Путинова лекција Обами

Док је састанком шефова дипломатија Џона Керија и Сергеја Лаврова у Женеви америчко-руско договарање о расплету сиријске кризе јуче прешло на конкретан колосјек – траже се политичке форме и технички модалитети хемијског разоружавања Башара ел Асада – Москва је наставила своју офанзиву у којој се предсједник Владимир Путин представља као глобални мировњак и разуман државник. […]

петак, септембар 13, 2013 / 11:40

Док је састанком шефова дипломатија Џона Керија и Сергеја Лаврова у Женеви америчко-руско договарање о расплету сиријске кризе јуче прешло на конкретан колосјек – траже се политичке форме и технички модалитети хемијског разоружавања Башара ел Асада – Москва је наставила своју офанзиву у којој се предсједник Владимир Путин представља као глобални мировњак и разуман државник.

Најновији потез је текст руског предсједника на коментаторским страницама „Њујорк тајмса”, који је нека врста отвореног писма америчком народу и политичким лидерима због, како објашњава аутор, „недовољне комуникације између наших друштава”.

Појачавајући утисак да је он тај који је Барака Обаму избавио из политичке невоље, спречио да доживи политички пораз у Сенату и предузме у Америци непопуларну војну интервенцију у Сирији, руски предсједник је свом америчком колеги одржао и лекцију о међународном праву, улози и значају Уједињених нација и, рекло би се, наругао се „америчкој изузетности”.

Подсјећајући на руско-америчко ривалство током хладног рата, али и на савезништво у Другом свијетском рату, Путин је поручио да би, у случајну да утицајне земље предузму војну акцију без овлашћења Савјета безбједности, Уједињене нације могле да доживе судбину Лиге народа. По њему, оно што се догађа у Сирији „није битка за демократију, већ оружани сукоб између власти и опозиције у једној мултивјерској земљи”.

„Мало је заговорника демократије у Сирији, али више него довољно бораца Ал Каиде и екстремиста свих боја”, пише Путин.

„Ми не штитимо сиријску владу, него међународно право”, констатује даље, а затим образлаже: „Потребно нам је да користимо Савјет безбједности УН и вјерујем да је очување закона и реда у данашњем комплексном и турбулентном свијету један од неколико начина да међународни односи не склизну у хаос. Закон је закон и ми морамо да га слиједимо, без обзира на то да ли нам се допада или не. А по садашњем међународном праву, сила је дозвољена само у самоодбрани или одлуком Савјета безбједности. Све друго је по Повељи Уједињених нација неприхватљиво и представљало би чин агресије.”

Путин затим износи да „нико не сумња” да је у Сирији употребљен бојни отров, али да све упућује да то није дјело сиријске армије, већ опозиционих снага, како би испровоцирале интервенцију својих „моћних страних покровитеља”, који би се тиме ставили на страну фундаменталиста.

„Извјештаји да милитанти припремају нови напад, овога пута против Израела, не могу да буду игнорисани”, написао је руски предсједник.

Он затим поставља питање да ли су учестале интервенције у унутрашње сукобе у страним земљама заиста у дугорочном интересу САД јер, како констатује, „милиони широм свијета на Америку све мање гледају као на узор демократије, а све више као на грубу силу која коалиције окупља са слоганом ’или сте с нама или против нас’”.

Да се сила показала недјелотворном и бесмисленом, затим доказује на примјерима Авганистана, Ирака и Либије, да би на крају поентирао коментаришући овонедељно Обамино обраћање нацији у коме је изнио аргументе за интервенцију у Сирији.

„Моји радни и лични односи са предсједником Обамом су обиљежени растућим повјерењем и ја то цјеним. Пажљиво сам проучио његово обраћање нацији од уторка и не бих се сложио са оним што је рекао о америчкој изузетности, констатујући да то ’Америку чини другачијом’. Изузетно је опасно охрабривати људе да себе виде изузетним, без обзира на мотиве”, написао је Путин. „Постоје велике и мале земље, богате и сиромашне, оне са дугом демократском традицијом и оне које још траже свој пут ка демократији. Њихове политике се такође разликују. Ми смо сви различити, али кад тражимо божји благослов, не треба да заборавимо да нас је Бог све створио једнаким.”

Рекло би се да је руски лидер сто одсто искористио пружену му шансу, али и да је званични Вашингтон саучесник у његовој новој улози на свијетској сцени. Обамин портпарол Џеј Керни тако је у сриједу, говорећи о изгледима за успјех најновије иницијативе за Сирију, рекао да је руски улог у томе њен „престиж” – што је велики заокрет у интонацији, ако се узме у обзир да је само прије двије недеље Обама Путина описао као „клинца који се досађује у последњој клупи”, док је Путин шефа америчке дипломатије назвао „лажовом”.

Има и оних који сматрају да је оно што се јавно говори само маска којом се прикривају праве намјере двије силе које играју нову партију геополитичког покера и при том много блефирају, али то је сада у другом плану.

Хемијско оружје у САД

Америка се давно одрекла хемијског оружја, али га се још није сасвим рјешила. Иако је, приступајући 1997. Конвенцији УН која га забрањује, преузела обавезу да га уништи у року од 10 година (у том моменту је имала 35.000 тона), то још није до краја спроведено. У два складишта у државама Конектикат и Колорадо још се налази око 3.000 тона бојних отрова који према најновијем плану треба да се униште тек до 2023. Елиминација биолошког арсенала Пентагон је досад коштала 35 милијарди долара.

Асад: Уступак Москви

Одлука Сирије да своје хемијско оружје стави под међународну контролу резултат је приједлога Русије, а не америчке прјетње војном интервенцијом, цитира агенција Интерфакс интервју који је предсједник Башар ел Асад дао руској телевизији. „Сирија своје хемијско оружје ставља под међународну контролу због Русије. Америчка прјетња није утицала на ту одлуку“, преноси Ројтерс руску агенцију.



Оставите одговор