Путинов смртни гријех: Утицај на изборе у Русији

У предизборној кампањи Трамп – Хилари, видјели смо да су тамошњи високи политичари и њихова предизборна машинерија, много већи хохштаплери чак и од наших, домаћих властохлепаца, које често истичемо као врхунац недемократске перверзије. Захваљујући дупелисцима које окупатори из НАТО хране и његују у нашем медијском простору, често се лажно ламентира како такво нешто "нема нигдје у цивилизованом свијету".

У стварности, чак и овај тип посткомунистичке демократије, који Срби баштине у Српској, Црној Гори или Србији; далеко је ближи идеалу античке владавине народа, него што је то дуалистички бипартизам Сједињених Америчких Држава. Тамо је пролетер-гласач много мање у могућности да утиче на власт, чак и када изненади на биралиштима и побиједи кандидата династије Клинтон, чији је тријумф у тамошњим медијима напумпаван као предодређен. Таман колико и Путинов.

Ако нешто нема нигдје у свијету, а то је да се нека "држава" (под шта се продаје Државна заједница БиХ) сматра сувереном да буде у Савјету безбједности УН, док истовремено стварна власт лежи у нечему што се зове "Савјет за проведбу мира". Састављен већином од сталних чланица истог тог Савбеза УН…

У Америци је демократија умрла

Доналд Трамп није остварио готово ништа од својих предизборних обећања, посебно оно о смиривању тензија, равноправним преговорима, па чак и о савезништву са Русијом. Што би, руку на срце, користило и грађанима САД, и остатку свијета који се још јежи на помен новог Хладног рата. Преочигледно је да то није његовом вољом, већ да као појединац нема снаге зауздати и усмјерити систем по вољи народа.

То је најбољи показатељ да је демократија у САД већ одавно мртва.

Умјесто провођења политичког програма за који је добио мандат, а то је могао и морао учинити захваљујући концентрацији моћи кроз предсједнички систем (какав у западној Европи ни не постоји), Трамп игра улогу пајаца за показивање. Грађанима САД и остатку планете, у пракси је објашњено да су избори заправо само шарада. Управо оно што западни лаживјесни медији спочитавају Путиновој Русији!

Умјесто Путина као деспота, који по западној медијској жвакотини прави спрдњу од избора, у САД истинска власт почива у уској групи неразумљиво богатих капиталиста, који парадржавно контролишу све токове. Они праве спрдњу од избора и прије и послије истих, а њихов највећи страх је био управо смиривање тензија са Русијом.

Зато су покушали све. Од увођења санкција "због Украјине", преко забране наступа на Олимпијади у Пјонгчангу, до најновије британске халабуке око тровања некадашњег руског шпијуна. Узалуд. Још шест година ће морати трпити Путинову политику, коју милиони пунољетних грађана Руске Федерације сматрају исправном.

Кад се фејкњуз преведе као лаживјест

Велико је питање гдје је онда то узор демократије, када се са Запада спочитава да је у Русији "ауторитарни режим"? Они који су у Српској довољно стари да памте остатке једноумља и једнопартијске власти оличене у култу личности Јосипа Броза Тита, врло добро тај дух данас могу осјетити гледајући америчке телевизије. Ту се, додуше, не истиче личност; већ антиличност – Трамп.

Богаташка гилда јасно држи агенду затупљивања и онако лоше образованог просјечног Американца. Само би ментално крајње покварен човјек могао да производи, а потпуна обесправљена гласачка овца да трпи, једне те исте вијести на телевизији од 08. новембра 2016. године, када је побиједио Трамп.

Непрестано, без икакве објективности и минимума професионалних стандарда, људи се засипају вијестима о "новим траговима", "новим истрагама", "новим анкетним комисијама", "новим везама Трампове кампање са Кремљом", "новим налазима о умјешаности руских хакера"… свему, само не о "новим доказима" за све изречено.

Врхунски лаживјесник, уз сателитски мастодонт ЦНН, Њујорк тајмс, тако данас не само да замућује и искривљује, већ и отворено лаже. Примјерице, да је Путин најдуговјечнији руско-совјетски владар послије Јосифа Висарионовића Стаљина. Свако ко се и мало разумије у Русију и њену историју, знаће да је у том случају то онда Леонид Брежњев.

