Радојичић: После избора реорганизовати владу

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић сматра да би прва мјера након избора требало да буде реорганизација Владе Српске. "У првим мјесецима рада треба реорганизовати постојећи, дијелом наметнути, систем од 16 министарстава тако да се више пажње стави на поједина министарства која се баве привредом и економијом да би био створен бољи пословни амбијент", […]

субота, август 23, 2014 / 08:51

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић сматра да би прва мјера након избора требало да буде реорганизација Владе Српске.

"У првим мјесецима рада треба реорганизовати постојећи, дијелом наметнути, систем од 16 министарстава тако да се више пажње стави на поједина министарства која се баве привредом и економијом да би био створен бољи пословни амбијент", рекао је за бањалучки "НЕС радио" Радојичић, који је и потпредсједник СНСД-а.

Он сматра да је у другој фази потребно извршити рационализацију и смањити јавну потрошњу у областима здравства, просвјете и администрације, али не смањењем плата, те прецизира да смањење плата и пензија нису у плану, јер би то само довело до рецесије.

Одговарајући на питање о именима кандидата за будућег предсједника Владе Републике Српске, Радојичић је рекао да СНСД може понудити премијера, али да у коалицији СНСД-ДНС-СП још није било говора о именима и расподјели ресора.

"Имамо коалициони споразум о појединачним кандидатима за предсједника Српске и члана Предсједништва БиХ и договор да након избора, у зависности од резултата, наставимо да радимо даље. Апсолутно се нисмо фокусирали на то шта ће коме припасти, док се опозиционе партије свађају око фотеља", навео је Радојичић.

Он је изразио увјерење да ће коалиција СНСД-ДНС-СП остварити историјски резултат – трећу побједу заредом.

Радојичић је напоменуо да је предуслов за реформе, које морају да буду проведене након избора, чврста и стабилна скупштинска већина.



0 КОМЕНТАРА

  1. Hajde da malo mislimo…

    Izjava: “Poslije izbora reorganizovati vladu“ – sama po sebi nije nikakav politički skandal – Radojičić vrlo dobro zna da je svako, pa i implicitno, dovođenje u pitanje pobjede na sljedećim izborima znak političkog neznanja, nesnalaženja i slabosti. – Odatle, savršeno samouvjerena rečenica koja treba da nam pošalje poruku da oni ni jednog trenutka nisu posumnjali u svoju pobjedu. – To je legitimno političko prepucavanje; to je ok.

    Problem je što ista ta sekta – to se već ne može oprostiti – bez problema, u nekoliko posljednjih godina, u pitanje dovodi opstanak RS, stalnim, implicitnim, porukama o mogućnosti njenog rušenja – koje su kulminirale izdavanjem besmislene brošure napisane od strane skoro pa manifestnog šizoidnog idiota – grofa od neznamtičega…

    Dakle, kad je u pitanju pobjeda na izborima – to se ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje niti se postavlja kao realna politička mogućnost, a kada je u pitanju opstanak RS – savršeno je samorazumljivo sektaškim šupcima da ideju njenog nestanka plasiraju kao manje-više moguću opciju.

    Naravoučenije – znaju oni kako treba i koji diplomatski i politički jezik je prihvatljiv, ali boli njih Jozef K za RS – to što stalnim ponavljanjem o mogućnosti nestanka RS tu ideju održavaju živom u diplomatskom diskursu – to je nevažno – to što pominjanjem proste mogućnosti nestanka RS pokazuju da ni sami ne vjeruju u RS i time šalju poruku lešinarima da je ta opcija i dalje u igri; i to je za njih nevažno; važno je da je neupitna njihova pobjeda na izborima, a priča o nestanku RS je samo instrument zatu pobjedu; partija prije svega, a jedino što njih u RS-u i o RS brine jeste onaj ostatak koji nisu uspjeli prodati i pokrasti….
    Ja veće zlo od ovih papaka odavni nisam vidio…

  2. ATKUELNA VLADA NE VALJA

    To je suština. Dodatnu snagu ovoj činjenici daje to što rečnicu: „После избора реорганизовати владу“ izgovara potpredsjednik SNSD-a i time priznaje da Vlada ne radi dobro. Dok u drugim situacijama govori da radi dobro. Šta je od toga istina?

