Први твитерју у Срба: Срђан Рајчевић
Име у наслову припада човјеку који је задужен за развој информационог друштва у нас. Кованица прије њега значи: Интервју урађен преко твитера. Први твитерју код нас урадио је Милко Грмуша за свој лични блог. Ако нисте на овој друштвеној мрежи, најбитније је знати да је задата форма у комуникацији Твитером 140 словних карактера. У наставку […]
Име у наслову припада човјеку који је задужен за развој информационог друштва у нас. Кованица прије њега значи: Интервју урађен преко твитера.
Први твитерју код нас урадио је Милко Грмуша за свој лични блог. Ако нисте на овој друштвеној мрежи, најбитније је знати да је задата форма у комуникацији Твитером 140 словних карактера. У наставку слиједи оно што је Милко у том оквиру могао извући.
Твитерјуисање
Први твитерју вођен је са г.Срђаном Рајчевићем, директором Агенције за информационо друштво Републике Српске. Г.Рајчевић има свој профил на твитеру, као и лични сајт, што се и очекује од човјека који је задужен да изграђује информационо друштво у Републици Српској.
Лично, веома поштујем чињеницу да је г. Рајчевић нашао времена да одговори на постављена питања, знајући да ће иста бити објављена овде на блогу, гдје је остављена могућност коментарисања и полемике. Такође, за годину дана поново ћу од њега тражити твитерју, чисто да бисмо направили анализу шта је урађено за дванаест мјесеци.
Уосталом, ако се негдје треба покренути дебата о информационом друштву, онда је то интернет. Искрено се надам да ће и други јавни функционери што прије да препознају важност онлајн комуникације са грађанима, а оно што ја могу да обећам јесте да ће се ова твитерју пракса наставити на овом блогу и убудуће.
Која су три кључна циља АИДРС-а?
– АИДРС од оснивања тежи једном циљу – Република Српска, развијено информационо друштво за све, под истим условима.
Најзначајнији остварен пројект из Стратегије развоја е-владе?
– Дефинитивно увођење електронског потписа у правни систем Републике Српске и практична реализација у овој години (за јавну управу).
Какве конкретне користи грађани имају од рада АИДРС-а?
– Правна заштита у електронском пословању (легислатива), дигитални идентитет (у реализацији), развој е-сервиса (континуирано).
Коју управну процедуру могу као грађанин да завршим путем интернета?
– Тестни сервис: извод из земљишне књиге, у реализацији: електронске матичне књиге, у припреми: он-лине регистрације привредних друштава.
Да ли Влада РС планира да у градовима у РС уведе слободне вајрлес зоне?
– Радимо на томе већ двије године, по рјешавању финансија очекујемо пилоте у Бањaлуци и Источном Сарајеву.
У којим сегментима је е-управа замјенила управу и колико је јавних средстава уштеђено на тај начин?
– Конкретно: сједнице Владе без папира, електронска писарница – са реализацијом е-потписа успоставиће се јединствени ДМС за реп. управу.
Какве су могућности е-пословања у Републици Српској и БиХ?
– Усвојен комплетан законски оквир, потврђен од Европске комисије. Ко жели да послује електронски то свакако може у РС.
На који начин Влада РС и јавне установе онлајн комуницирају са грађанима?
– Путем портала еСрпска, АИДРС и портала Владе, е-маил, тwиттер. У плану увођење колаборационог ел. сервиса (ливе видео, мсг, воице).
Колико је уопште интернет заступљен у пословним и политичким активностима у РС и БиХ?
– Још недовољно у поређењу са земљама ЕУ, слично или више у односу на земље региона
Знате ли колико министара у Влади РС има фејсбук или твитер налог и да ли преко истог комуницирају редовно са грађанима?
– Тај ми податак није познат. У сваком случају АИДРС такве активности заговара и активно промовише.
Бијељина одавно има фри вајрлес зону, од општине 😉
Срђан Рајчевић. Још један татин син који је млад узлетио високо. Тата Марко, професор, надобудни судија, а мали улицкани, нафурани, самозвани стручњак за информатику. Да је дуже остао у Анте Јакића насељу био би чвршћи и бољи човјек, мање нафуран. Срђане и Милко, хајде погледајте сајт Владе РС и НС РС, па они не могу записнике остављати на страници, а камо ли шта друго.Најсмјешнији су министри који испред себе држе преносиве рачунаре и као на сједницама нешто раде, а везе немају. Фуј, гаде ми се татини и мамини синови који су власници РС и цјелокупног робља које у њему живи. Не остајте овдје, идите под туђе небо, јер овдје се свакако наплаћује ово небо… x-(
Волим видјети младе и успјешне људе, али ми нешто одмах смрди кад је неко са 29 година директор јавне управне организације. Било би супер и похвално да је исти директор и власник свог стартап бизниса, па да се са својом памећу и креативношћу бори против конкуренције на домаћем и свјетском тржишту (што успјешни стартапи раде). Овако, све ми је јасно кад се човјек хвали порталом владе који су ПО КО ЗНА КОЈЕ ПАРЕ купили од Ланака, а свако мало или странице није могуће отворити или није могуће послати имејл (којим се дечко хвали) било коме на домен владарс.нет
Е ту је наша жалост и катастрофа, кад се некомпетентни људи постављају на кључне функције. Сви смо свједоци тога. Па и овога случаја. Гдје је млађани стекао толико искуство да је могао да дође до директорске функције? Свака част ако је успио да заврши два факултета сам са собом. А да ли је по одређени период био руководилац одсјека, начелник одјељења и начелник сектора? Па да има искуство руководиоца и буде спреман за директорску функцију.
Зашто његова агенција није заштитила под-домен рс.ба, већ су дозволили да га купи босански Универзистетски теле-информатички центар из Сарајева. Па сад ако неко хоће да региструје рс.ба домен треба да се отели док нађе информацију како то да уради, ако је то уопште могуће (нисам открио да ли је то могуће послије два сата претраге). Да је среће и знања (а млађани се хвали да је правник) Агенција за информационо друштво Републике Српске би се изборила за тај под-домен и она би са њим господарила, кад већ по међународном праву не можемо имати ТЛД. А не да нам Влада има адресу владарс.нет, што је бенаст домен за једну такву институцију. Сваки професионалац зна да је домен лична карта и да је битно какав је.
Не знам колико ова Агенција има запослених, али осим што млађани господин изгледа углађено и налицкано на фотографијама реалне користи од ове Агенције нема. Ово са правом могу рећи као професионалац који прави паре и живи од ИТ-а. А ако успоредимо трошкове и буџет који ова Агенција скрцка од народних пара, можемо рећи да од ње имамо штете а не користи. Све ове пројекте које је млађани господин навео, бројна ИТ одјељења унутар јавне управе су могла сама да изведу. Симптоматична појава у нас, шминка, форма, а у позадини шупљина и аматеризам.
Не познајем господина директора нити се разумијем у ИТ, али је задња реченица господина Нишевића јако добра дијагноза нашег друштва: „Симптоматична појава у нас, шминка, форма, а у позадини шупљина и аматеризам. „
Ovaj intervju više govori o inovativnosti i stalnom kuljanju ideja Milka Grmuše, a za ostalo se slažem sa Niševićem, pogotovo za slanje mejla Vladi i ovo sa Lanakom.