуно више времена због садашњих неуређених односа и распада владајуће коалиције на различитим нивоима.

Говорећи о захтјеву за смјену министра иностраних послова БиХ Златка Лагумџије, Радојичић је рекао да спољна политика БиХ треба да буде резултат компромиса. Спољну политику БиХ, подсјећа, води Предсједништво БиХ у коме одлучују три члана Предсједништва и то консензусом.

"Много пута смо у протеклим годинама гледали једностране иступе појединих дипломата, па и највиших званичника. Најновији је био једностран налог министра Лагумџије да се у УН гласа о Резолуцији о Сирији, иако Предсједништво БиХ претходно то није усагласило", нагласио је он.

Према његовим ријечима, СНСД тражи смјену Лагумџије који је прекршио Устав и законе као министар иностраних послова дајући инструкцију на коју нема право.

"То је још један од аспеката кризе власти у БиХ, али нешто на чему Република Српска инсистира, јер не може бити ни у вањској политици глас БиХ ако он није уважио став РС", поручио је Радојичић.