    „извршити рационализацију и смањити јавну потрошњу у областима здравства, просвјете и администрациje“ može da izjavi opozicionar. Kada to kaže neko ko je 9 godina na pozicije time, implicite (doduše) priznaje da je sve te godine javna potrošnja bila neracionalna.

    Ako ništa nije učinjeno na racionalizaciji potrošnje za 9 godina zašto bi bilo nakon izbora???

    Ovo samo govori da ne postoji nikakva strategija vladajućeg SNSD-a za promjenama nakon izbora; promijenjena je samo retorika, kako bi se pokušali dobiti izbori, a onda nastavilo po starom – neracionalo.

    radi se o tome da su nama neophodne promjene. Ljudi, načina razmišljanja i ponašanja.

  3. Željka Cvijanović svaki dan ponavlja kako Vlada odličnoi funkcioiše, ni u jednom trenutku nije rekla da Vlada ne radi dobro svoj posao, nijednom nije rekla da ovakva organizacija nije održiva itd. Radojičić sad govori kako treba reforma vlade. Ko sada tu koga laže?! Devet godina su na vlasti, za devet godina im nije palo na pamet da je potrebna reforma vlade, da je potrebno ulagati u privredu, ekonomiju… a kada se SDS dotakao tih pitanja, odjednom će i SNSD to kao da poboljša. Imali ste devet godina da nešto učinite za RS, niste to učinili, nego ste je ugnjetavali i uništavali iz dana u dan, dosta vas je bilo. U oktobru narod mijenja vlast, pa prema tome i Vladu.

  4. ОПАСНА ВЛАДА

    Угрожавање опстанка

    По величини губитака које је остварила, као и имајући у виду пут којим се креће, ова Влада (континуитета) опасно угрожава опстанак Републике Српске. Производећи огромно сиромаштво и незапосленост, уништавајући властиту привреду, трошећи крајње неразумно огромне износе средстава, прекомјерно се задужујући, распродајући природна богатства Влада непосредно угрожава опстанак народа на овим просторима. Због огромног сиромаштва које се увећава и губитка вјере у будућност општи је покрет исељавања, посебно оних најспособнијих. Чему је могуће надати се када нам отече толико најбоље крви.
    Влада не показује никакве способности за организовање привредног развоја. На против развоја је све мање. Све је већи број незапослених на једној, а све већа маса недовољно искориштених средстава на другој страни. Нема ни основних замисли о изградњи привредног система који би био у стању да доведе у међусобну економску везу људе и средства, да се покрене развој привреде. Не уочавају се основне препреке које спречавају да се то оствари.
    Ради се заправо о скоро потпуној неодговорности за властити развој. Расте број незапослених, у порасту је број предузећа која престају са радом, у све већој мјери тржиште преузимају иностране фирме, што гуши домаћу привреду и све то Владу оставља крајње равнодушном. Не примјећују се активности на промјенама привредног система које би то спријечиле како би се подигла запосленост људи и средстава.
    Влада зна како продати, али никако да научи како основати предузећа, како остварити ту врсту повољног привредно-системског оквира. Умјесто да своју основну снагу испољи на страни оснивања и нарастања нових предузећа Влада се окренула на сасвим другу страну. Продаје, задуживање и крајње неразумно трошење тих средстава су основне економске активности ове Владе. Умјесто производње на дјелу је огромна потрошња, посебно потрошња туђег.
    Најопасније што, посебно у последње вријеме, предузима ова Влада, гдје показује изузетну активност и ужурбаност, је распродаја природних богатстава. То је последње што може да учини једна влада на уништењу властитог народа, што ова Влада управо чини.
    Природна богатства су једина трајна основа развоја привреде, посебно на нижим нивоима развијености, какав је наш. И код најразвијенијих земаља привреда се значајније не одваја од властитих природних богатстава. Због тога су природна богатства први услов развоја привреде, односно први услов опстанка народа. Без властитих природних богатстава наш опстанак на овим просторима није могућ. Приступање распродаји природних богатстава представља несагледиву и крајње неразумну авантуру ове Владе, коју је потребно што прије и до краја спријечити. То што Влада не зна како да на основи властитих природних богатстава, са својим народом, направи развој привреде, никако не може да буде разлог њихове продаје. Владе су пролазне, а народ и природна богатства су вјечни. До сада се није догодило да је један народ изумро зато што је слиједио своју погрешну владу. Вјероват је да се то неће догодити ни нама.