Али не знају то заглупљени гласачи, земље која се мијеша у туђе изборе да "шири демократију". Битно је да је Путин повезан са Стаљином, а деманти никад неће бити објављен.

Демократе и Републиканци: Исто срање, друго паковање

Трамп је изолован и одсјечен од свих полуга које би могле довести до стварних промјена у међународној политици САД. Штавише, хладноратовски је надувана клима у којој више ником не смије ни пасти на памет да каже неку реалну, нововијековну мисао о Русији. Као неко ко веома добро разумије америчку естраду, Трамп се пустио низ матицу, те доноси одлуке и даје изјаве којима се улагује избоксованој русофобији, не би ли се икако одржао у седлу.

Тако је опет усвојена стратегија одбране у којој је Русија означена као непријатељ. У Сирији, када Исламске државе готово више да и нема, САД због нафтних магната појачавају војно присуство у својству агресора на тлу суверене државе. У Украјини настављају ојачавање војним пучем уведене недемократске власти, која не само да непрестано добија испоруке оружја и дипломатског хушкања на Русију, већ чак забрањује руским грађанима да гласају у дипломатским представништвима Москве.

До те мјере је лоше, да је чак и град Флинт, познат као некадашње сједиште Џенерал моторса и прослављен након затварања фабрика у документарцима демократског активисте Мајкла Мура, послије шест изборних циклуса престао гласати за демократе и изабрао Трампа као сламку спаса.

Четврти мандат деспотице Меркел

У исто вријеме када Путин преузима свој четврти мандат, учинила је то и Ангела Меркел, па ником не пада на памет да је проглашава деспотом. Без обзира што је и више него јасно да је расположење њемачког гласача такво, да је Ангелу спасила мањинска влада. Да њена имиграциона политика погодује крупним капиталистима, а не обичним Нијемцима, те да њени потези полако растачу ЕУ.

Умјесто оваквих паралела, или подсјећања да је у Шведској својевремено 20 година на власти била иста партија, те да је управо Украјина примјер безобразно агресивног мијешања у нечију вољу народа, чак и након избора; замјењује се наративом: Путин, тенкови, Путин, ракете, Путин, хакери…

Одлазак америчког предсједничког покушаја, сенатора Џона Мек Кејна или министрице спољних послова ЕУ Кетрин Ештон, са све четом других високих званичника САД и ЕУ на трг Мајдан у Кијеву 2014. године, те њихово бодрење насилних демонстраната, засипање новцем опозиционих губитника и изазивање грађанског рата; нешто је што ће историчари посматрати касније не само као недемократску праксу, већ и ратни злочин.

https://twitter.com/IntheNow_tweet/status/973601349387636741

Због тога амерички медијски фолиранти, а заправо послушници својих газда у степену горем него наши државни медији, те Раша тудеј, Спутњик и Росија 24 заједно; отворено лажу, бесавјесно сакривају те чињенице од своје публике, али и јалијашки цензуришу интервјуе самог Владимира Путина. Када Мегин Кели (НБЦ-иева иначица ЦНН-ове Кристијан Аманпур) емитује свој интервју са предсједником Руске Федерације, исти се прекида "објашњењима стручњака" који оповргавају Путинове ријечи, како га ни један амерички пролетер (чак ни оно што није исјекла) не би случајно озбиљно схватио.

Медијско дно дна, рекли би они који имају образа. "Сукобљавање са Путином" – каже Келијева.

Стварна америчка власт, међународни капиталистички кишобрани и амерички војно-индустријски комплекс, настављају да вичу "држите лопова", те дијеле лекције из демократије. Најчешће бомбама. Али некад и улагањима у "слободне медије", као код нас. Пошто су нас, наравно, прво избомбардовали.

У САД у пракси можете изабрати само једну од двије партије, без обзира што их на листићу понегдје буде и више. Уз власт сконцентрисану у предсједника, чак и ако изаберете једног од два озбиљно понуђена, опет неки изборници, односно електори, бирају предсједника за вас. У Русији барем има више различитих странака у парламенту и предсједник се бира непосредно.

Питање више није да ли су САД и ЕУ уређене по систему капиталистичке демократуре. То је чињеница. Питање је само докле ће друге, за туђи рачун политички подијељене земље (Србија, Украјина, Српска, Македонија, Грчка, Венецуела…) допуштати мјешање у свој демократски процес и наставити да полемишу о вијестима произведеним у САД и ЕУ, као о истини?