Први ожујак славе јахачи Апокалипсе

Поводом јучерашњег датума, данас се огласио потпредсједник РС из реда хрватског народа, чије саопштење преносимо без интервенција у тексту. – Први ожујак је засигурно један од најмрачнијих датума у повијести ових простора. Можда никада, у цијелој повијести човјечанства, црни анђели уништења, звани „јахачи апокалипсе“, нису имали прилику окупити се у толиком броју како би уништили […]

среда, март 2, 2011 / 14:44

Поводом јучерашњег датума, данас се огласио потпредсједник РС из реда хрватског народа, чије саопштење преносимо без интервенција у тексту.

Први ожујак је засигурно један од најмрачнијих датума у повијести ових простора. Можда никада, у цијелој повијести човјечанства, црни анђели уништења, звани „јахачи апокалипсе“, нису имали прилику окупити се у толиком броју како би уништили све што је људско у, наводно равноправној, мултиетничкој заједници.

Отужно је гледати представнике једног од народа који прокламирају 1. март као државни празник БиХ у земљи која је окупирана и колонизирана. У земљи коју и сами странци називају протекторатом. У Земљи гдје су ђавољи посленици „међународне заједнице“ све урадили да нас у што већој мјери супротставе и закрве. У земљи гдје они имају војску, полицију, администрацију и судство, гдје доносе законе, правила понашања, гдје уклањају демократски изабране посланике и предсједнике, гдје безразложно лишавају особе њихових елементарних људских права. Постоји једно једино мјесто на брдовитом Балкану, мрачни вилајет, гдје један од народа може у таквој земљи, бременитој окупацијом и бесправним насиљем „међународних хуманиста“ проглашавати дан државности.

Цинично и злурадо је један такав датум проглашавати даном државности, гдје два од три конститутивна народа то не желе и не признају. Они којима су пуна уста демокрације и људских права, евоцирају „патриоте“ и шехиде као главне чимбенике који су омогућили овај датум. Шехиде (тур. шехит) треба поштивати јер су часно умрли за оно у што су вјеровали: јединствену, правовјерну БиХ. Али су они, насупрот себе, имали супротстављене стране са другачијим разумијевањем Босне и Херцеговине. То је добро резимирао један од муџахедина који су ратовали на овим просторима (1993. година): „Овај рат није рат између Хрвата, Срба и Муслимана, већ између исламске и кршћанске цивилизације“. Ако је то тако, онда извините што ми из два друга конститутивна народа можемо бити сматрани као ваше цвијеће, или ваш коров, али засигурно нисмо ваши „патриоти“.

Смрт, уништење и мржња су најизразитије посљедице овог, једнострано прокламираног, дана државности. Овај дан је био легалан увод у 100 тисућа мртвих, два милијуна расељених особа од којих се највећи дио никада неће вратити у своје домове, а спирале насиља и мржње су постале наша свакодневница. Када је требало да један од народа, након Лисабонског споразума (ожујак 1992.), одлучи између мира и „слободе“, тај је народ изабрао „слободу“. Показало се, да је то „слобода“, „слобода“ за мртве и настрадале у највећем броју из бошњачког народа иако су процентуално овисно о броју становника Хрвати највеће Жртве.

Да ли је вриједило сво то страдање? Хоће ли се нетко једног дана застидјети првог марта и овог „слављеничког“ датума и тога што га Хрвати и Срби у БиХ не доживљавају слављенички?

Биједа је у садашњем тренутку најбољи показатељ „дана државности“ БиХ. Преко 40% незапослених (више од 500 тисућа, од којих 48% нема више уопће намјеру тражити посао јер су изгубили сваку наду!), 20% оних који раде не примају годинама никакву плаћу, 4 Корупција, криминал, те сива и црна економија су међу највишима у свијету, 75% младих би се одмах одселило из ове земље, привредни развој је мислена именица, политичка класа постала је најконзервативнији дио друштва, поновни притисци на оне који слободно мисле или говоре, а јаз између све богатијих и све сиромашнијих достигао је срамне и неприхватљиве размјере. У овој немогућој држави, можда људи празникују (најчешће они који су годинама без посла), али тко и колико њих истински славе?

А смртоносни јахачи апокалипсе и даље живе у нашим њедрима и нашим главама. Посебно се окупљају првог ожујка ,јер је тај датум уистину њихов слављенички дан.

Емил Влајки



0 КОМЕНТАРА

  1. Чуј овога! 🙂
    Као да смо сви испраног мозга па смо позаборављали одакле се рат прелио у СР БиХ?! Као да је јуче било
    обука „патриотских лигаша“ заједно са „зенгама“ у њиховим центрима у кроацији! О рату се овдје тада причало у стилу: „Каквог рата болан!“, а браћа се опремала њемачким армбрустима и сар пушкама код Шекса и Шушка док је Фрањо заврто јаја Алији да се крене „Ћим прије“ са пуцњавом по касарнама! Кога ти јебеш рохави?
    Кад лијепо сложиш узроке и посљедице од Осме сједнице и од оног задњег бала вампира званог Конгрес СКЈ, ко је устајао и излазио, а ко је остајао и молио да се дозову памети, е онда може и прича о алијиној чемерној независности!

  2. За оне који не знају, Влајки је Хрват по опредељењу, а по свему осталом, материјалном и нематеријалном је Јевреј. Иако би то требало бити неважно за ставове неког политичара или било кога, на овим нашим вјетрометним просторима то је веома крваво наметнуто као важно, као и досљедност у анализи и историјском редослиједу узрока и посљедица.
    Говорити истину о некој теми значи и окрпити по својима ма ко да су и ма када да су радили исте свињарије.

  3. Да ли сте примјетили да на готово свим скуповима којима се обиљежавао овај дан главну ријеч воде ликови поријеклом из Санџака. Бошњака који су вијековима поријеклом из БиХ, скоро да и нема. Говори ли то нешто.

Оставите одговор на Вишеград Одустани од одговора