    Уништавање производње

    Да би влада била успјешна дужна је да увећава богатство и запосленост, а да смањује инфлацију. Мјерење успјешности рада владе овдје ће се остварити само у дијелу њених доприноса расту богатства, односно расту бруто-друштвеног производа. Разматрат ће се пораст реалних вриједности (цијене 2006.) као и промјена структуре.

    Бруто друштвени производ Републике Српске 2006. – 2010. година
    Опис БДП – текуће цијене БДП у 2010. године (цијене 2006) + Пораст
    – Смањење
    (цијене 2006) Пораст, смањење у %
    2006 2010
    1 2 3 4 4 – 2 5
    БДП 6.544 8.307 6.767 + 223 + 3
    Пољопривреда, лов и шумарство 858 887 722 – 136 – 15
    Рибарство 3 3 2 – 1 – 33
    Вађење рудa и камена 114 155 125 + 11 + 9
    Прерађивачка индустрија 599 735 598 – 1 –
    Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом 312 420 342 + 30 + 10
    Грађевинарство 290 399 325 + 35 + 12
    Трговина на велико и мало 787 1.032 841 + 54 + 7
    Угоститељство 112 124 101 – 11 – 10
    Саобраћај, складиштење и комуникације 411 578 470 + 59 + 14
    Финансијско посредовање 137 228 185 + 48 + 35
    Пословање некретнинама, изнајмљивање и посл.дјел. 644 753 613 – 31 – 5
    Државна управа, одбрана и обавезно соц. осигурање 561 814 663 + 102 + 18
    Образовање 215 358 291 + 76 + 35
    Здравствени и социјални рад 212 371 302 + 90 + 42
    Остале јавне, комуналне, друштвене, социјалне и личне услужне дјелат. 85 173 140 + 55 + 65

    Мјерено реалним износима (цијене 2006) у времену 2006.-2010. године БДП је повећан са 6.544 милиона КМ (2006) на 6.767 милиона КМ (2010), што је повећање за 223 милиона КМ (0,6 % годишње).
    У том времену умањена је вриједност привреде за 180 милиона КМ, а повећана вриједност непривредних дјелатности (државна управа, образовање, здравствени и социјални рад, остале јавне, друштвене, социјалне услуге) за 323 милиона КМ. Како повећање непривредних дјелатности, у околностима када се смањује вриједност привреде, представља губитак долази се до закључка о износу укупних остварених губитака од 503 милиона КМ. Eкономски гледано није дошло до повећања БДП (за 223 милиона КМ) него његовог смањења (за 503 милиона КМ).

    Губитак средстава

    Да би повећала БДП за 223 милиона КМ Влада је утрошила следеће износе средстава.
    Потрошња Владе 2006. – 2010. године
    – милијарди КМ
    Опис Вриједност Разлика (3-2)
    Сталне цијене Текуће цијене
    2006 2010
    1 2 3 4 5
    Буџет РС 1,2 1,5 1,8 0,3
    Дефицит платног биланса 1,2 1,9 1,9 0,7
    Дефицит буџета и фондова 1,0 1,1 1,0
    Приходи од приватизације 1,2 1,5 1,2
    Инострани кредити 1,7 3,3 3,3 1,6
    Укупно 4,1 8,9 9,6 4,8
    БДП по цијенама 2006. године 6,5 6,7 8,3 + 0,2

    Да би остварила губитак у привреди од 180 милиона КМ (2006-2010) и повећала потрошњу државе и слично за 323 милиона КМ, што је економски гледано такође губитак Влада је утрошила 4,8 милијарди КМ (цијене 2006). Влада која оволико троши да би производила губитке. То је наша Влада.

    Губитак развоја

    Сва величина штете, коју је учинила ова Влада, није само у губитку огромног износа средстава. Пуна штета је у изгубљеном развоју.
    Посебна тешкоћа је што је ово била прилика која се неће поновити. Ни једна Влада у будућности неће располагати са толико властитих средстава за развој (продаја Телекома и остале продаје). У будућности, умјесто пристизања средстава, пристизат ће увећање обавеза. Ово је била велика прилика да се нешто учини на развоју која је тако неразумно пропуштена.
    За ових пет година Влада се у својим Економским политикама опредјељивала за веома оптимистичке стопе привредног раста: 2006. – 7 %, 2007. – 8,5 %, 2008. – 8,5 %, 2009. – 6,4 % и 2010. – 1,4 %. Просјечна планирана стопа привредног раста требала је да буде 6,4 %. Планирала 6,4 %, а остварила једанаест пута мању (0,6 %). Да је остварена просјечна планирана стопа раста од 6, 4 % БДП (2010) би порастао за 6,7 мрд. КМ, односно достигао би висину од 13,4 мрд. КМ (цијене 2006). Био би за два пута већи од постојећег (6,7 мрд. КМ). Ово је управо мјера величина превара овог народа.
    Оволико расипање средстава, односно изостајање могућег развоја, оставља тешке последице на раст инфлације и пораст наших обавеза према иностранству.
    Сва величина штете коју је учинила ова Влада тек ће се видјети. Пуна штета је сада невидљива, прекривена густом непровидном маглом чврстог административног курса.
    Да живимо у нормалним околностима тржишне привреде оволика утрошена средства од 4,8 милијарди КМ, уз чак смањење материјалне производње и порасту потрошње, завршило би у правој провали инфлације. Цијене би биљежиле изузетан раст, а животни стандард становништва би већ значајно опао. Цијена ове Владе, са оволико нерационално утрошених средстава већ би се видјела.
    Странци да би одржали на власти слабе владе побринули су се да се то одмах не примјети. Пуна цијена ће се платити на крају. Чврст девизни курс не дозвољава провалу инфлације. И поред оволиких неразумно утрошених средстава инфлација је минимална. То је изузетна подршка слабој влади да настави са задуживањем и дефицитима. Стање на тржишту и у економији изгледа стабилно. На површини стабилно, а у дубини огромна провалија које сурвавање је све ближе и дубље. За Владу је важан заводљиви привид садашње стабилности. Ко мисли на будућност. Сурвавање ће бити касније онда када се не буде на власти. Привреда пропала, народ пао у сиромаштво, а нико није крив.
    Према свим процјенама дубина провалије је огромна. Административни курс КМ једном мора да попусти и КМ ће морати да изађе на тржишно вредновање. То се догодило свугдје гдје је био Валутни одбор и једном престао да функционише. Свугдје се догодила огромна провала инфлације, што ће се догодити и код нас.
    Мјерено односом висине реалног БДП на једној и дугова и дефицита на другој страни наш инфлаторни потенцијал је 300 %. Са садашњих 2 КМ/Еуро, вриједност КМ ће пасти на 6 КМ/Еуро. Вриједност наших дугова и дефицита ће порасти за три пута. Морат ћемо толико пута више извести робе да би их платили, вратили. Умјесто садашњег износа дугова и дефицита од преко 5 мрд. КМ требат ће вратити вриједност од преко 15 мрд. КМ. А цијене у земљи ће порасти за три пута. Такво очајно економско стање неугодно је и замислити .
    Тада ће се сагледати сва величина штете, коју нам је оставила ова Влада. Они који су то направили биће негдје далеко изван власти. Народ пао у сиромаштво, а нико није крив. Ту је управо сва суштина проблема. Све ће бити јасно, али касно. Ми у дубоко сиромаштво, а странци задовољно трљају руке. Шпекулативна добит, садржана у порасту вриједности дугова, је изузетна и износи влише од 10 милијарди КМ. Како су се само богато исплатиле хуманитарне помоћи, финансирање невладиних организација, избор „подобних“ домаћих кадрова, савјети, консултације, навођење на погрешне одлуке, пружање подршке слабим владама.
    Уколико се убрзо не ријешимо ове крајње штетне и опасне Владе, а будућим Владама не наметнемо обавезу испуњавања критерија економске рационалности наше економско пропадање ће се убрзати. Налазимо се на опасној економској низбрдици са опасним убрзањем пропадања.

    Колонизаторска Влада

    Сва штетност ове Владе није само у расипању огромних износа средстава и изгубљеном развоју. Посебна штетност се односи на структуру улагања која су таква да се убрзано код нас производи колонијална привреда и друштво.
    Развој потиче од индустрије. Нема земље која се обогатила на другим дјелатностима осим на индустрији.
    Наша Влада то не види. Она не жели да се бави развојем индустрије (чак ни пољопривредом). Влада не инвестира у развој индустрије. Од укупно 3,3 мрд. иностраних кредита (2010) Влада је утрошила

    мрд. КМ структура
    – у инфраструктуру 1,5 46 %
    – у буџетску потрошњу 1,5 45 %
    – у привреду 0,3 9 %
    Укупно 3,3 100 %

    Умјесто да се крене из правца повећаног улагања у индустрију, који је једини пут развоја, Влада је кренула из супротног правца. Влада, поред високе властите потрошње, повећано улаже у развој инфраструктуре, прије свега изградњу путева, аутопутева. Крећући се из тог правца, умјесто у развој стиже се у неразвој. Стиже се заправо у развој колонијалне привреде, на чему ова Влада тако предано ради.
    Једно од основних обиљежја колонијалне привредне структуре је развој инфраструктуре без привреде. Путеви се не граде због тога што је настало загушење у превозу нагомиланих роба, које стижу из индустрије, него управо обрнуто. Што је мање индустрије и мање роба у превозу, више се граде путеви. Наравно да те инвестиције немају своју економску отплату. Оне ће се отплаћивати не из повећаног превоза роба, него из повећаних пореза незапослених и сиромашних грађана.
    Сиромашан народ притиснут високим порезима за отплату иностраних кредита утрошених за административне и потребе изградње инфраструктуре лако је препознатљива слика распрострањеног колонијалног свијета. Та слика је већ видљива и код нас. Само је потребно хтјети је видјети.

  5. Čini mi se da je ovo najveći hit u dosadašnjoj karijeri mladog i perspektivnog crnogorskog izvođača:

    Он сматра да је у другој фази потребно извршити рационализацију и смањити јавну потрошњу у областима здравства, просвјете и администрације, али не смањењем плата, те прецизира да смањење плата и пензија нису у плану, јер би то само довело до рецесије.

    Dakle, tako mi latinice, on kaže da smanjenje plata i penzija vodi do recesije.
    http://hr.wikipedia.org/wiki/Recesija

  6. Ovi na vlasti a ovako govore. Prvo su prizmnali da imaju nesposobne ministre i premijera. Doveli su gore. Ona Džombićeva vlada bila je prava expertska vlada za ovu Cvijanovićkinu. Mutabdžija je doveo prosvjetu na dno. Poljoprivredu su zaustavili na samom rubu ponora a 80% zemlje su nam oranice. Reorganizovati vladu poslije izbora predstavlja priznanje trenutne vlade da u njihovim redovima ništa ne valja. Radojčić je ovom izjavom sam sebi dao autogo.

Оставите одговор